Iz šupljeg u prazno

Iako je i novi premijer, doskorašnji ministar odbrane, Miloš Vučević u svom ekspozeu obećao razvoj državnih fabrika naoružanja, kao što su to i pre njega tvrdili svi predstavnici naprednjačke vlasti, stvarnost je drugačija. Državnim fabrikama naoružanja i vojne opreme, naime, ide toliko dobro da čak ni državne banke neće da im odobre pozajmicu dok pre toga ne založe sopstvenu imovinu ili bar komercijalne ugovore sa kupcima njihovih proizvoda. Radar otkriva da su kao zalogu neka preduzeća iz namenske industrije koristila i ugovore sa firmom Valir, koju kontroliše vlastima omiljeni privatni trgovac oružjem Slobodan Tešić, iako je upravo ona svojevremeno istim tim fabrikama dugovala novac za ranije isporučeno oružje.

Indikativno je, takođe, da su državnim fabrikama naoružanja kredite na bazi zaloge odobravale samo Srpska banka i Poštanska štedionica, dve banke čiji je vlasnik, takođe, država, koja samim tim kontroliše i njihovo poslovanje. U Poštanskoj štedionici, prema podacima iz Centralnog registra hartija od vrednosti, Republika Srbija ima 78,5 odsto akcija, a njeni suvlasnici su i Pošta Srbije (13,3 odsto), Telekom Srbija (7,5 odsto), Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje (0,7 odsto) i Fond za razvoj (0,02 odsto), dok su dominantni akcionari Srpske banke država Srbija (76,7 odsto) i državno preduzeće Jugoimport SDPR (23,3 odsto).

Prekomanda iz ministarstava sile u upravne odbore državnih banaka

U kojoj meri država utiče na politiku tih banaka može se naslutiti i po kadrovskim rešenjima. Predsednik Upravnog odbora Poštanske štedionice Bruno Đuran doskora je bio savetnik Bratislava Gašića, novog ministra odbrane, pre toga ministra unutrašnjih poslova, sa kojim je iz BIA prešao u MUP. Pre dolaska u BIA Đuran je bio i šef kabineta bivšeg ministra finansija Dušana Vujovića i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića i važi za bliskog porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Brigadni general Goran Momčilović je predsednik Upravnog odbora Srpske banke, a ujedno je i šef kabineta novog, starog ministra odbrane Bratislava Gašića. A da su baš ove dve banke u eri vladavine SNS-a imale posebna zaduženja za namensku industriju govori i podatak da je direktor VBA Đuro Jovanić 2018. bio predsednik Upravnog odbora Srpske banke, baš u vreme kada je ona Krušiku odobravala kredite dok su mu privatni trgovci oružjem dugovali novac. Kao blizak Vučićev saradnik iz perioda kada je predsednik države bio ministar odbrane, Jovanić je od septembra 2018. bio direktor VBA, a istovremeno, do maja 2019. i predsednik Upravnog odbora Srpske banke.

Premijer Miloš Vučević tvrdi da je „država u investicione programe (u namensku industriju) prošle godine uložila 11,6 milijardi dinara“ i da je „novi investicioni program planiran u narednom periodu, s obzirom na povećanu tražnju za proizvodima domaće namenske industrije, kako u Srbiji, tako i u svetu“. Nije pominjao ono o čemu je Radar pisao u broju od 30. aprila u tekstu Jači od države – da Slobodan Tešić iz Srbije izvozi više oružja od Jugoimporta SDPR i svih ostalih državnih fabrika, koje moraju da se zadužuju kod banaka da bi obezbedile likvidnost, a zauzvrat zalažu čak i opremu, bez koje ništa ne bi mogle ni da proizvedu.

Potraživanja od Tešićevih firmi kao zaloga za kredite državnih banaka

Zaloga je poseban ugovor kojim se zalogodavac obavezuje da će poveriocu, ako ne bude u stanju da mu do roka dospeća izmiri sva potraživanja, predati neku pokretnu stvar ili pravo iz čije vrednosti će poverilac moći da se naplati. Upravo taj instrument obezbeđenja koristile su Srpska banka i Poštanska štedionica pre nego što su pozajmile novac Krušiku iz Valjeva, Slobodi iz Čačka i Prvom partizanu iz Užica, koje su zauzvrat, uz pokretnu imovinu kojom raspolažu, založile i komercijalne ugovore, zaključene sa privatnom firmom Valir, registrovanom za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom.

Analizirajući javno dostupne podatke, Radar otkriva da je Krušik u korist Poštanske štedionice u Registar zaloga upisao dve zaloge, vredne ukupno 4,8 miliona evra. Prvom (registarski broj 2443/2022) je založio 2,4 miliona evra vrednu opremu, a drugom (2448/2022) potraživanje u iznosu od 2,4 miliona evra po osnovu kupoprodajnog ugovora, zaključenog 3. decembra 2021. sa privatnom firmom Valir, koja je pod kontrolom Tešića. Obe su u Registar zaloga upisane istog dana, 5. aprila 2022, a isti im je i rok dospeća – 31. decembar 2024.

Kao zalogu Krušik iz Valjeva, Sloboda iz Čačka i Prvi partizan iz Užica koristili su i ugovore sa firmom Valir, koju kontroliše Slobodan Tešić, iako je upravo ona svojevremeno nekim od tih fabrika dugovala novac za ranije isporučeno oružje

Samo tri dana kasnije gotovo identičan scenario ponovio se u još jednoj državnoj fabrici, Slobodi iz Čačka. Ona je 8. aprila 2022. u korist Poštanske štedionice upisala dve zaloge u ukupnoj vrednosti od 2,6 miliona evra. Prva, vredna 1,3 miliona evra predstavlja pravo potraživanja po osnovu kupoprodajnog ugovora zaključenog 15. decembra 2021, takođe sa Tešićevim Valirom, a 1,3 miliona evra vredna je i založena oprema Slobode, bez koje bi ta fabrika mogla ostati ako 5. aprila 2025, kada obe zaloge dospevaju, ne bude u stanju da banci vrati pozajmicu.

Sličnu „mustru“ 2023. prekopirao je i Prvi partizan iz Užica. Po osnovu uzetih kredita od Srpske banke u njenu korist upisane su dve zaloge vredne ukupno četiri miliona evra, s tim što su Užičani kao sredstvo obezbeđenja ponudili samo dva kupoprodajna ugovora sa Valirom, ali ne i opremu i drugu pokretnu imovinu fabrike. Prva, dva miliona evra vredna zaloga (3314/2023) upisana je 29. maja 2023. i dospeva ovih dana, 23. maja 2024, a odnosi se na potraživanje Prvog partizana po osnovu ugovora o isporukama municije Tešićevoj firmi, koji je zaključen 14. septembra 2022. Druga zaloga (6564/2023), takođe vredna dva miliona evra, u korist Srpske banke upisana je u registar 3. oktobra 2023, a i ona se odnosi na novčana potraživanja od Valira po osnovu ugovora zaključenog 27. februara 2023.

4.789 %

ili više od 48 puta za samo godinu dana povećala je Tešićeva firma Sofag isporuke oružja iz Srbije u Bugarsku, sa 0,6 na 30,3 miliona evra, dok je izvoz Valira u Bugarsku povećan 4,7 puta, sa 4,1 na 19,6 miliona evra

Poznavaoce prilika u vojnoindustrijskom kompleksu Srbije nije iznenadila ova neobična saradnja Prvog partizana, po renomeu i ostvarenim rezultatima najbolje srpske vojne fabrike, sa Valirom, koji kontroliše Slobodan Tešić, iako on formalno nije vlasnik firme. Za Prvi partizan se već godinama po oružarskim kuloarima priča da Tešićeve firme imaju privilegovan tretman. Ne samo zbog povoljnijih cena i drugih uslova po kojima one kupuju proizvode Prvog partizana, već i zato što imaju ekskluzivna zastupništva za tržišta Saudijske Arabije, Ujedinjenih Emirata…

Upravo zbog takvog tretmana godinama unazad kompanije ovog privatnog trgovca oružjem stekle su poziciju dominantnog kupca municije Prvog partizana. Samo dve njegove firme su 2018. iz užičke fabrike kupile municiju vrednu skoro 3,2 milijarde dinara (Partizan Tech za 2,3 milijarde, a Vectura Trans za 896 miliona), pet puta više od najvećeg državnog trgovca naoružanjem i vojnom opremom, Jugoimport SDPR, čiji je promet sa Prvim partizanom bio samo 607 miliona dinara. U 2019, kada su pred kraj godine obe te kompanije došle na udar sankcija američke administracije, Partizan Tech je od Prvog partizana kupio robu vrednu 1,27 milijardi, a Vectura Trans za 564 miliona dinara, ali je Tešić ekspresno trgovinu naoružanjem nastavio preko drugih firmi, Valira, Zenitproma i Sofaga.

Davali oružje i na veresiju

Poseban kuriozitet je da se iz svih finansijskih izveštaja Prvog partizana, dok su ti podaci javno objavljivani, moglo videti da su toj fabrici ubedljivo najviše za isporučenu, a neplaćenu robu dugovale upravo kompanije Slobodana Tešića. Od 2019. se u finansijske izveštaje unosi manje informacija, pa se dugovanja kupaca prikazuju uglavnom zbirno, bez navođenja ukupnog prometa sa pojedinim kupcima, pa i podataka ko im od kupaca koliko duguje.

Državnim preduzećima namenske industrije kredite na bazi zaloge odobravaju samo Srpska banka i Poštanska štedionica, čiji je većinski vlasnik, takođe, Republika Srbija, a uz nju akcionari su i državna preduzeća i fondovi, Pošta, Telekom, Jugoimport SDPR, Fond PIO i Fond za razvoj

Zna se, međutim, da su Partizan Tech i Vectura Trans 31. decembra 2018. ukupno Prvom partizanu dugovali 706 miliona dinara, iako je uobičajena praksa da se oružje plaća avansno, unapred i po pravilu se nikome i ne isporučuje dok se ne plati ugovorena cena. To možda i jeste bilo pravilo, ali ne i za Tešićeve firme. One su uvek imale poseban tretman, pa je njihov dug državnoj fabrici iz Užica 2019. narastao na 911 miliona dinara. Taj minus nije bio izmiren ni 2021, kada je, prema zvaničnim finansijskim izveštajima, Prvi partizan od Valira za isporučenu robu potraživao 407 miliona dinara.

Umesto da naplate ono što im duguju, državne fabrike dodatno se zadužuju

Na isti način, po principu na „dođem ti“, Tešićeve firme su robu dobijale i od drugih državnih preduzeća. Upravo zbog sumnji da su dve Tešićeve firme, Vectura Trans i Partizan Tech, na osnovu komisionog ugovora proizvode Zastava oružja prodavale stranim kupcima po višim cenama od dogovorenih i razliku u ceni zadržale za sebe, umesto da je isplate državnoj fabrici, na osnovu izveštaja Državne revizorske institucije i po nalogu tužilaštva, istragu je pokrenuo policijski inspektor Milan Vukomanović iz Kragujevca. Ali, umesto da se rasvetli bar jedna u nizu afera i utvrdi ko sve i kako radi na štetu državnih fabrika, po hitnom postupku je – smenjen inspektor Vukomanović i tako je stavljena tačka i na ovaj slučaj.

9,7 miliona evra

ili rekordnih 1,13 milijardi dinara dostigle su na kraju 2023. kratkoročne pozajmice privatne firme Valir. Iako su njene pozajmice za samo dve godine uvećane 4,8 puta, državne banke njene ugovore prihvataju kao zalogu za odobravanje novih kredita  

Nenaplaćena potraživanja od privilegovanih kupaca, naravno, negativno utiču na likvidnost i ozbiljno ugrožavaju normalno funkcionisanje tako složenih sistema kao što su proizvodnja oružja i municije. Uprkos tome, čelni ljudi tih fabrika to tolerišu, a u isto vreme se zadužuju kod banaka, plaćaju kamate na uzete kredite i tako zapravo kreditiraju najvećeg i najomiljenijeg trgovca oružjem ovog režima. S obzirom na to da sada državne fabrike uglavnom kreditiraju državne banke, neće biti nikakvo iznenađenje ako ti krediti na kraju budu konvertovani u vlasništvo države zbog nemogućnosti da se oni naplate. Ne bi to bio ni prvi, a verovatno neće biti ni poslednji put.

Promene Zakona o prometu naoružanja i vojne opreme iz 2018. omogućile su da, pored pravnih lica registrovanih za proizvodnju, vlasnici te robe mogu da budu i firme koje se bave prometom naoružanja i vojne opreme. Komisione ugovore polako su zamenili kupoprodajni, što je dovelo do pojave novih problema, jer su za kupovinu proizvoda iz vojnih fabrika privatni trgovci morali da obezbede značajne količine novca. Takvi poslovi, pogotovo u netransparentnim uslovima, uz brojne „sive zone“, često su neizvesni, sa aspekta isplate avansa, naplate isporučene robe, rokova isporuke, načina pakovanja, obeležavanja, isporuke…

S obzirom na to da ih sada kreditiraju državne banke, nije isključeno da će na kraju i ta potraživanja biti konvertovana u vlasništvo države u preduzećima odbrambene industrije. Ne bi to bila ni prva, a verovatno neće biti ni poslednja takva transakcija

Ponekad su zbog toga i uspešni trgovci prinuđeni da pozajmljuju novac da bi mogli da nastave da se bave preprodajom naoružanja. U Tešićevom Valiru, stavka „kratkoročne pozajmice od ostalih pravnih lica“ u bilansu stanja već godinama progresivno raste. U 2021. te pozajmice su iznosile 237 miliona, godinu kasnije 645,3 miliona, a lane su dostigle rekordnih 1,13 milijardi dinara ili skoro 9,7 miliona evra. Uprkos tome što možda jedini ima privilegiju da ga državne fabrike bukvalno kreditiraju, zadužujući se same kod banaka da bi obezbedile novac za normalnu proizvodnju, umesto da najpre od kupaca naplate ono što im duguju. Čini se da se sve opet radi na štetu domaće namenske industrije, kao što je na to upozoravao uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović. A on je i dalje pod istragom, dok oni čije je koruptivne poslove otkrio očito nastavljaju po starom.

Izvoz u Ukrajinu sa novim oznakama

Povećana tražnja na svetskom tržištu pruža širok manevarski prostor i za povećanje proizvodnje u fabrikama srpske odbrambene industrije. Iako srpska vlast to želi da sakrije od javnosti, velike količine naoružanja proizvedenog u Srbiji koriste i ukrajinske snage. Zahvaljujući i Slobodanu Tešiću, koji preko kompanija Valir, Sofag i Zenitprom izvozi gotove proizvode i poluproizvode iz srpskih fabrika u Ukrajinu.

Izvoz u Bugarsku u dve poslednje godine Tešićev Valir je povećao sa 4,14 na 19,6 miliona, a u Azerbejdžan sa 4,94 na 18,55 miliona evra, dok je Sofag isporuke Bugarskoj povećao čak 50 puta, sa 0,62 na 30,31 milion evra.

Da bi koliko-toliko prikrile tragove i zemlju porekla, pojedine ovdašnje fabrike koriste promenjene specijalne oznake za obeležavanje svojih proizvoda i serija. Umesto dobro poznate oznake KV, kojim Krušik iz Valjeva obeležava svoje proizvode, ta fabrika sada koristi oznaku BB. Čačanska Sloboda umesto sa SČ proizvode namenjene tržištu Ukrajine obeležava sa AA, dok kompanija Edepro za numeraciju serija rakete „grad“ koristi oznaku NEW.

Pišu: Vuk Z. Cvijić i Andrej Filipović