Civilno društvo u Srbiji je tokom 35 godina gotovo neprekidne dominacije nacionalističke ideologije sistematski ruženo i klevetano. Ljudi koji su se bunili protiv rata, nacionalizma i autokratije predstavljani su kao izdajnici i strani plaćenici. To je efikasan način da se vlast odbrani od kritike i da uguši demokratski potencijal društva. Nije ovaj sukob između autokratske vlasti i civilnog društva specifičan za Srbiju. Ljudi koji koriste svoja prava na slobodno udruživanje, okupljanje i informisanje i koji se dobrovoljno udružuju oko stvari do kojih im je stalo, prirodan su neprijatelj autokratije. Svojim delovanjem poništavaju samu srž autokratske vladavine – da mala grupa vlada u ime navodnih viših interesa, zaštićena od pitanja i kritike.
Korak dalje, gde ne treba
Kao i u drugim oblastima društva, Vučićeva vlast je i u odnosu prema civilnom društvu otišla korak dalje od bilo kog drugog u prošlosti. Organizacije civilnog društva (OCD), kao i neformalne grupe, pokreti i pojedinci, suočavaju se danas sa ogromnim pritiscima. Ljudi koji protestuju, blokiraju puteve i institucije, primenjuju metode građanske neposlušnosti, deo su vibrantnog civilnog društva. Studentski plenumi, neformalne organizacije poput Pobunjenog univerziteta ili udruženja škola u obustavi, pokreti poljoprivrednika ili građana koji brane životnu sredinu, sve su to klasične manifestacije ljudskog prava na slobodu udruživanja i samim tim autentični delovi civilnog društva.
U želji da uguši sveopštu studentsku i građansku pobunu, vlast koristi 35 godina građen narativ o OCD kao izdajnicima. Organizacije za ljudska prava i za promociju demokratije, pogotovu one koje imaju ozbiljne rezultate iza sebe, neosnovano se povezuju sa studentskim protestima i proglašavaju čak organizatorima ili finansijerima studentskih blokada.
Napadi su se u poslednje vreme pojačali, pa se targetiraju i direktno zaposleni, a čak i predsednik Republike iznosi javno potpune neistine o tome ko organizuje i finansira studentske proteste. Vlast je u panici i ustremila se na nevladine organizacije koje ne kontroliše
Vlast ima tri modela postupanja prema civilnom društvu. Jedan je tolerisanje i prećutna saradnja sa organizacijama koje su tek formalno deo civilnog društva, a suštinski profitne organizacije. Civilno društvo je izuzetno heterogeno i takvo i mora da bude. Međutim, brojne organizacije odvojile su se od suštine građanskog organizovanja, od okupljanja ljudi oko cilja. Postale su mašine za trošenje novca, projektni biroi kojima nije mnogo bitno čime se bave i kakve rezultate postižu. Ovo je deo šireg trenda obesmišljavanja svih ideja i vrednosti i svođenja javnih poslova na besmisleno birokratsko popunjavanje eksel tabela. Uz svesrdnu podršku odavno obesmišljenih struktura poput instrumenata međunarodne pomoći EU, nastali su dinosaurusi – organizacije koje liče na konsultantske firme i koje su u potpunosti vođene projektnom logikom umesto vrednostima i misijom.
Aktivisti za ljudska prava izabrali su da štite ugrožene i da se suprotstavljaju moćnima i silnima. Zato svesno podnose više nego drugi. Niko ovaj posao ne radi zbog novca, jer se mnogo više novca brže i lakše zarađuje na drugim mestima
Ovakve organizacije stvorile su utisak da je civilni sektor izdao građane i da je prestao da bude izraz težnji zajednice i odgovor na potrebe ljudi. Vlast je, sa druge strane, svesrdno prihvatila ovakve organizacije jer joj ne štete, štaviše, daju lažni legitimitet tako što sprovode besmislene projekte zajedno sa državnim institucijama i šalju svojim inostranim partnerima lažnu sliku stvarnosti u Srbiji. Tako se zatvara začarani krug saučesnika koje čine predstavnici međunarodne zajednice, njihovo lokalno osoblje, NVO kojima daju novac i države koja sve to pokriva. U tom su krugu svi svesni da žive i promovišu laž, ali svako iz svojih razloga ćuti.
Brojne organizacije odvojile su se od suštine građanskog organizovanja, od okupljanja ljudi oko cilja. Postale su mašine za trošenje novca, projektni biroi kojima nije mnogo bitno čime se bave i kakve rezultate postižu
Sa druge strane, postoje organizacije koje su vođene sopstvenom misijom, koje su osnovali ljudi posvećeni unapređenju društva i države i koje su uvek na prvoj liniji borbe, pružajući solidarnu podršku svakom kome je potrebna – od poljoprivrednika i ekologa, do žrtava diskriminacije i studenata koji se bore za pravdu. Ove organizacije mogu se lako prepoznati jer su česta meta napada provladinih medija i funkcionera vlasti. To je drugi model postupanja vlasti prema civilnom društvu. Napadi su se u poslednje vreme pojačali, pa se targetiraju i direktno zaposleni, a čak i predsednik Republike iznosi javno potpune neistine o tome ko organizuje i finansira studentske proteste. Vlast je u panici i ustremila se na sve protivnike autokratije. Biti pod stalnim napadima, ali i suočen sa pritiscima koji dolaze različitim formalnim i neformalnim kanalima, uključujući i savete da se napusti zemlja ili skloni porodica na bezbedno, nije nimalo lako ni prijatno. Međutim, rečima jedne stare ljudskopravašice – ne radimo mi u pošti. Aktivisti za ljudska prava izabrali su da štite ugrožene i da se suprotstavljaju moćnima i silnima. Zato svesno podnose više nego drugi. Niko ovaj posao ne radi zbog novca, jer se mnogo više novca brže i lakše zarađuje na drugim mestima. Verujem da je upravo delovanje iz uverenja ono što zbunjuje režim. Polazeći od sebe i toga što nikada ništa nisu radili iz uverenja, oni bi po svaku cenu da saznaju ko je platio ljude da traže pravdu i slobodu.
Masovna korupcija
Treći model je takođe već uveliko isproban i pokazao se kao delotvoran za ono što karakteriše režim Aleksandra Vučića kao malo koji do sada u srpskoj istoriji – za masovnu korupciju. Naprednjaci su napravili čitav niz sopstvenih organizacija, zvanih GONGO (Government-organized non-governmental organization) koje imaju dvostruku svrhu. Sa jedne strane, stvaraju privid društvenog pluralizma, jer učestvuju u lažnim procesima koji simuliraju transparentnost vlasti ili spremnost za uključenje javnosti u donošenje odluka. Sa druge strane, mnogo važnije, služe za izvlačenje novca iz javnih fondova. Već nekoliko puta su otkrivene čitave šeme za izvlačenje novca na konkursima različitih ministarstava i drugih institucija, ali bez pravosudnog epiloga, jer su akteri korupcije deo vladajuće strukture. I kod ovog modela došlo je u poslednje vreme do razvoja, pa tako fantomske provladine NVO snimaju huškačke filmove, stavljaju studente na poternice ili vode kampanje po društvenim mrežama, prepune laži i kleveta.
Naprednjaci su napravili čitav niz sopstvenih organizacija, zvanih GONGO, koje stvaraju privid društvenog pluralizma, a sa druge strane, mnogo važnije, služe za izvlačenje novca iz javnih fondova
Sva tri modela postupanja prema civilnom društvu deo su namere vlasti da uguši demokratski potencijal u društvu i time spreči promenu koruptivnog i autokratskog sistema. Aktivisti su 12 godina neumorno branili svaki pedalj demokratije u zemlji. Prva peticija za odbranu vladavine prava pokrenuta je još u julu 2012, kada je nezakonito smenjen guverner NBS, što je ukazivalo na put kojim će se kretati vlast SNS-a. Pokrenuli su je upravo aktivisti organizacija za ljudska prava. Od tada do danas, uvek su bili u prvim redovima, gde god je trebalo nekoga zaštititi ili nekome pomoći. Civilno društvo je i ova tri meseca pokazalo da je kost u grlu režimu Aleksandra Vučića. Građani koji su odlučili da prestanu da ćute i da nešto urade, da pokažu da je ovo naša zemlja, privremeno oteta od uzurpatora, jesu civilno društvo u Srbiji. Zato smo svi meta. Ranjena zver može da napravi još štete, ali sada niti možemo niti želimo da odustanemo. Društvo je ustalo da povrati otetu državu. Civilni sektor je, kao i do sada, na prvoj liniji borbe.
