Ako je nešto u politici teže od dogovora o bliskoj budućnosti, to su dogovori o bliskoj prošlosti. Kada pritom o bliskoj prošlosti razgovarate baš sa partnerom sa kojim ste je gradili, imate sastojke za haos. Hoće li Crna Gora glasati za rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici, za kakvu će glasati, koje će političke posledice to glasanje imati – oko toga se u Crnoj Gori i Srbiji preganjalo barem mesec dana, što međusobno, što interno, i u sedištima vlada i na sedištima gradskih prevoza Beograda i Podgorice. Naposletku je Podgorica glasala za rezoluciju revidiranu amandmanima koje je predložila – mada su ti amandmani i sami revidirani pre nego što su postali deo teksta – pa odgovore na dva od tri pitanja imamo. No to nije utišalo halabuku, jer je ostalo pitanje posledica, pogotovo unutrašnjih posledica u naoko krhkoj crnogorskoj političkoj strukturi. Doduše, od haosa u rečima do haosa na delu dug je put.
„Da nije bilo oštrih reakcija iz Srbije, ne bi bilo ni značajnih turbulencija – kao što ih nije bilo kada je Crna Gora trebalo da glasa o Kosovu u Parlamentarnim skupštinama Saveta Evrope ili NATO. Ta su pitanja već uračunata u odnose unutar crnogorske vlasti. Problem je intenzitet pritisaka srpskog režima“, govori Zlatko Vujović, profesor podgoričkog Fakulteta političkih nauka i predsednik Centra za monitoring i istraživanje (CEMI).
Borba za pozicije
Prema Vujoviću, političari koje Beograd smatra prijateljima, poput Milana Kneževića i njegove Demokratske narodne partije, u tom su pritisku videli šansu da ojačaju pozicije. Daliborka Uljarević, politička analitičarka i izvršna direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje (CGO) naglašava da aktuelna crnogorska vlast nije baš uzor koherentnosti, pa borba za pozicije može da se vodi neometano.
„Predsednik Vlade Crne Gore, Milojko Spajić, politiku doživljava uglavnom kao matematiku, što je i pokazao sklapajući koaliciju u kojoj je osim numeričke parlamentarne većine malo jasnih političkih pravaca. Njegova partija, Pokret „Evropa sad!“ (PES), koja je došla na vlast na talasu ekonomskog populizma, nema čvrste stavove oko nekih ključnih pitanja koja znaju da dele javnost u Crnoj Gori. Zato je ta vlada temeljno nestabilna, i tokom čitavog njenog trajanja iskakaće teme koje će je dovoditi u pitanje.“
Da nije bilo oštrih reakcija iz Srbije, ne bi bilo ni značajnih turbulencija – kao što ih nije bilo kada je Crna Gora trebalo da glasa o Kosovu u parlamentarnim skupštinama Saveta Evrope ili NATO. Ta su pitanja već uračunata u odnose unutar crnogorske vlasti. Problem je intenzitet pritisaka srpskog režima
Zlatko Vujović
Vlada jeste rastrzana, ali vlast je privlačna, pa Zlatko Vujović podseća da je drugi prijatelj Beograda, Andrija Mandić, u nebranom grožđu, jer ne želi da ugrozi sopstvenu poziciju predsednika Skupštine i ostalo što je njegova Nova srpska demokratija dobila u svežoj podeli vlasti, oktobra 2023. Sa time je saglasna i Daliborka Uljarević.
„I pored glasne kritike, ti su akteri ostali u vlasti, jer im se jednostavno ne odriče od poluga moći. Za sada izostanak podrške najavljuje samo Milan Knežević, koji ne može sam da sruši Spajićevu vladu. Čak i kada bi njegova četiri poslanika prestala da glasaju za rešenja koja vlada predlaže, vlada bi imala većinu, 42 od 81 poslanika, što jeste tanko, ali bi oko glasanja u domenu integracija u Evropsku uniju mogla da dobije i širu podršku.“
Naravno, sada se kao akter ukazuje i onaj koji se ukazuje uvek. A sa njim u paketu uvek ide i kriza.
„Značajan uticaj će imati i Vučićeva procena da li mu se isplati da ovu vladu ruši ili da je ostavi u životu, jer je značajan deo poslanika parlamentarne većine, kao i ministara, blizak njegovoj politici ili pod njegovom kontrolom. Opozicija trenutno nema mnogo motiva da podrži Spajića ako odluči da promeni većinu, a posebno ih nema ako neće dobiti ozbiljan udeo u kolaču vlasti, što bi moglo dalje voditi dezintegracionim procesima i u samom PES“, navodi Uljarević.
Rezolucija o Jasenovcu
Daliborka Uljarević smatra da će Knežević, Mandić i ostali, ako budu „tolerisali“ podršku vlade rezoluciji, to morati nečim da prekriju, a Zlatko Vujović u tom ključu čita rezoluciju o Jasenovcu, koja treba da se nađe pred crnogorskim parlamentom. Hrvatska je na samu najavu takvog dokumenta reagovala protestnom notom, a Vujović podseća i na druge nedavne diplomatske razmene vatre na liniji Zagreb – Podgorica, poput spora oko vlasništva nad čuvenim jugoslovenskim brodom „Jadran“ i spomen-ploče u logoru za hrvatske zarobljenike u Morinju. Vujović misli da Crna Gora ima šansu da dobije članstvo u Evropskoj uniji veoma brzo, možda već 2028, i da „srpska struja“ crnogorske politike provociranjem sukoba Podgorice i Zagreba pokušava da izazove zagrebački veto.
„Prijem Crne Gore u Evropsku uniju za režim predsednika Vučića je tempirana bomba. Neko bi onda mogao pitati kako Crna Gora može, a Srbija ne“, primećuje Vujović.
Budući da politička halabuka ne mora da bude odraz stvarnog stanja u društvu, ostaje i pitanje da li su takozvani odnos prema prošlosti i odnosi sa Srbijom, Rusijom, Evropskom unijom, zaista teme na kojima se u Crnoj Gori osvaja i gubi vlast.
Odnosi Beograda i Podgorice će suštinski biti loši dok je god Vučić na vlasti u Beogradu, jer on na Crnu Goru gleda kao na privremeno oduzetu teritoriju, a ne na državu koja ima svoj integritet i suverenitet. Neotpornost naših vlasti poslednjih godina samo hrani taj nasilnički odnos
Daliborka Uljarević
„I jesu i nisu. Ljudi pre svega žele da žive bolje. Ali simbol tog boljeg života jeste članstvo u Evropskoj uniji, koje u Crnoj Gori ima osamdeset odsto podrške. Zato sada čak i Milan Knežević i Andrija Mandić govore da jesu za Evropsku uniju. Više se ne može politički proći samo pričom o tome da je Đukanovićeva Demokratska partija socijalista krala i partijski zapošljavala, jer i sada krađe i partijskog zapošljavanja ima toliko da više nisu ni skandal. Ko god je došao na vlast 2020, već je delimično kompromitovan, jer nema kvalitetnog kadra a ima podele plena“, zaključuje Zlatko Vujović.
Standard pre svega
I Daliborka Uljarević potvrđuje da su – po istraživanjima njenog centra – Crnogorcima glavna pitanja životnog standarda, kao i u Srbiji i bilo gde drugde na planeti, a potom i pitanja vladavine prava. Ni jedno ni drugo, međutim, ne ide kada su građani politički zreliji od onih koji ih vode, rekla bi sagovornica Radara. Zato ostaje i pitanje kakvi će biti odnosi Crne Gore i Srbije sa ovakvim kadrom u podgoričkim i beogradskim foteljama.
„Suštinski će biti loši dok je god Vučić na vlasti u Beogradu, jer on na Crnu Goru gleda kao na privremeno oduzetu teritoriju, a ne na državu koja ima svoj integritet i suverenitet. Neotpornost naših vlasti poslednjih godina samo hrani taj nasilnički odnos, pa zato imamo i nečuvene uvrede na račun zvaničnika ili čitavih delova crnogorskog društva, koje stižu sa najvišeg nivoa zvanične Srbije, multiplikovane kroz Vučiću odane medije i povezane igrače, a zvanična Crna Gora na to ćuti. Tako se ne brani dostojanstvo države, i ne stvara se osnova da odnosi sa Srbijom budu zdravi“, zaključuje Daliborka Uljarević.
