Nakon novosadske tragedije, demonstracije nezadovoljstva studenata i građana svih socijalnih slojeva sveopštom situacijom u državi i društvu postaju sve upornije i masovnije. Prema dostupnim podacima, u Srbiji su trenutno u blokadi 63 fakulteta svih pet državnih univerziteta ali i više privatnih univerziteta i fakulteta i visokostručnih škola. U štrajku je oko 15.000 nastavnika i profesora osnovnih i srednjih škola. Advokati su u štrajku bili najpre tri, a potom mesec dana, čime je blokiran rad pravosuđa.
Oficijelnu podršku studentima dao je i nezanemarljiv broj sudija Apelacionog suda u Beogradu, Privrednog apelacionog, zatim Višeg i Prvog osnovnog suda u tom gradu, Osnovnog suda u Obrenovcu, kao i pojedine njihove kolege u gradovima u unutrašnjosti Srbije. Studentsku pobunu aktivno su podržali i podržavaju i zdravstveni radnici, glumci, umetnici, cela pozorišta, biblioteke i druge ustanove kulture širom Srbije. Neretko su, višednevnim blokadama saobraćajnica i aktivnim učešćem u njihovim aktivnostima, pobunjene akademce podržali i podržavaju i poljoprivrednici i njihova udruženja, a sve masovnije i taksisti.
Da li sindikati spavaju
Proteste studenata i građana podržali su i pojedini industrijski radnici, zbog čega je više njih dobilo otkaze. Ipak, masovna podrška radnika, pre svega iz velikih javnih preduzeća, za sada izostaje. Indikativno je da su sindikalne centrale tri vodeća sindikata u Srbiji, Samostalnog, UGS Nezavisnost i ASNS, od kojih prva dva imaju status reprezentativnih, prećutala brutalnu odmazdu režima prema trudbenicima koji su podržali masovne proteste.
Jedini sindikat koji je do sada bar javno podržao studentske proteste, jeste sindikalna organizacija Zastava oružja. Ostali nisu učinili ni toliko.
Lideri Samostalnog sindikata Srbije, Ljubisav Orbović i Ranka Savić, za Radar kažu da njihove sindikalne organizacije „podržavaju studente i njihove zahteve“, ali su, ipak, poručili da je pridruživanje najavljenom generalnom štrajku, faktički neizvodljivo.
Ranka Savić je, doduše, rekla da je ASNS prvi javno podržao studente, iako to ni najpažljiviji hroničari aktuelne društvene zbilje u Srbiji nisu uspeli da detektuju. Doduše, rukovodstvo ASNS-a u valjevskoj vojnoj fabrici Krušik planiralo je zbog šikane kojoj su članovi te sindikalne asocijacije, kako tvrde, izloženi, da se pridruže studentskoj blokadi mostova u Novom Sadu, ali od toga nije bilo ništa. Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić nije odgovorila na naš telefonski poziv i SMS-om postavljena pitanja o stavu te sindikalne asocijacije prema aktuelnim protestima i pozivu na generalni štrajk.
Savez samostalnih sindikata Srbije, međutim, podržava studente i njihovo pravo na proteste. „Savez se godinama bori za rad institucija na svim nivoima. Nefunkcionisanje institucija direktno se odražava na naš rad, pa tako radni sporovi traju više godina, dok je socijalni dijalog nezadovoljavajući“, tvrdi u izjavi za Radar predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. I on ističe da je „proglašavanje generalnog štrajka veoma komplikovano“, da je „procedura duga“, te da odluku o stupanju „donose organi Saveza“. Ukoliko procedura ne bi bila ispoštovana, realna je opasnost, upozorava Orbović, da bi protiv radnika i sindikata bile pokrenute brojne tužbe.
Problem u zakonima
Ranka Savić kaže da je anketa pokazala da 80 odsto članova ASNS podržava studente i njihove zahteve. I ona tvrdi da je organizovanje generalnog štrajka u Srbiji „izuzetno teško“ zbog toga što je „izuzetno loš i restriktivan Zakon o radu.“ Tu je, dodaje, i prevaziđeni Zakon o štrajku, „koji praktično obesmišljava to pravo“. Izraženo je, smatra, i odsustvo zajedničkog delovanja svih sindikata, bez kojeg nema generalnog štrajka. Bilo bi potrebno da svi sindikati donesu odluku o generalnom štrajku, što je teško zamislivo jer pojedini sindikati imaju prisne veze sa režimom. Ukoliko studenti budu pozvali na generalni štrajk, ASNS će pozvati svoje članstvo da se solidariše sa borbom studenata i građana za uređenu, pravnu i bolju Srbiju, vodeći računa da nijedno radno mesto ne bude ugroženo, poručila je Ranka Savić.
Ukoliko studenti budu pozvali na generalni štrajk, ASNS će pozvati svoje članstvo da se solidariše sa borbom studenata i građana za uređenu, pravnu i bolju Srbiju, vodeći računa da nijedno radno mesto ne bude ugroženo
Ranka Savić
Predsednik Udruženja Nova svetlost i bivši predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić kaže da generalni štrajk može da se organizuje ukoliko jedan od dva reprezentativna sindikata, Samostalni ili UGS Nezavisnost, pozove svoje članstvo da obustave rad, ali da je iluzorno očekivati da taj poziv sada usledi.
Oni će, pretpostavlja naš sagovornik, to da urade onda kad bude nedvosmisleno ko pobeđuje u odmeravanju snaga između pobunjenih studenata i građana, s jedne i Vučićevog režima, s druge strane. Za sada se sindikati bave sobom. U Samostalnom sindikatu su izbori, što ih „u potpunosti okupira“, dok je UGS Nezavisnost „odavno nevidljiv.“ Veruje, otuda, da do generalnog štrajka zaposlenih u dogledno vreme pre može da dođe spontano, „iz revolta radnika zbog sve lošijeg stanja u društvu i privredi i sve masovnijih otpuštanja iz inostranih i dela domaćih kompanija“.
Sindikati u Srbiji su mrtvi, samo im to još nije javljeno. Sindikalni brod je pukao na dve dela, onaj veći deo, na kojem su radnici svih profesija, ostao je da pluta na pučini izložen olujama i talasima, dok je manji deo na pramcu doplivao do mirne luke, gde oni na njemu uživaju sve blagodeti ovozemaljske. Najbolje se to vidi na primeru prosvete, gde su sva četiri reprezentativna sindikata potpisala nekakav sporazum sa Vladom, dok je na hiljade prosvetnih radnika u štrajku, a stotine osnovnih i srednjih škola po celoj Srbiji stoje zakatančene.
Slučaj Dragoslava Ljubičića
Još je upečatljiviji primer radnika EPS-a Dragoslava Ljubičića, istaknutog sindikalca, koji je godinama ukazivao na javašluk u TENT-u, i koji je, zbog podrške pobunjenim studentima, dobio otkaz ugovora o radu, a da sindikat Nezavisnost nije stao iza njega. Da ironija bude veća, Ljubičić je otkaz dobio u danu kad je uhapšen bivši direktor te kompanije Milorad Grčić zbog mahinacija i zloupotrebe položaja, o kojima je upravo on godinama javno govorio i pisao, ističe Zoran Stanić, bivši glavni poverenik UGS Nezavisnost u kragujevačkom Fijatu i nekadašnji predsednik Granskog sindikata metalaca u Nezavisnosti.
Otkaz Ljubičiću, prema njegovom mišljenju, apsolutno je nezakonit, ali rukovodstvo sindikata, čiji je Ljubičić bio višedecenijski član i istaknuti funkcioner, nije podnelo tužbu sudu za poništenje nezakonitog otkazu ugovora o radu. Nije mu ponudilo ni materijalnu pomoć, iako je u vreme kad je dobio otkaz bio u štrajku. Nabili su glavu u pesak, dodaje Stanić, i čekaju da se situacija smiri. Jedino su mu revnosno oduzeli sindikalni pečat i ugasili povereništvo, „ako ga sud vrati na posao da mu više ne bi palo na pamet da se bavi sindikalizmom“.
Dragoslav Ljubičić, istaknuti sindikalac, koji je godinama ukazivao na javašluk u TENT-u, zbog podrške pobunjenim studentima dobio je otkaz ugovora o radu, a da Sindikat Nezavisnost nije stao iza njega
„Sindikate, pogotovu ona dva reprezentativna, Samostalni i UGS Nezavisnost, vidim kao najvernije sluge najcrnje vlasti u istoriji Srbije. Sramno ćutanje sindikata najbolje se vidi na primeru Bora u kojem postoje dva ravnopravna radnopravna sistema. Radi se, naravno, o kineskoj kompaniji Ziđin u kojoj kolektivni ugovor važi samo za radnike državljane Srbije, dok za Kineze koji su tamo radno angažovani ne važi. Za kineske radnike u Boru ne važi ni domaći Zakon o radu. Drugi veliki primer sramote jeste što je kineskoj kompaniji Linglong dozvoljeno da napravi jedini radni logor u Evropi. A naše ćutanje omogućilo je Vučiću da postane autokrata“, objašnjava za Radar Dragoslav Ljubičić. I zato se nada da ukoliko promene vlasti bude, lustracija obuhvati i sindikate koji su „na sve moguće načine uprljali sindikalnu borbu“.
Predsednik ogranka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u Kragujevcu Milan Jevtić za Radar kaže da pobuna prosvetnih radnika teče mimo sindikata. Vlast je, kaže, veoma dugo ignorisala sindikate i odbacivala socijalni dijalog. S druge strane, većina prosvetnih radnika odbacila je sindikat kao sredstvo borbe i za ispunjenje zahteva bori se vaninstitucionalno. Vlast, otuda, sada nema sa kim da pregovara. Imaju pobunu bez sagovornika sa suprotne strane. Iako sindikalni funkcioner, Jevtić, zajedno sa ostalim kolegama, učestvuje u pobuni prosvetara, na osnovu odluka koje donose plenumi, „predinstitucionalni, izvorni oblik demokratskog odlučivanja“.
