Srpska pravoslavna crkva, koja se proteklih nekoliko godina aktivno uključila u stanogradnju i to luksuznih stambenih kompleksa na atraktivnim lokacijama u Beogradu, sada je bacila oko na parcelu na kojoj je predviđena gradnja Univerzitetskog naselja za mlade naučne radnike Beogradskog univerziteta. Prema saznanjima Radara, Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka predlaže da joj država umesto zemljišta u Zemunu koje fizički ne može da joj bude vraćeno po osnovu Zakona o restituciji, kao zamenu dodeli upravo parcelu na Novom Beogradu na kojoj je već izgrađen deo Univerzitetskog naselja sa planom dalje gradnje. Da li će zahtev SPC biti ispunjen isključivo zavisi od odluke države koja se vodi kao vlasnik zemljišta.
Atraktivna i ekskluzivna lokacija u bloku 32 na Novom Beogradu koju je Beogradski univerzitet dobio na korišćenje kako bi izgradio Univerzitetsko naselje sigurno je mnogima zapala za oko proteklih nekoliko decenija, ali do sada nikome nije palo na pamet da to zemljište pokuša da preotme. Taj dan je došao, i u tome učestvuju Srpska pravoslavna crkva i država kao vlasnik sporne parcele. U ovom trenutku se pred Direkcijom za restituciju vodi postupak u kome su „strane u postupku“ crkva i država. Imajući u vidu da parcela na Novom Beogradu u bloku 32 nije predmet restitucije, te SPC nema osnov da traži njen povraćaj, država je ta koja će odlučiti da li će parcelu predviđenu za izgradnju Univerzitetskog naselja dati SPC ili ne.
Kako je zemljište dodeljeno Beogradskom univerzitetu
Kako se vidi iz dokumentacije u koju je Radar imao uvid, 1964. godine doneta je odluka da se obezbedi zemljište Elektrotehničkom fakultetu gde bi se izgradila zgrada. Do konkretne realizacije dolazi tek 14 godina kasnije, kada se Elektrotehničkom fakultetu daje plac od oko 58.000 m2 u bloku 32 na Novom Beogradu. Zemljište je opredeljeno za izgradnju zgrade Elektrotehničkog fakulteta. Potpisan je ugovor sa Direkcijom za izgradnju, a fakultet je platio za uređenje građevinskog zemljišta. Godine 1996. doneta je odluka o dodeli lokacije za izgradnju Univerzitetskog naselja, a u igri su bile i lokacije na Bežanijskoj kosi i kod Hotela „Jugoslavija“. Dve godine kasnije Elektrotehnički fakultet praktično prepušta lokaciju Beogradskom univerzitetu. Fakultet sporazumno raskida ugovor o davanju zemljišta za izgradnju zgrade, uz dogovor da im se ne vrate uplaćena sredstva već da se ona priznaju Univerzitetu u Beogradu, Fondaciji za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Beogradskog univerziteta.
Već 1999. godine Grad Beograd dodeljuje u bloku 32 ukupno 55.000 m2 neizgrađenog građevinskog zemljišta za gradnju objekata za stanovanje. U međuvremenu su, kako se u dokumentu Fondacije navodi, izgrađene tri zgrade od planiranih sedam u prvoj fazi. Dalji nastavak gradnje je međutim sada pod znakom pitanja jer postoji mogućnost da država ustupi Srpskoj pravoslavnoj crkvi parcelu na kojoj bi trebalo da se dalje gradi Univerzitetsko naselje.
Crkva je u bloku 32 već izgradila jedan stambeni kompleks
U bloku 32, tik uz zemljište čiji je korisnik Fondacija BU, postoji i crkveno zemljište na kojem su izgrađeni Crkva Svetog Dimitrija i stambeni kompleks čiji su suinvestitori bili SPC i državni SDPR. Imajući to u vidu, ne čudi zainteresovanost SPC baš za parcelu koju koristi Fondacija BU. Ono što je u ovom slučaju dodatno sporno jeste način na koji su Beogradski univerzitet i Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika saznali da mogu da ostanu bez zemljišta.
Naime, tu informaciju su dobili sasvim slučajno kada su Agenciji za prostorno planiranje uputili zahtev da se na katastarskoj parceli 1172/15 K.O. Novi Beograd, na osnovu novog Zakona o konverziji, upišu kao vlasnici. Agencija ih 22. maja 2024. godine obaveštava da je to nemoguće jer je SPC uputila zahtev da se na ime poravnanja za parcelu u Zemunu koja im ne može biti vraćena u postupku restitucije, kao zamena da sporna parcela.
Po ovom predlogu pred Direkcijom za restituciju vodi se postupak u kome učestvuju dve strane, SPC i država kao vlasnik. Beogradski univerzitet se ništa ne pita, niti je konsultovan u ovom slučaju.
Upravnik Fondacije BU Danilo Furundžić za Radar objašnjava da je nakon podnošenja zahteva za sprovođenje konverzije nad svim parcelama čiji je Fondacija korisnik već dve decenije, Agencija sprovela konverziju na izgrađenom građevinskom zemljištu, ali je proces konverzije na neizgrađenom građevinskom zemljištu zaustavljen, budući da se pojavio zahtev Patrijaršijskog UO Srpske pravoslavne crkve da se zaključi sporazum o poravnanju u kojem su predložene predmetne katastarske parcele, koje su u svojini Republike Srbije sa pravom korišćenja Fondacije.
„Ovim je zaustavljena dalja realizacija projekata izgradnje stambenog kompleksa za potrebe mladih naučnika u Bloku 32, koji se trenutno nalazi u fazi izrade Plana detaljne regulacije i konkursnog rešenja. S tim u vezi, smatramo da je o predlogu za zaključenje poravnanja trebalo da budu prethodno obavešteni Univerzitet u Beogradu i Fondacija, kako bi se uz uvažavanje svih okolnosti i interesa postigao zajednički stav o tom pitanju i o tom stavu obavestili nadležni državni organi“, navodi u odgovoru upravnik Fondacije Danilo Furundžić.
On dodaje i da su po saznanju o navedenom predlogu, razgovarali sa predstavnicima Patrijaršijskog UO Srpske pravoslavne crkve. Konkretan dogovor međutim nije postignut.
Rektor pisao Vučiću i Vesiću, i dalje čeka odgovor
Ovim povodom rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić uputio je dopise Ministarstvu građevinarstva Gorana Vesića, kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Agenciji za prostorno planiranje. Pisma su poslata u septembru ove godine, a kako nam je rečeno u kabinetu rektora, do danas mu niko nije odgovorio.
Do sada je u čitav kompleks uloženo približno oko 32 miliona evra i u slučaju da crkva ipak dobije parcelu šteta bi bila oko 20 miliona evra, ali je šteta u pogledu kadrovskih potencijala razvoja našeg podmlatka nemerljiva
„Univerzitet ima svoj nesporan pravni interes koji bi bio povređen ukoliko bi došlo do zaključenja poravnanja“, navode iz kabineta rektora BU. Dodaje se da je do sada u čitav kompleks uloženo približno oko 32 miliona evra i da će u slučaju da crkva ipak dobije parcelu šteta biti ogromna. „Materijalna šteta je znatna, oko 20 miliona evra, ali je šteta u pogledu kadrovskih potencijala razvoja našeg podmlatka nemerljiva“, navodi se u odgovorima Rektorata BU.
Agencija za prostorno planiranje i Srpska pravoslavna crkva ni na pitanja Radara do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili. Rektoru i upravniku Fondacije postavili smo pitanja zbog čega do sada nisu izašli u javnost sa ovim problemom, kao i da li je o nastaloj situaciji rektor obavestio Senat i Savet Beogradskog univerziteta. Na ova pitanja nam međutim od njih nije stigao odgovor.
Ko odlučuje da li će SPC dobiti parcelu ili ne
U Direkciji za restituciju za Radar kažu da je zahtev za vraćanje imovine po Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama podnela Crkva Svete Trojice u Zemunu, Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke SPC.
Za više stotina naučnih radnika, istraživača i umetnika potreban je krov nad glavom, a crkvi je potrebna zarada
„Postupak po predmetnom zahtevu je u toku. U ovom trenutku nije moguće dati odgovor kada će biti doneta odluka, budući da bi to predstavljalo prejudiciranje ishoda postupka restitucije“, navode u Direkciji. Tvrde i da SPC ne može sama da bira parcelu za vraćanje u postupku restitucije, već da to predlažu veštaci odgovarajuće struke. Ono što do kraja svakako rasvetljava celu stvar je objašnjenje Direkcije za restituciju da je zakonom propisano „da podnosilac zahteva i obveznik vraćanja mogu da zaključe poravnanje, za koje je neophodna saglasnost i volja lica koja zaključuju poravnanje“. Iz ovog pasusa može se zaključiti da bez zelenog svetla Republike Srbije tj. države, SPC parcelu u bloku 32 na Novom Beogradu ne može dobiti. Reč je o zemljištu koje nikada nije bilo u crkvenom vlasništvu te tako ni predmet restitucije.
Do sada je u tri izgrađene stambene zgrade Univerzitetskog naselja useljeno više od 400 naučnih radnika, istraživača i umetnika. Ukoliko Beogradski univerzitet ostane bez parcele, ovaj broj će ostati isti, a njima je potreban krov nad glavom, a crkvi zarada. Odluka o tome da li će izaći u susret SPC i ispuniti joj želju da dobije zemljište čiji je korisnik Univerzitet u Beogradu, biće ključni test za državu i pokazatelj koliko su joj mladi obrazovani ljudi u Srbiji važni.
SPC u ozbiljnom biznisu stanogradnje, gradi samo lux
Srpska pravoslavna crkva je u protekloj deceniji, nakon usvajanja Zakona o restituciji, uspela da povrati veliki deo imovine koja joj je oduzeta posle Drugog svetskog rata. Neke od parcela koje su im vraćene nalaze se na skupim i ekskluzivnim lokacijama u Beogradu, na kojima danas niču stambeno-komercijalni kompleksi čiju izgradnju finansira SPC. Kako je pisala Nova, SPC je tako izgradila luksuzni kompleks u Ulici cara Dušana. Svi stanovi koji su bili u prodaji dobili su vlasnike još u vreme izgradnje i to za oko 4.000 evra po kvadratu. Cena je sada skočila pa se kvadrat prodaje i za blizu 5.000 evra. S druge strane, u toku je gradnja luksuznog zdanja na Senjaku, u Drinićkoj ulici, u kojoj je kvadrat prošle godine dostigao maksimalnu cenu od oko 13.000 evra i bio najskuplji u Beogradu. U bloku 32 na Novom Beogradu, 2018. godine SPC je bila investitor stambeno-poslovnog objekta od 36.000 kvadrata sa 127 stanova. Crkva je to gradila zajedno sa građevinskom firmom PMC inženjering, ćerkom firmom državnog SDPR-a.
