Do prošlonedeljne odluke Vlade da ukine status spomenika kulture kompleksu Generalštaba, jedini dokument o njegovoj sudbini koji smo imali prilike da vidimo govori o dogovoru između ovlašćenog predstavnika Vlade Gorana Vesića i firmi Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa. Procurili dokument čiju autentičnost Kušner nije osporio, predviđa da se investitoru besplatno, na 99 godina, ustupe obe parcele na kojima se nalazi Generalštab uz mogućnost pretvaranja „zakupa“ u svojinu nakon završetka gradnje – takođe bez naknade. Ali ako baš ne uspeju da završe projekat u roku od 99 godina, država će povratiti te parcele u odmaklom 22. veku, te nemoj da je neko rekao da Vesić (ujedno zaslužan za sam koncept besplatne konverzije) nije tvrd pregovarač.
O samom projektu najviše znamo sa objavljenih ilustracija koje prikazuju dve ogromne zgrade koje se visinski nikako ne uklapaju u svoje okruženje, a koje je Aleksandar Vučić nazvao „velelepnim hotelom“ koji će doprineti da Beograd postane „centar ovog dela sveta“.
Da li će izgradnja dva tornja od oko 30 spratova doprineti saobraćajnom zagušenju dve značajne ulice na čijem uglu se nalazi? Da li je takvoj zamisli pravo mesto zaštićeni kulturno-istorijski prostor Ulice Kneza Miloša? Da li je, iz bezbednosnog ugla, dobra ideja postaviti tu količinu prozora koji će gledati na vitalne državne ustanove i da li je moguće da o tome niko nije razmišljao nakon što je ubistvo Zorana Đinđića takva razmatranja izbacilo iz domena čiste spekulacije? Po svemu sudeći, odgovor na sva ova pitanja je: Kušner je obećao da će Srbiji sledovati 22 posto profita od projekta. Manje nego što je predviđeno ugovorom za Beograd na vodi, koji uz sve svoje mane i prateće skandale, ipak za sada nije gazio preko spomenika.
Kršenje Zakona o kulturnom nasleđu nije izazvalo bilo kakve pravne posledice, osim što je u Zavod za zaštitu spomenika poslata BIA da savetuje da se situacija ne politizuje
Šokirani takvim presedanom, zaposleni Republičkog zavoda za zaštitu spomenika najavili su da će u ponedeljak izdati saopštenje o vladinom grubom kršenju Zakona o kulturnom nasleđu, koja je odluku donela mimo procedura i bez propisanog učešća Zavoda. Pre nego što su imali priliku da to urade, u prostorijama Zavoda su se pojavili pripadnici BIA i tražili da pričaju sa direktorom Goranom Vasićem. Odsutnim, jer kako su za Radar ispričali zaposleni u Zavodu, prethodne večeri je tražio da mu se izda putni nalog (bez očiglednog profesionalnog povoda), tako da je BIA obavila razgovor sa zamenicom direktora Estelom Radonjić Živkov. Cilj posete bio je da se toplo preporuči da se saopštenje ne šalje medijima. Na pitanja da li bi objavljivanjem saopštenja bio prekršen neki zakon, izbegnut je jasan odgovor, već je opet preporučeno da se dopis preda njima, a oni će ga proslediti gde bude potrebno. Ipak, dopis je regularno upućen Ministarstvu kulture preko kurira, a ne putem službi bezbednosti, a njegov sadržaj je objavio N1.
I kao što su zbog smrti 15 osoba na novosadskoj železničkoj stanici uhapšeni samo oni koji su tražili da neko odgovara, kršenje Zakona o kulturnom nasleđu nije izazvalo bilo kakve pravne posledice – osim što je u Zavod poslata BIA da savetuje da se situacija ne politizuje. Do odlaska Radara u štampu, još uvek niko od konzervatora nije priveden.