Iako je mesecima ranije bilo jasno da će proslavljeni košarkaš, Dejan Tomašević, biti novi predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, jedna činjenica upada u oči. Naime, Tomašević je izabran jednoglasno: svih 59 delegata bilo je za, nije bilo ni uzdržanih ni onih koji su protiv. Još upečatljivije je to što nije imao protivkandidata. Kao u „stara, dobra“ vremena jednopartijskog sistema kada su kadrovi na funkcije dolazili uz maksimu: „Daj jednog, pa da glasamo.“ Može biti da i sadašnja vlast demokratske procedure shvata na identičan način, jer su već odavno obrisali svaku razliku između sopstvene partije i države.
No, vratimo se našem heroju i njegovom usponu do olimpijskih visina. Tomaševićeva igračka karijera zaista je bila impresivna ‒ tri puta je sa reprezentacijom bio evropski, dva puta svetski prvak i olimpijski vicešampion u Atlanti 1996. godine. Ali, i tada kao i sada, kada igra političke igre, nikada nije glavni protagonista. Uvek u drugom ili trećem redu zaslužnih, što bi rekli košarkaši ‒ pomoćno osoblje. Iz njegove igračke biografije, ostaće zabeleženo da je kao zakleti zvezdaš počinio „neoprostivu izdaju“ i prešao u redove najvećeg rivala, Partizana.
Amin s vrha
I ako je nakon igračke karijere logičan sled bio da postane najpre potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, a potom i generalni sekretar punih osam godina od 2011. do 2019. godine, bilo je jasno da se nakon dolaska na vlast naprednjaka ne može ostati na toj funkciji bez amina sa „vrha“.
Zato nije ni bilo mesta nekom velikom čuđenju kada je 2022. javno podržao SNS i Aleksandra Vučića, da bi godinu dana kasnije postao član vladajuće partije, a potom i poslanik. Zli jezici pričaju da je u međuvremenu pokušao da vodi sopstvenu brokersku kuću, ali i da je brzo shvatio da od toga nema ‘leba. Uostalom, sam je u izjavi za Ekspres potvrdioda njegova porodica ne može da živi od plate u Savezu.
Postao sam ljubomoran na tebe. Tebe moja majka voli više nego mene i brata… Taj čovek zaslužuje svu tu našu ljubav, ali, ponekad pomalo sam i ljubomoran na njega, posvedočio je Tomašević o jednom razgovoru sa Vučićem
Uhlebljenje je pronašao pod Vučićevim skutima, uz razume se, hvalospeve predsedniku, koji su povremeno odlazili „s onu stranu razuma“. Tako je na televiziji Informer jednom prilikom ispričao da je predsedniku doslovno rekao: „Postao sam ljubomoran na tebe. Tebe moja majka voli više nego mene i brata. I stvarno jeste. Mislim, pre svega, taj čovek zaslužuje svu tu našu ljubav, ali, ponekad pomalo sam i ljubomoran na njega.“
Izgleda da je, ipak, za fotelju u Olimpijskom komitetu trebalo malo više od ovog ludila.
Stranačko dokazivanje
Nije se Dejan libio da oplete kolo sa penzionerima u Kuli, da se zauzme za stanovnike novobeogradskog Bloka 70A, sa kojima je na zajedničkom snimku molio Vučića da im napravi put, a oni će svi zajedno za uzvrate, da glasaju za njega, i da se pre tačno godinu dana pojavi na skupu SNS-a, pod nazivom „Budućnost, a ne prošlost“, popunjavajući kvotu „studenata koji hoće da uče“.
Nije se Dejan libio da oplete kolo sa penzionerima u Kuli, da se zauzme za stanovnike novobeogradskog Bloka 70A, sa kojima je na zajedničkom snimku molio Vučića da im napravi put, a oni će svi zajedno zauzvrat da glasaju za njega
Istina, u biografiji mu stoji da je po zanimanju ekonomista, ali nema podataka gde je i kada završio studije. Može biti da se raspitivao kako da „masterira“, a potom doktorira. Što da ne, kad se već doktorom zove svaka fukara.
Uz stranački angažman, Tomašević je, po sopstvenom priznanju, smisao pronašao u veri.
„Od momenta kad sam prvi put bio na liturgiji, vera u Boga mi je sve u životu“, kazao je svojevremeno za Kurir. „Mir sam našao u Hramu Svetog Save i najčešće sam tamo, ali volim i danas da odem negde i da posetim neki manastir ili neko sveto mesto ‒ u principu, najbitnija stvar u mom životu su liturgija i ovaj verski način života“, ispričao je novi predsednik Olimpijskog komiteta.
E sad, ne treba imati sumnje da je Tomašević fanatični vernik, samo je pitanje u kog Boga veruje? Ako je suditi po delima, u onog koji mu je omogućio da ima platu od koje može da se živi.
