Otvorene zloupotrebe tajne službe, karakteristične za autoritarne režime u terminalnoj krizi, možda bi nam lakše pale da aktuelnu farsu ne posmatramo sa iskustvom tragedije devedesetih, kada su eskadroni smrti JSO, na ulicama, putevima i u šumama, ubijali protivnike Miloševićeve vlasti.
Sagovornici Radara upućeni u njene procedure, ali i oni koji su bili predmet interesovanja Agencije nemaju sumnje da je BIA u potpunosti dovršila regresiju u političku policiju, i otišla korak dalje. Naime, ona sada kao specijalizovana služba finansirana sa preko 80 miliona evra godišnje, u sadejstvu sa MUP deluje kao logistički centar GONGO organizacijama, neformalnim grupama, prorežimskim medijima i svima koji su voljni da se bore za njegovo očuvanje.
Agencija koja bi trebalo da se bavi zaštitom ustavnog poretka, terorizmom i organizovanim kriminalom, na prijateljske razgovore poziva poljoprivrednike, ekološke aktiviste, studente, pa čak, kako saznaje Radar i svoje bivše pripadnike, ukoliko, na primer, odluče da kao građani svoje neslaganje sa aktuelnom politikom iskažu učešćem u protestima. Iako nema ničega na papiru a razgovor je „prijateljski“, on nikako nije neobavezan jer se ne poziva u kafić ili biblioteku, već se oni koji su pozvani u kancelarije BIA indirektno, najčešće trajno markiraju kao bezbednosno interesantne osobe.
Sagovornik Radara, dugogodišnji radnik u BIA a pre toga RDB, koji je posao napustio pre nešto manje od decenije, imao je prilike da ponovo poseti bivše radno mesto posle poziva za prijateljski razgovor, leta 2023 godine, u jeku protesta Srbija protiv nasilja, u kojima je uzeo učešće.
BIA kao specijalizovana služba finansirana sa preko 80 miliona evra godišnje, u sadejstvu sa MUP deluje kao logistički centar gongo organizacijama, neformalnim grupama, prorežimskim medijima i svima koji su voljni da se bore za njegovo očuvanje
„Sve što ostane posle jednog takvog susreta jeste memorija mreže mobilnog provajdera koja svedoči da se pomenuti razgovor zaista i dogodio. Malo loših reči o opoziciji, uz indirektno stavljanje do znanja da sam primećen na protestima, i neobavezno ćaskanje. Cela stvar je očigledno pogrešna ali i više od toga, degradirajuća za samu Agenciju. Siguran sam da o svemu tome ne postoji ništa na papiru, kao zvaničan nalog ili beleška. To je, kao i progon dece i profesora u Zmajevoj gimnaziji u Novom Sadu, samo jedna očigledna, strateška greška. Sećamo se svi kako je Miloševićev režim targetirao studente u protestu, kako su pripadnici SAJ u civilu prebijali studente bejzbol palicama, i kako se to sve završilo.“
Strepe od studenata
Na našu sreću, kažu brojni izvori Radara, ovaj režim u institucijama nema na raspolaganju ljude koji su spremni da koristeći za to državni aparat – ubijaju. Isti je slučaj i sa srećnim SNS milionerima, ili partijskim jurišnicima koji su ozbiljno zainteresovani da zaštite svoj novac stečen za poslednjih 12 godina. Za one druge, koji su sa druge strane zakona još pre nego što su postali zainteresovani za politiku i bliski vlasti a nekolicina od njih i prebogata, niko ne garantuje.
„Da imaju tih 17.000 na krv zakletih ne bi morali da na mitinge po Srbiji vuku babe i dede autobusima“, zaključuje sagovornik Radara. „Vidi se da lutaju, i ljuljaju se od jedne do druge ekstremne pozicije i zloupotrebe. Oni strepe od studenata jer ne mogu da ih uplaše, nemaju čime da ih ucene, niti mogu da ih kupe. Sa svoje strane i u takvoj situaciji zaposleni u sektoru bezbednosti morali bi ipak da znaju da naredba nije opravdanje za prihvatanje svakog zadatka. Posebno ne onog koji je očigledno nezakonit. Vredi se podsetiti činjenice da kada je reč o ovlašćenim službenim licima, zakon predviđa bitno oštrije kazne za njihovo nezakonito postupanje nego za obične građane.“
Dodatni kuriozitet je da je BIA, pored zaštite režima, posebno zainteresovana za zaštitu međunarodnog korporativnog sektora u Srbiji sudeći po činjenici da su joj se ekološki aktivisti u jednom trenutku nalazili na vrhu spiska neprijatelja. Upravo oni suprotstavljeni rudarskim korporacijama koje u Srbiji funkcionišu po veoma sličnim, ako ne i istim pravilima kao i u Narodnoj Republici Kongo. U kasno leto prošle godine, dok su po unutrašnjosti zemlje organizovani protestni skupovi protiv projekta Jadar, goreli su hektari šuma u požarima koje niko nije gasio, prioritet BIA bili su ekološki aktivisti iz Podrinja ali i istočne Srbije.
Paralelno, opskurna organizacija Kopaćemo objavila je prošle godine registar „ekoloških terorista“. Tužno ali istinito zvuči činjenica da je ista organizacija osnovana sa borbenim pokličem Spasimo rudnik jadarita, nedavno objavila i spisak „studenata plaćenika“ i „stranačkih profesora“.
Ivan Buki Milosavljević, osnivač Rendžera istočne Srbije, imao je avgusta 2024. nekoliko poziva da poseti taj lokalni ogranak BIA u Petrovcu na Mlavi.
Iako nema ničega na papiru a razgovor je „prijateljski“ on nikako nije neobavezan jer se ne poziva u kafić ili biblioteku, već se oni koji su pozvani u kancelarije BIA indirektno, najčešće trajno markiraju, kao bezbednosno interesantne osobe
„Gledam čoveka, kao pokisao, i smešno mi je sve to izgledalo, kao da će neko da ga riba zbog svega toga“, kaže za Radar Milosavljević. Inače, prilikom te posete BIA, a prema izveštaju Amnesti internešenel, pokušana je instalacija malicioznog softvera na Milosavljevićev telefon. Bezuspešno.
„To je bio jedan prazan razgovor. Imao sam utisak da je on unapred znao da tu nema ničega, ali odrađuje naređenje. Prošla su tri sata i pitao sam se zašto je ovaj čovek odlučio da ih na takav besmislen način potroši. Pričao mi je o sebi, o svojim svetonazorima, o njegovoj organskoj proizvodnji voća u nekom selu pored Kučeva… I na kraju razgovora ’prijateljsko’ upozorenje da budemo obazrivi da ne budemo zavrbovani od neke tajne službe.“
Ja sam mu odgovorio da mi mnogo više problema imamo sa Kinezima koji nam rasturaju Bor, sa Kanađanima koji buše na sve strane po Homolju: „Ne znam da li ima neka treća strana koja bi mogla da nas vrbuje za nešto, jer su kod nas već prisutne pretnje i sa Istoka i sa Zapada“, upitao sam. On je nastavio da govori da su to ljudi bez savesti, empatije, brutalni… Pošto mi se sve to učinilo nadrealno, morao sam da ga prekinem i pitam: „Da li to mislite o aktuelnom predsedniku?“
Onda je završio sa time, jer nam je obojici bilo savršeno jasno da se samo zamajavamo.
Kao simptomatično Milosavljević navodi da je malo pre susreta sa agentom BIA prorežimski portal objavio tekst gde je navedeno da se u Beogradu priprema Majdan i da je najradikalnija ekološka grupa koja priprema prevrat – Mlavska vojska, odnosno njegova grupa aktivista.
Služba – instrument vlasti, mediji – instrument službe
Poznato je da je Marko Parezanović, načelnik operative BIA, „idejni pokretač“ nekoliko internet ali i štampanih glasila sa prikrivenom ili otvorenom podrškom vlasti. Među njima je svakako najpoznatiji infamozni Poredak, koji je nedavno na dan borbe protiv korupcije objavio intervju sa direktorom Agencije za borbu protiv korupcije, Dejanom Damjanovićem, čovekom čija nevidljivost je pomalo nepravedno umanjena onom republičkog javnog tužioca, Zagorke Dolovac, odnosno ombudsmana Zorana Pašalića.
Beogradski advokat Ahmed Delimeđac pravni je zastupnik Lazara Stojakovića, studenta IV godine FON, pozvanog 26. decembra 2024, na „prijateljski razgovor“ u BIA. Jedan dnevni list objavio je potom lična dokumenta njegova i njegovog brata Luke.
„Radi se o organizaciji koja predstavlja glavno oružje vlasti u borbi protiv političkih protivnika, a koja postoji u svim totalitarnim režimima. Mistifikacija i tajnost u postupanju su osnovne odrednice za BIA. Sve što je javno – njima ne odgovara, jer funkcionišu jedino u tom neformalnom i tajnom postupku, a zakon im služi samo kao štit iza koga se kriju, nikako kao ograničenje. Suština njihovog delovanja je u crnim merama (biti stavljen ‘na mere’ je sleng za operativnu obradu, putem presretanja komunikacija ili/i fizičkog nadzora – prim. aut.) i tajnosti u onom delu gde ih koristi vlast. Prijateljski razgovor je institut koji ne postoji ni u jednom našem zakonu. To je samo upozorenje, pretnja i na kraju targetiranje pojedinačnih ljudi. Suština cele ove situacije je problem vlasti jer studenti nemaju lidera protesta koga bi mogli da unište u javnosti.“
Kada je reč o tome kako ovi pozivi deluju na porodice studenata, sagovornik Radara podseća da je svima poznato da je ova služba početkom 1990. počela da se naoružava i još tada izašla iz zakonskih okvira koji su je definisali kao informativnu agenciju: „Napravili su JSO za koju svi znamo šta je i kako radila, pa onda nije normalno, niti je kome lagodno da ga BIA poziva na bilo kakav razgovor, posebno porodici. To je jedna vrsta pritiska koji je konačno upravljen na razbijanje protesta. Ne mogu da kažem da je Lazar uplašen onime što se događa. On se ponaša fenomenalno, učestvuje u protestima, dakle neće ga sprečiti, ali to nije prijatno. Prethodnog dana iz BIA su pozvali Lazarevog oca i on je otišao na taj razgovor. Pošto su tražili da narednog dana i Lazar dođe sa njim na razgovor na isto mesto, kolega Spahović i ja smo otišli s njim. Došli smo tamo u zgradu policije na Novom Beogradu gde BIA ima svoje prostorije, na drugom spratu.“
Sagovornik Radara objašnjava da su se kao advokati javili na prijavnici gde niko nije imao osnovnu predstavu o navodno najavljenoj poseti, niti da ih uputi: „Naišao je neki policijski inspektor i mi smo ga zamolili da nam pomogne. Pristao je, rekavši nam da sačekamo 15 minuta. Zatim se vratio i rekao samo – neko će vas primiti. Posle 45 minuta čekanja, pozvali su i rekli da se sastanak odlaže. Nikakav kontakt nisu uspostavili od tada.“
Zaštitnik građana predlaže da mu se Lazar javi da provere da li je došlo do zloupotrebe, iako lično znam da neke predstavke koje je dobio, a tiču se drastičnih primera zloupotrebe policije, drži složene u fioci i po njima ne postupa mesecima
Ahmet Delimeđac
Delimeđac ističe da kako je služba instrument vlasti, tako su isto mediji – instrument službe, a targetiranje od režimskih medija kojem je sada i sam izložen, vidi kao logičan sled događaja, kome ne pridaje previše pažnje: „Ja obavljam svoj posao, na način na koji mislim da je najbolji, a to što pišu je očekivano. Oni znaju da je objavljivanje ličnih podataka ili dokumenata protivzakonito, ali njih to ne interesuje. Mi ćemo otvoriti parnični postupak za naknadu štete, ali ne možemo time da se zaštitimo od njih. Možemo im se suprotstaviti.“
Na isti način sagovornik Radara nema puno vere da bi parnični postupak protiv same BIA dao rezultate, a razlog vidi u činjenici da građani nemaju pravni mehanizam za postupke protiv BIA.
Ustavni sud – usnula institucija države
Sa druge strane, podsetimo, aktivni i nekadašnji službenici BIA poput Bojana Dimića protiv Rade Trajković, ili prošlog meseca Ratka Romića protiv advokata Aleksandra Olenika, podnose krivične prijave i upuštaju se u parnične postupke koji se često okončavaju u njihovu korist.
„Po našem zakonu zaštitnik građana ima pravo da kontroliše BIA i MUP u smislu poštovanja zakonitosti i procedure. Mi nažalost za zaštitnika građana imamo osobu koja je paradigma ovog sistema i nefunkcionalnosti institucija“, podvlači advokat Delimeđac. „On je taj koji bi morao u ovom slučaju da pokrene postupak protiv BIA ili MUP i utvrdi kako je došlo do toga da mediji objave lična dokumenta. Taj čovek radi samo ono što mu se kaže, odnosno, samo ono za šta zna da vlastima odgovara. On predlaže da mu se Lazar javi da provere da li je došlo do zloupotrebe, iako lično znam da neke predstavke koje je dobio, a tiču se drastičnih primera zloupotrebe policije, drži složene u fioci i po njima ne postupa mesecima. U Zakonu o zaštitniku građana stoji eksplicitno odredba da je on dužan da postupa samoinicijativno kad god ima saznanja o kršenju ljudskih prava građana, bez ikakve inicijative od oštećene strane. Iz tog razloga, mi mu se nećemo ni obraćati. To što se on nudi, to je opet zamajavanje.“
Zaposleni u sektoru bezbednosti morali bi da znaju da naredba nije opravdanje za prihvatanje zadatka koji je očigledno nezakonit. Kada je reč o ovlašćenim službenim licima, zakon predviđa bitno oštrije kazne za njihovo nezakonito postupanje, nego za obične građane
Dok vlast traži potencijalne pukotine akademske pobune pritiskom na dekane ili u vidu studenata, koji tobože samo žele da uče, a neustrašivi predsednik Republike hipnotisan sopstvenim medijskim blicom govori da su protesti u padu, oni su sve istrajniji i uporniji. Videlo se to prošle nedelje pred Ustavnim sudom, još jednom davno usnulom institucijom države. Ponude, pretnje i uveravanja studenti gledaju sa prezirom i distancom. I ne boje se partijskih službenika iz tajnih službi.
