Proslavljeni fudbalski reprezentativac i bivši kapiten Mančester junajteda Nemanja Vidić podneo je pre dva meseca ostavku na članstvo u Skupštini Fudbalskog saveza Srbije zato što je na majskoj sednici odbila da se raspravlja o nameštanju utakmica u Srbiji. Vidić u otvorenom razgovoru za Radar govori ne samo o tim, nesportskim stvarima, već i o budućnosti srpskog fudbala, da li sport može biti drugačiji od društva u celini, potrebi da se uspostavi novi sistem vrednosti, odnosu vlasti prema svakom ko drugačije misli…
„Važno je da svako uradi što je do njega, jer sam najveća razočaranja doživljavao kada nešto nisam preduzeo. U poslednje dve-tri godine ukazivao sam na probleme i bilo mi je izuzetno važno da iznesem svoje mišljenje. Tim pre što reprezentujem i druge ljude koji slično misle, a nemaju priliku da to kažu. Zbog toga sam se i kandidovao za predsednika FSS i potom shvatio da država još nije spremna da menja postojeći sistem. Bio sam svestan da će to biti teško, jer sam želeo da se fudbal profesionalizuje, da sve bude transparentno, da se u njega uključe kredibilni ljudi, prepoznati kao najbolji u onome čime se bave. I svi su bili spremni da upotrebe znanje i lične kontakte ne u svom, već u interesu društva. Državi su potrebni takvi ljudi i samo je pitanje vremena kada će se shvatiti koliki je značaj znanja i pameti za bilo koje društvo. U tom trenutku država se, ipak, odlučila za drugi sistem i ljude koji fudbal vode već decenijama i nama nije ništa drugo preostalo nego da prihvatimo njenu odluku države“, rekao je, između ostalog, Vidić.
Predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš je u razgovoru za Radar ponudio svoje viđenje odnosa Srbije i Zapada, kao i Srbije i Rusije, a dotakao se i spoljnopolitčke klackalice koju režim u Beogradu godinama sprovodi. Postavlja se pitanje – koliko uspešno i na čiju štetu…
„Vučić nije iznenađen dešavanjima na Kosovu i zato nema nikakve reakcije na upad kosovske policije u srpske institucije. To je još jedna promena stanja na terenu koje Aljbin Kurti uporno sprovodi. U isto vreme, Vučić se hvali kako je ispunio sve obaveze iz francusko-nemačkog plana, ali neće da ga potpiše, za razliku od Kurtija koji hoće da potpiše, ali neće da ga sprovodi. To je jedan od načina kako se suštinski stvari menjaju, znajući da druga strana pod pritiskom ili uticajem neće ili ne sme na to da reaguje“, kaže Ponoš.
Naš sagovornik ističe i da veruje da se sve dešava u skladu sa nečim na šta je vlast pristala.
„Da je imala nameru nešto dobro da uradi, bar bi u nečemu uspela. To znači da je i planirano da se ništa ne uradi i ovo definitivno znači predaju Kosova. Na severu, o jugu se više i ne govori, jer je potpuno integrisan, od početka godine Srbi su uzeli 10.000 pasoša takozvane države Kosovo i više od 6.300 vozačkih dozvola. To znači da više nemaju nikakvo poverenje u institucije Srbije i ničemu se ne nadaju. Za njih je brend Srpske liste i Vučića potrošen. Sad se uzdaju samo u sebe i pokušavaju da prežive ove okolnosti“, zaključuje Ponoš.
U novom broju Radara je i razgovor koji smo vodili sa glumcem Radetom Šerbedžijom, koji se prisetio svog susreta s pokojnim Budimirom Lončarom, bivšim šefom jugoslovenske diplomatije, odbrane vrela reke Une od kopanja, kao i međuetničkih odnosa u nekadašnjoj državi…
„Ja jesam stopostotni Srbin, ali mene su napravili Velebit, moja Lika, Jadransko more, škole koje sam završio, prijateljstva koja sam imao u Vinkovcima i u Zagrebu… Hrvatska je moja domovina na koju imam pravo kao i svi Hrvati“, kazao je Šerbedžija u opširnom intervjuu.
Čitaoci 27. broja će od sutra moći da pronađu i autorski tekst Saše Filipenka, beloruskog pisca i disidenta, koji je korak po korak predočio kako izgleda tortura u njegovoj otadžbini, kao i detaljna analiza akcije „Najbolja cena“ koju je nedavno predstavio premijer Miloš Vučević.
„Ako se povuče paralela sa medicinom, sve akcije tipa ‘Bolja’, još bolja, pa i ‘Najbolja cena’, liče na obaranje visoke temperature aspirinom ili brufenom, ali oni ne leče osnovnu bolest koja je i izazvala visoku temperaturu“, jedan je od zaključaka članka.
Za novi broj govore i pišu Ana Martinoli, Petar Peca Popović, Zoran Stojiljković, Džozef Stiglic, Ivan Medenica…
