Kako rob stupi na Srbsku zemlju ot onog časa postaje slobodnim, zapisao je Dimitrije Davidović 1835. godine, u članu 118 Ustava Kneževine Srbije. Izbegli od ropstva koji danas traže utočište na tlu Srbije, bivaju ponovo utamničeni, ili još gore, vraćeni u ruke progonitelja, gde ih čekaju doživotne zatvorske kazne i smrt.
Kurdski politički aktivista Ečevit Piroglu već duže od dva meseca štrajkuje glađu u Prihvatnom centru za strance u Padinskoj Skeli. Njegovo izručenje zahteva Turska zbog navodnog terorizma. Između ostalog on se sumnjiči da je učestvovao u terorističkim aktivnostima jer je pomagao svojim sunarodnicima da se izbore sa kanibalima iz takozvane Islamske države koji su opsedali kurdski grad Kobane 2015. godine i masakrirali njegove sunarodnike. Piroglu, nekadašnji lider Socijaldemokratske partije i direktor Asocijacije za ljudska prava, po drugi put štrajkuje glađu u Srbiji, budući da je sa jednom kratkom pauzom, u ovdašnjim zatvorima, proveo bezmalo tri godine.
Uhapšen je po Interpolovoj poternici Turske 24. juna 2021. godine na Beogradskom aerodromu, gde je stigao sa validnim pasošem preko iračkog aerodroma Sulejmanija. Prvi štrajk glađu, koji je trajao 136 dana i tokom koga je izgubio 31 kilogram, prekinuo je posle odluke Apelacionog suda da se odbija njegovo izručenje Turskoj, kaže se u međunarodnoj peticiji za njegovo oslobođenje. Po odluci Apelacionog suda Piroglu je pušten na slobodu a potom ponovo uhapšen pošto ga je policija zaustavila pri pokušaju izlaska iz zemlje i navodno u njegovom posedu pronašla falsifikovani pasoš.
Uzajamno protivrečni razlozi
Prema rečima advokata Milana Vukovića, njegov branjenik sada ulazi u drugu, po život opasnu, fazu štrajka glađu:
„Moj branjenik ponovo ne uzima hranu od 13. februara. Videli smo se prošle nedelje. On je vidno iscrpljen i omršaveo. Ove nedelje nastupa kriznih 20 dana, u kojima je veoma ugrožen. Tada je potrebno da bude pod stalnim lekarskim nadzorom. Nažalost, on ne dobija adekvatnu medicinsku pomoć. Imao je, po mom zahtevu policiji za strance, medicinsku kontrolu poslednji put pre 10 dana“, kaže sagovornik Radara dodajući da je Piroglu od svojih saradnika dobio formule, tehnike, kako uspostaviti normalan zdravstveni ritam, balans u organizmu, budući da je ovo novi, ekstremni šok za organizam, u relativno kratkom roku.
Sagovornik Radara ističe da je rešenje kojim je odbijen zahtev za njegovo izručenje pravosnažno i da je po zakonu Piroglu slobodan čovek. Ipak, u Srbiji – nije.
„Policija je donela dva rešenja: Jedno da je dužan da napusti Srbiju odmah, a drugo da se upućuje u Prihvatilište za strance jer je opasan za bezbednost Republike Srbije. U sudskoj praksi evropskog suda imate termin uzajamno protivrečni razlozi, a to upravo imamo ovde i to od iste institucije – Ministarstva unutrašnjih poslova.
Odbrana je 22. januara uputila tužbu Upravnom sudu protiv rešenja MUP. Iako je po Zakonu o strancima MUP dužan da u roku od 15 dana donesu odluku, to nije učinjeno, a 8. aprila je doneto novo rešenje da se boravak u Prihvatilištu produžava na još tri meseca.
Mišljenja sam da ni naša država ne zna tačno šta bi sa njim, da bi ga najradije pustili na slobodu, ali pošto je malo veći profil, to ide teže. Siguran sam da postoji neka komunikacija između Turske i Srbije
Nikola Kovačević
„Ečevit Piroglu je slobodan čovek po odluci Apelacionog suda da se odbija ekstradicioni zahtev Turske. Tada je, međutim, po zahtevu našeg Ministarstva pravde, ceo predmet iz suda dostavljen Ministarstvu iako je praksa da se dostavlja samo kopija pravnosnažnog rešenja. Iz toga ja zaključujem da je država upletena u ceo ovaj slučaj i to pod direktnim pritiskom Turske.“
Prema nezvaničnim informacijama, o izručenju Piroglua Turskoj bilo je reči i tokom posete predsednika Erdogana Srbiji septembra 2022. godine. Pola godine kasnije, 27. januara 2023. tadašnji turski ministar spoljnih poslova Mavlut Čavušoglu rekao je tokom zvanične posete Beogradu da je sa svojim srpskim kolegom razgovarao o ekstradiciji teroriste (Piroglua) povezanog sa Radničkom partijom Kurdistana. Zanimljivo je da je svega dve nedelje ranije, 12. januara 2023. Piroglu bio pušten na slobodu posle šest meseci u Prihvatilištu za strance, samo da bi ponovo bio uhapšen tri dana kasnije, 15. januara, na auto-putu kod Inđije prilikom „rutinske kontrole“ vozila od strane policije. Tom prilikom navodno je u automobilu pronađen falsifikovan pasoš, zbog čega je osuđen na godinu dana zatvora. Po isteku kazne, ponovo je prebačen u Prihvatilište za strance, u januaru 2024.
„Piroglu je optužen po članu 314 turskog Krivičnog zakona – članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji. To je krivično delo koje oni zalepe svakome za koga nemaju konkretne dokaze da je zaista terorista – da je pucao ili postavljao bombe i to je krivično delo koje Turska koristi naširoko i za ljude koji pišu protiv Erdogana na platformi X i za opozicione političare, pogotovo ako je taj političar Kurd“, govori Nikola Kovačević, pravnik i ekspert za ljudska prava.
Optužbe iznuđene torturom
„Mišljenja sam da ni naša država ne zna tačno šta bi sa njim, da bi ga najradije pustili na slobodu, ali pošto je malo veći profil, to ide teže. Siguran sam da postoji neka komunikacija između Turske i Srbije, jer nikome nisu ovo radili što rade njemu. Postupak je sada pred Upravnim sudom. Ako oni odbiju tužbu, moraćemo da se obratimo Evropskom sudu za ljudska prava, odnosno Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture, ali sigurno nećemo odustati od borbe da se ekstradicija Turskoj onemogući.“
Još kao student Ečevit Piroglu (1974) postao je istaknuta figura kurdske zajednice u Turskoj boreći se podjednako protiv policijske represije i svojevrsnog terora nad levo orijentisanim aktivistima i pripadnicima kurdske zajednice. Rođen je u gradu Kiršehir, severna Anadolija, nekoliko puta je hapšen, a juna 2013. bio je jedan od lidera Gezi protesta u Istanbulu. Juna 2013, paramilitarne jedinice upale su u sedište SDP i Piroglu je tada uhapšen zajedno sa 74 aktivista partije, a SDP je pod pritiskom države rasformiran. Istovremeno počinje masakr Kurda u severnoj Siriji kojom mahnitaju eskadroni smrti Islamske države. Iznoseći svoju odbranu pred srpskim sudovima, Piroglu je naveo da je 2015. tada u Kobaneu i oko njega ubijeno između pet i deset hiljada ljudi, a ne 2.000, kako se zvanično navodi. Angažovao se obezbeđujući pomoć i sredstva za otpor. Za optužbe svedoka koje je Turska pronašla među pripadnicima kurdske zajednice sumnja se da su iznuđena torturom, a da su neki od njih bacani iz helikoptera.
Za one koji još ne znaju zbog čega aktuelnu vlast „podržavaju“ i Istok i Zapad, mogu za mišljenje upitati sve one državljane Rusije, Belorusije, Turske, koji u srpskim zatvorima čekaju izručenje zbog drugačijeg mišljenja, ili ako im je to logistički nemoguće, mogu isto pitanje postaviti kosovskim Srbima. Ova vlast dala je i daje svima koje percipira jačima baš sve što od nje traže. Negativan odgovor je rezervisala samo za interese sopstvenih građana. Na međunarodnom planu se sa vlašću u Srbiji razgovara kao u onom vicu, kada lakoma devojka prihvati nepristojnu ponudu, a potom se uvredi malom cenom ponuđenom za njenu čast. Na to joj se odgovori da je nepostojanje njene časti već ustanovljeno, te da se sada samo pregovara o ceni.
Gladovanje kao oblik borbe
Tokom prva tri dana štrajka glađu, telo energiju nadoknađuje glukozom iz krvotoka, a potom počinje sa korišćenjem masnoća. Krajem treće nedelje gladovanja organizam počinje da za preživljavanje koristi mišićnu masu i unutrašnje organe, prelazeći u takozvani režim gladovanja, što je ujedno najopasniji trenutak u dugotrajnim štrajkovima glađu.
Kurdski narod ima, nažalost, bogato iskustvo u ovoj vrsti borbe. U najkraćem metodologija podrazumeva uzimanje čaja, vode, odnosno soli, šećera i vitaminskih kompleksa u tačno definisanim dozama, ali i tehniku disanja i kretanja. Advokatica Ebru Timtik (42), koja je branila kurdske aktiviste, umrla je posle 238 dana štrajka glađu u turskom zatvoru tokom koga je uzimala samo zaslađene biljne čajeve. Zahtevala je pravedno suđenje. Kada je preminula, prema rečima porodice, imala je oko 30 kilograma telesne težine.
