Elektroenergetski sistem Srbije je urušen, a zbog nestručnog rukovođenja njime mogu biti ugroženi i životi ljudi, upozorava doktor elektrotehničkih nauka Bojan Ivanović, koji 26 godina radi u Elektroprivredi Srbije (EPS), Elektromreži Srbije (EMS) i Elektrodistribuciji Srbije (EDS).
„Tehničko i kadrovsko urušavanje EMS‑a počelo je u vreme direktorovanja Nikole Petrovića, kuma predsednika Aleksandra Vučića“, tvrdi za Radar dr Bojan Ivanović koji je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu više od 10 godina bio angažovan kao spoljni stručni saradnik i spoljni predavač na doktorskim studijama, a sada je i član Resornog odbora za energetiku stranke Srbija centar.
Ivanović precizira da se iz zvaničnih podataka mogu konstatovati nedozvoljeno visoki napon u mreži, čime se uništava oprema sistema, ali i svih korisnika usluga ovog preduzeća u vlasništvu države. „Sve te greške plaćaju građani preko netransparentnih računa, a rešenje koje se sada predlaže za visoki napon neće zapravo ništa promeniti i samo će izazvati dodatne troškove“, tvrdi sagovornik Radara.
„Srušena nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu postala je simbol tragedije koja se dogodila zbog ljudskog nemara, nestručnosti i neodgovornosti. Nažalost, nestručnost i neodgovornost prožimaju i elektroenergetski sistem Srbije. I ne mislim tu samo na EPS, koji je kao direktor upropastio Milorad Grčić, već i na EMS, operatora prenosnog sistema električne energije“, ističe, uz opasku da su problemi očigledni, ali nisu novi.
Uprkos tome, kaže, kadrovi sadašnje vlasti godinama te, kao i sve druge probleme, negiraju i ignorišu, sve sa ciljem da se predsednik države, koji se za sve pita i o svemu odlučuje, ubedi kako sve funkcioniše normalno.
„Pre više od 10 godina prenosni sistem, kojim upravlja EMS, bio je siguran i stabilan, u njemu nije bilo nedozvoljeno visokih napona, niti su generatori radili na ivicama svojih pogonskih dijagrama. Sada je taj sistem nesiguran i nestabilan. Štaviše, takvo stanje traje već 10 godina, s tim da se protokom vremena situacija sve više pogoršava“, ukazuje Ivanović i detaljno objašnjava genezu problema:
Kadrovsko upropašćavanje EMS-a
Tehničko i kadrovsko urušavanje EMS-a počelo je u vreme direktorskog mandata Nikole Petrovića, a nastavilo se pod rukovodstvom sadašnje generalne direktorke Jelene Matejić. Oni nisu tehnička lica i stoga ne čudi njihovo nerazumevanje koliko su elektroinženjeri važni u firmi koja se bavi prenosom električne energije. Za vreme Petrovićevog mandata značajno su smanjene plate elektroinženjerima, pa je usledio njihov masovni odlazak iz EMS-a. Iskusni elektroinženjeri iz EMS-a su za mnogo veće plate otišli da rade za operatore prenosnih sistema u drugim zemljama, najviše u Nemačkoj i Holandiji ili u konsultantskim firmama. Tako je EMS kadrovski osakaćen. A elektroinženjeri koji su ostali na nekim rukovodećim mestima ponašaju se podanički, sa jedinim ciljem da ih po svaku cenu zadrže.
Kada se javno ukaže da EMS radi nezakonito, kršeći sopstvena Pravila o radu, kao obavezujući podzakonski akt, oni pokušavaju da demantuju i ono što je nedvosmisleno očigledno, u strahu da njihovim politički postavljenim rukovodiocima ne bude preneto kako je neko kritikovao EMS, a oni su na to oćutali. EMS je toliko kadrovski potonuo da je u maju 2023. raspisao javnu nabavku za „Podršku pri izradi sistemskih delova studija priključenja proizvodnih objekata na prenosni sistem“, uz obrazloženje da se to radi „usled neočekivanih fluktuacija kadrova osposobljenih za vršenje energetskih proračuna, kao i zbog velikog broja novih zahteva“…
Ne samo što tom javnom nabavkom EMS priznaje da su ga napustili inženjeri, osposobljeni za elektroenergetske proračune, već je time svoju osnovnu delatnost, koju je obavljao od nastanka, izdvojio i dodelio konsultantskoj firmi. Svako iole stručan upitaće kakav je to operator prenosnog sistema koji nije u stanju da radi elektroenergetske proračune za svoj sistem i šta se od takvog operatora uopšte može očekivati.
Elektroenergetski sistem je najveća i najkompleksnija „mašina“‚ koju je čovečanstvo izgradilo, jer su na taj sistem priključene sve vrste malih i velikih elektrana (hidro, termo, nuklearne, vetro, solarne…), celokupna industrija (laka i teška), svi infrastrukturni sistemi (saobraćajni, telekomunikacioni, gasni, vodovodni…), sve kuće i stanovi sa brojnim uređajima. Glavna vrednost svakog elektroenergetskog sistema su stručni ljudi koji u njemu rade, planiraju, održavaju i izgrađuju ga. Kada stručni ljudi počnu da ga napuštaju, on će još neko vreme raditi ispravno po inerciji, a onda početi da se urušava. Upravo se to dešava sa prenosnim sistemom, kojim upravlja EMS. Političari i nestručni ljudi koje oni postavljaju za direktore EMS-a, to očito nisu shvatili. U suprotnom, učinili bi šta je neophodno da zadrže stručnjake.
Nedozvoljeno visoki naponi
Problemi na koje ukazujem bazirani su isključivo na zvaničnim podacima EMS-a. Za siguran rad prenosnog sistema, napon se mora održavati u dozvoljenom opsegu, što je uređeno i samim Pravilima o radu prenosnog sistema. Problem je, međutim, što je poslednjih 10 godina napon u prenosnom sistemu iznad gornjih dozvoljenih vrednosti. O tome svedoče i podaci iz desetogodišnjih planova razvoja EMS-a, koji se objavljuju i na službenom sajtu. Iz njih se vidi da iz godine u godinu raste broj sati tokom kojih je napon nedozvoljeno visok.
Konkretno, poređenjem plana razvoja od 2021. do 2030. sa planom od 2023. do 2032. može se ustanoviti da je u transformatorskoj stanici Leskovac 2 tokom 2019. godine čak 3.179 sati (ili više od 132 dana) napon bio veći od 420 kilovolta, što je ujedno i gornja granica za prenosnu mrežu 400 kilovolta. Umesto da se ta trajanja nedozvoljeno visokih napona smanje, ona su u 2021. povećana za 26 odsto, jer je u toj transformatorskoj stanici napon 3.991 sati (više od 166 dana) bio veći od 420 kilovolta.
U istom periodu, od 2019. do 2021, u transformatorskoj stanici Vranje 4 za 13 odsto povećan je broj sati (sa 2.258 na 2.558 časova) tokom kojih je napon bio viši od 420 kilovolta. U transformatorskoj stanici Niš 2 broj sati sa nedozvoljeno visokim naponom povećan je za 50 odsto, sa 837 na 1.254 časa, a u Sremskoj Mitrovici 2 za čak 56 odsto, sa 1.000 na 1.562 sata. Sve duže trajanje nedozvoljeno visokih napona nedvosmisleno ukazuje da je situacija u prenosnom sistemu iz godine u godinu sve lošija i lošija.
Nestručnost i neodgovornost prožimaju i elektroenergetski sistem, ne samo EPS, već i EMS. Uprkos tome, kadrovi sadašnje vlasti godinama probleme negiraju i ignorišu, a iz zvaničnih podataka se vidi da se iz godine u godinu stanje pogoršava
Da situacija bude gora, nedozvoljeno visoki naponi urušavaju opremu, ne samo EMS-a, već i korisnika sistema, skraćujući joj vek trajanja i povećavajući verovatnoću proboja. To za posledicu ima pojavu kratkih spojeva kao najtežih poremećaja u sistemu. Pustiti da prenosni sistem radi sa nedozvoljeno visokim naponima, koji pri tome rastu, isto je kao ne lečiti pacijenta koji ima visok krvni pritisak, a uz to mu taj pritisak stalno raste.
Potpuno analogno, kao što visok krvni pritisak može izazvati pucanje krvnih sudova u ljudskom organizmu, tako i nedozvoljeno visok napon može izazvati proboj na sistemskoj opremi. Kao što visok krvni pritisak, ako se ne leči, skraćuje životni vek čoveka, tako i nedozvoljeno visoki naponi degradiraju opremu i skraćuju joj vek trajanja.
Kao što visok krvni pritisak, ako se ne leči, skraćuje životni vek čoveka, tako i nedozvoljeno visoki naponi degradiraju opremu i skraćuju joj vek trajanja. A u poslednjih 10 godina napon u mreži je sve češće iznad gornjih dozvoljenih granica
Nedozvoljeno visoki naponi u prenosnom sistemu posledica su lošeg i nestručnog planiranja njegovog razvoja. Godinama unazad naponi u prenosnom sistemu su najviši u noćnim satima 1. maja, jer je tada potrošnja najniža, zbog praznika, a vreme je takvo da se električna energija ne koristi ni za hlađenje ni za grejanje. Prvog maja ove 2024. napon na 400-kilovoltnim sabirnicama u transformatorskoj stanici Leskovac 2 u četiri ujutru bio je čak 444 kilovolta, 24 kilovolta više od gornjeg dozvoljenog ograničenja. Štaviše, tog 1. maja u četiri ujutru nije postojao nijedan prenosni objekat, koji se javno prikazuje na EMS onlajn aplikaciji EnergyFlux, u kom napon nije bio iznad gornje dozvoljene vrednosti.
„Loša struja“ za građane Srbije
Sva domaćinstva u Srbiji napajaju se električnom energijom preko distributivnog sistema (EDS) čiji je rad presudno određen radom prenosnog sistema koji ga napaja (EMS). Zbog toga se, naročito u režimima niske potrošnje u noćnim satima, nedozvoljeno visoki naponi prenose sve do uređaja u domaćinstvima, degradirajući njihovu izolaciju i skraćujući im vek trajanja. Ali u Srbiji je retko ko svestan toga, jer je većini građana važno da „ima struje“.
Kada neki uređaj u domaćinstvu „pregori“‚ za to se obično okrivljuje proizvođač. Retko ko posumnja da je to možda zato što je uređaj duže vremena radio ili samo bio uključen na mrežu u kojoj su naponi bili iznad gornjih dozvoljenih granica
A da ta struja može biti pogubna po njihove uređaje, jer joj je napon iznad gornje dozvoljene granice, to zna veoma mali broj ljudi. Kada neki uređaj „pregori“‚ onda se za to obično okrivljuje loš proizvođač. Retko ko posumnja da je to možda zato što je uređaj duže vremena radio ili samo bio uključen na mrežu u kojoj su naponi bili iznad gornjih dozvoljenih granica.
Perfidno se zavlači ruka u džep građana Srbije. EMS se finansira iz mrežarine, čiju visinu određuje Agencija za energetiku kao regulatorno telo. Mrežarina se naplaćuje od kupaca, preko računa za električnu energiju, na potpuno netransparentan način, jer niko u Srbiji, osim nekolicine, nije u stanju da shvati način primene metodologije ove Agencije.
Da bi snizio napon, EMS sada planira nabavku regulisanih prigušnica, koje će građane koštati nekoliko desetina miliona evra. To možda i ne bi bilo toliko sporno da se u Hrvatskoj to rešenje nije pokazalo kao loše i od njega se na kraju odustalo
To ne razumeju ni zaposleni u EMS-u ili EPS-u. Drugim rečima, prihod EMS-a je „razmazan“ na nešto više od 3,5 miliona brojila, koliko ih ima u Srbiji, na način koji niko ne razume, a naročito ne krajnji kupci. To da su godinama od građana neosnovano uzimana sredstva najbolje govori sadašnji stepen preizgrađenosti prenosne mreže, čija su posledica nedozvoljeno visoki naponi. Ali tu nije kraj.
Sve propuste EMS-a platiće potrošači
EMS sada planira nabavku regulisanih prigušnica, čije su instalisane snage više stotina megavoltampera, kako bi snizio napone u sistemu. Dakle, EMS je prvo preizgradio prenosnu mrežu novcem građana Srbije i doveo je u stanje nedozvoljeno visokih napona, a sada planira da nabavlja regulisane prigušnice, koje koštaju više desetina miliona evra, takođe novcem građana. Građani će, dakle, platiti sve propuste EMS-a.
Međutim, nabavka regulisanih prigušnica ne bi bila toliko sporna da se to u praksi nije pokazalo kao loše rešenje. A pokazalo se u neposrednom susedstvu, u Hrvatskoj, gde je operator prenosnog sistema ugradio ove elemente. Ugrađene prigušnice su se pregrevale, zaštita ih je izbacivala i na kraju su bili prinuđeni da ih isključe iz pogona.
Ako se nešto hitno ne preduzme, naponi u mreži će još više porasti, pa će se i naša elektroenergetska „nadstrešnica“ još više nakriviti. A ako padne, posledice mogu biti delimičan ili potpuni raspad sistema, pa i ljudske žrtve zaposlenih u EMS-u
EMS se, međutim, ne obazire na ovo loše iskustvo sa prigušnicama iz neposrednog susedstva i planira njihovu nabavku. Ionako će sve to platiti narod, a oni polaze od pretpostavke da se narod ionako ne razume u tehniku i nikom ništa. Prozivke iz uskog kruga stručnih ljudi biće demantovane, ignorisane i zataškane. Uostalom, to je praksa koja se i do sada uspešno primenjivala.
U međuvremenu će naponi još više porasti i naša elektroenergetska „nadstrešnica“ će se još više nakriviti. Možda se desi da ona ne padne. A ako padne, posledice mogu biti delimičan ili potpuni raspad sistema. Posledice mogu biti i tragične ako zbog naponskog preskoka ili proboja izolacije, izazvanog nedozvoljeno visokim naponom, bude kremirana ekipa zaposlenih u EMS-u, koja se u tom trenutku zadesi u 400-kilovoltnom postrojenju, obavljajući svoje redovne poslove. Takvu tragediju će nazvati „zadesnom“‚ kao što je bio slučaj sa Železničkom stanicom u Novom Sadu. A sve one koji su na to upozoravali će okarakterisati kao zlonamerne i maliciozne, koji šire paniku i zastrašuju javnost.