Nije vest da građani Srbije odavno nisu u poziciji da znaju kako se upravlja njihovom imovinom u javnim preduzećima, kojima decenijama haraju besprizorni stranački diletanti, ali čini se da se vlast, svojim odabirom kadrova revnosno stara da oni uvek postavljaju nove standarde neznanja. Tako se na prošlonedeljnom zajedničkom nastupu ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića i novog direktora JP Srbijašume, Krsta Janjuševića uz neizostavne zahvalnice predsedniku, mogao čuti i podatak da je procenat pošumljenosti Srbije 42 odsto!
Ne samo da je Srbija po svim zvaničnim i relevantnim procenama odavno ispod 30 odsto teritorije pod šumama, a da je veliki deo njih već devastiran i u veoma lošem stanju, već se i na portalu Srbijašuma može pronaći informacija da ukupna površina pod šumama iznosi 29,1 odsto.
Seča bez kontrole
Platforma Global forest voč na osnovu satelitskih snimaka navodi da je od 2000. do 2023. Srbija izgubila 74.200 hektara površine šume, što je ekvivalentno sa 2,7 odsto smanjenja za dve i po decenije.
Prema istom izvoru, od 2000. do 2009. izgubljeno je 18.300 hektara, dok je u periodu od 2009. do 2023. izgubljeno skoro tri puta više – 55.900 hektara. Potrebno je posebno pomenuti da je prošle godine gotovo udvostručena količina posečene šume, sa 4.500 u 2022, na 7.900 hektara 2023. godine, odnosno 0,3 odsto ukupne površine pod šumama.
Dok parametri i procenti u interpretaciji pulena vlasti skaču, sagovornici Radara govore o tome kako se po komercijalnom principu seku šume u nacionalnim parkovima, bez kontrole devastiraju one u privatnom vlasništvu i kako naravno, za to niko nije kriv.
„Krađa šuma u Srbiji je zabranjena, ali nije kažnjiva“, kaže Dragić Tomić, inženjer šumarstva i predsednik ekološke asocijacije Eko Šum iz Valjeva.
„Već godinama imamo specijalizovane grupe koje poseduju mehanizaciju, i koje su u stanju da za dan zbrišu čitavu jednu šumu. Neophodno je da se napravi odštetni cenovnik po kome će izricati kazne u srazmeri sa štetom koja je počinjena, dakle tržišna vrednost drveta pomnožena sa pet kako bi se te grupe naterale da izađu iz ovog uhodanog i dobro razrađenog posla. Ovako su kazne koje se naplaćuju kao da su ta drva legalno kupili“, objašnjava Tomić.
Već godinama imamo specijalizovane grupe koje poseduju mehanizaciju, i koje su u stanju da za dan zbrišu čitavu šumu. Neophodno je da se napravi odštetni cenovnik po kome će se izricati kazne u srazmeri sa štetom koja je počinjena
Dragić Tomić
On ističe da veliki problem predstavlja čuvanje privatnih šuma, koje vlasnici retko ili nikada ne obilaze.
„Procenat privatnih šuma u Hrvatskoj i Sloveniji je od 20 do 30 odsto, dok je u Srbiji preko 50 posto privatnih šuma, a u kolubarskom području preko 75 procenata. Mora se naći rešenje za njihovu zaštitu.“
Tomić ističe da se kazne za bespravnu seču kreću oko 10.000 dinara, a šteta koja se pravi je astronomska.
„Nije sve sjajno ni u državnim šumama, ali je makar regulisano. Čuvar šuma ako ne podnese prijavu za krađu šume a dođe mu kontrola, mora da plati štetu. Ima svega i tamo, ali je ipak bolje stanje nego sa privatnim šumama.“
Kazne simbolične, štete astronomske
Kazne koje se na srpskim sudovima izriču za dva relevantna krivična dela pustošenje šuma i šumsku krađu, za koje je zaprećena kazna od jedne do tri godine zatvora, u apsolutnoj većini su uslovne ili novčane od 10.000 do 100.000 dinara. Štete koje se ovim krivičnim delima čine mere se milionima evra.
Ipak, u aprilu ove godine Osnovni sud u Novom Sadu doneo je osuđujuću presudu protiv Javnog preduzeća Nacionalni park za privredni prestup bespravne seče šume u blizini Sremskih Karlovaca, izrekavši novčanu kaznu od 1,3 miliona dinara.
„Ova presuda jeste svojevrsna satisfakcija jer se pokazalo da su naše prijave argumentovane i da ne stoji ocena da se mi nestručno bavimo temom šuma, da urušavamo ugled Nacionalnog parka, da smo neznalice“, priča za Radar Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore, koji je pre pet godina podneo prvu krivičnu prijavu.
Prema njenim rečima, od ukupno 26.000 hektara pod šumama na Fruškoj gori, 6.000 je vraćeno Eparhiji sremskoj u procesu restitucije 2016. godine. Nacionalni park Fruška gora je nadležan za celu površinu, međutim svaki vlasnik ima pravo da samostalno gazduje šumom.
„Crkva kao privatni vlasnik sklopila je ugovor po klasičnom koncesionom modelu gazdovanja koji je najpogubniji. Kada je u pitanju Eparhija sremska, prema tipskim ugovorima u koje smo imali uvid, isplate privatnih firmi prema vlasniku kreću se u anuitetima od 200.000 evra po godini. Što znači da je tu jako slaba odnosno nikakva kontrola, čime se otvara prostor za razne ilegalne aktivnosti koje je teško i dokazati. Za pet godina mi smo šumarskoj inspekciji podneli četrdesetak inspekcijskih prijava zbog toga šta se radi na Fruškoj gori. Tu se suočavamo sa problemom nedostatka inspektora, ali i pritiskom koji se vrši na njih“, kaže Antić.
Istražujući gazdovanje šumama aktivisti pokreta Odbranimo šume Fruške gore došli su do podatka da je visoki državni službenik Radivoj Kaurin iz Uprave za šume, osnovao svoju firmu za seču šuma na Fruškoj gori.
Kada je u avgustu 2022. u Bavaništu posečena hrastova šuma na površini od dva hektara, u vrednosti blizu 800.000 evra, građani su se pobunili i fizički sprečili dalju devastaciju šume stare više od dva veka
„Ta osoba je potom vlasnička prava prenela na neka druga lica, a zatim smo došli do informacije da je on konsultant vladike (sremskog) Vasilija za upravljanje šumama. Sve te poslove vodi uglavnom jedna ista ekipa, jer nemate puno preduzetnika koji imaju i mehanizaciju i ljude koji su potrebni za takav posao.“
Sagovornica Radara govori da se navodno zaštićenim područjima na Fruškoj gori upravlja kao da su u pitanju privredne šume, pa se tako šuma eksploatiše na 97 odsto područja, gde se događaju takozvane privredne seče.
„Na Fruškoj gori imamo samo tri procenta površine na kojoj nema seče, na Tari je to oko 15 odsto, na Đerdapu isto tako. Dovoljno je reći da se šuma u Nacionalnom parku Triglav u Sloveniji ne dira na površinama i do 90 procenata“, ističe Dragana Arsić.
Pobuna građana
Kada je u avgustu 2022. u Bavaništu posečena stara hrastova šuma na površini od oko dva hektara, u vrednosti oko 800.000 evra, građani su se pobunili i fizički sprečili dalju devastaciju šume stare više od dva veka. Šuma koja je prema katastarskim podacima od pre Drugog svetskog rata vođena kao seoska imovina, data je na korišćenje lokalnom preduzeću „Lune Milovanović“, koje je sada u stečaju. Neviđenom pravnom akrobatikom šuma koja je data preduzeću na korišćenje i ušla je u stečajnu masu.
Potom je privatna firma koja je dobila odobrenje da ukloni pale grane, devastirana stabla i raskrči šumske puteve, posekla na više hektara stotine starih hrastova lužnjaka, koji su retkost u Srbiji.
„Tri-četiri radnika sekla su dan i noć, ljudi su dolazili da pitaju šta se to radi, a oni bi im pokazivali dozvolu koju su dobili od suda, odnosno od stečajnog upravnika“, govori za Radar Tatjana Obradović iz Bavaništa. „Kada je stvar uzela maha i na nekoliko mesta posečeno dva hektara šume, pobunili smo se i nismo dali da iznesu poslednja stabla koja su posečena, a ona koja su izneli ranije bila su skladištena u obližnjoj ciglani čiji je vlasnik Desko Radenković, inače glavni poverilac državnog preduzeća „Lune Milovanović“.
Obradović ističe da su se drva izvozila noću, u pratnji policijskog vozila, i odlazila u pravcu Beograda.
„Podneli smo krivičnu prijavu za krađu, a policija iz Kovina nije odgovarala na naše pozive da zaustave te ljude. Tek kada smo kontaktirali s policijom u Pančevu, uspeli smo da ih privolimo da izađu na lice mesta“, navodi Tatjana Obradović.
Prema rečima advokata Aleksandra Olenika, koji je zastupao meštane Bavaništa, Tužilaštvo u Smederevu primenilo je u ovom slučaju princip oportuniteta, odnosno počiniocima je bilo omogućeno da uplate izvesnu sumu novca u dobrotvorne svrhe, čime je pravni spor okončan.
„Dakle, oni nisu osuđeni, a nije im čak ni oduzeta korist koju su stekli nezakonitom sečom šume. Jasno je svakako da je na delu zloupotreba zakona. Stvar je tu, prema mom mišljenju, isključivo lokalnog karaktera, ali se isti princip primenjuje u čitavoj državi. SNS je ostao toliko velika organizacija da je ovakva otimačina šuma na lokalu, jedan od načina kako da se namire apetiti lokalnih moćnika.“
Prema poslednjem istraživanju Državne revizorske institucije iz 2021. godine, Srbija ima najmanji procenat pošumljenosti u odnosu na sve zemlje u regionu, kao i u projektima pošumljavanja, te daleko zaostaje u odnosu na evropski prosek od 39 odsto teritorije pod šumom. Ali kako svedoči iskaz direktora Janjuševića, kad se hoće, sve se može – izgovoriti.
