Moje skromno znajne i misljenje je da kod prirodnih nauka vaze prirodni zakoni (Aksiomi), koji su dati kao nepobitna istina.Kod drustvenih nauka svaka istina zavisi od drustvenih okolnosti,odnosno uticaja drustvenog uredjenja i uticaja vladajuce strukture,po principu :“Moze da bidne,ali ne mora da znaci,“
Setih se sada aflatoksina u mleku, koji uredbom ili zakonom preko noći prestade da bude opasan u određenoj količini, a do juče je bio.
Odličan tekst. Potpuno se slažem sa autorom.
Rečenica da su društvene nauke „same pristale da budu
TIHI PRATILAC“ je osnova svega.
Relativna zatvorenost, slaba povezanost sa društvenom praksom, nedovoljna kritičnost i mali uticaj na društvene tokove uz primenu postojećih znanja – osnovna su obeležja društvenih nauka.
One bi trebalo mnogo više da podstiču građansku aktivnost, posebno u periodu društvene krize. Ta aktivnost se može realizovati na razne načine i kroz različite oblike i predstavljala bi učešće građana u donošenju odluka.
Srbija nema prave iskrene kritičare za boljitak društva , svako gleda i kada nešto kritikuje kako će se to na njega odraziti pod ovom vlašću ili nekoj drugoj ili je kritičar iz suprotnog tabora pa i što vredi kritikuje ili omalovažava , ili preteruju u svojoj kritici samo da bi unizili vlast tada od kritike nema ništa . Opozicicji je zadatak da kritikuju u Skupštini, šta su oni kritikovali , ništa ali i poziciji je da sluša kritike , da raspravlja o njima pa ako vrede i da ih primene ali prvo da pitaju narod ili da osluškuju šta misli narod , ako je nešto baš pametno kao recimo sa alimentacijama onda samo da sprovedu u Zakon .
Svaki dobar predlog bi trebao na referendum, tako rade Švajcarci milina za političare ali i za gradjane . Ako mogu to oni možemo i mi .
Interesantan članak . Teza o superiornosti prirodnih u odnosu na drustvene nauke koja se može tumaciti kao nit koja se provlači u tekstu je za mene ne samo pogresna već i neodrživa .
Da navedem neke osnovne primere:
Država , društvo , Ustav , zakoni , socijalna politika , vojska , policija , radni odnosi , jednom rečju sve bazicne sfere organizovanja države i drustva su proizvod regulative proizasle iz društvenih nauka .
Nadgradnju predstavljaju kultura , umetnost , nauka …
Naravno , drustvene nauke predstavljaju simbiozu sa prirodnim i zajedno cine sistem koji reguliše nas život ( na globalnom planu , individualnost ne negiram ).
Ovo jako lepo izgleda u teoriji i jasno je .
Praksa u Srbiji
Ustav i zakoni ze ne poštuju , gomila “akademskih gradjana “ sa kupljenim diplomama , ili čak bez ( uglavnom drustvene nauke , lakše je dobiti ih ) , umetnost , kultura , marginalizovani i koriste se samo kao potvrda režimskog narativa i misljenja .
Sistem je razradjen i zove se finansiranje , a uvedena je i komunisticka kategorija “moralno politička podobnost “.
U srpskoj svakodnevnici nisu dominantni niti prirodne niti drustvene nauke , niti nauka uopšte , već primitivizam , nasilje , vulgarnost šovinističko nacional radikalski narativ.
Kada vidim likove tipa Dragan . J . Vučićević , Djuka i ostali zapitam se da li je Darvinova teorija o evoluciji završena ?
Taj talas dna nekulture koji je poplavio sve sfere i nivoe drustva jeste sa jedne strane objektivan , to smo mi “ nebeski narod “ gde svi sve (najbolje ) znaju , ali i subjektivan , namerno diktiran od vlasti , po principu sto manje razmišljaš , znaš , (čitaj : sto si gluplji ) , programiraniji , to si poslusniji .
A režim je uključio sve , od propagande do sile da budeš takav .
Zato su studenti svetlo na kraju tunela .
Narod je počeo da se oslobadja rezimskih stega , počeo da misli pravilno , sagledava život i vlast i , najvaznije “ oslobadja se maloumnog diktata jednosmernog pravosrpskog narativa i postupanja “., koji važi za sve i mora takav biti .
Nisi veliki Srbin onako kako ti narede , jesi onako kako se osećaš i postupaš za opšte i licno dobro.
Moral , etika i patriotizam su kategorije koje se ne diktiraju .
Ili ih imas i osećaš, ili ne .
Niko ti to ne treba i ne može diktirati .
Slažem se da “ drustvenjaci “ moraju “dići glas “ postaviti se i opredeliti .
“ ProGlas “ je najbolji primer , uz studente .
Intelektualci ( pravi ) treba da budu glas razuma , znanja i odlucnosti u izgovaranju i postupanju koji su sublimirani u dve reci “ DOSTA JE “.
Velika većina političara (i naših i u svetu) se obrazovala (ako su se obrazovali, obrazovanje većine naših političara je pod velikim znakom pitanja) na društvenim naukama. Pravnici, ekonomisti, filozofi, sociolozi… i gde nas je to dovelo?
Možda je vreme da inženjeri, naučnici i ostali „prirodnjaci“ preuzmu kormilo? Mi treba da stvaramo i gradimo, ne da filozofiramo.
Ja ni slučajno ne delim vaše divljenje prema prirodnim naukama niti ih smatram superiornijim od društvenih. Naprotiv. Smatram da je umetnost jedina prava baština čovečanstva, a iza toga po važnosti idu društvene nauke. Ne bi mi palo na pamet da napišem da prirodne nauke ljudi smatraju superiornijim, zato što sam uverena da to nije istina, a kao drugo, zato što mi to nikada ne bi palo na pamet, a ne bi mi palo na pamet zato što je taj zaključak u domenu fantastike.
Moje skromno znajne i misljenje je da kod prirodnih nauka vaze prirodni zakoni (Aksiomi), koji su dati kao nepobitna istina.Kod drustvenih nauka svaka istina zavisi od drustvenih okolnosti,odnosno uticaja drustvenog uredjenja i uticaja vladajuce strukture,po principu :“Moze da bidne,ali ne mora da znaci,“
Setih se sada aflatoksina u mleku, koji uredbom ili zakonom preko noći prestade da bude opasan u određenoj količini, a do juče je bio.
Odličan tekst. Potpuno se slažem sa autorom.
Rečenica da su društvene nauke „same pristale da budu
TIHI PRATILAC“ je osnova svega.
Relativna zatvorenost, slaba povezanost sa društvenom praksom, nedovoljna kritičnost i mali uticaj na društvene tokove uz primenu postojećih znanja – osnovna su obeležja društvenih nauka.
One bi trebalo mnogo više da podstiču građansku aktivnost, posebno u periodu društvene krize. Ta aktivnost se može realizovati na razne načine i kroz različite oblike i predstavljala bi učešće građana u donošenju odluka.
Srbija nema prave iskrene kritičare za boljitak društva , svako gleda i kada nešto kritikuje kako će se to na njega odraziti pod ovom vlašću ili nekoj drugoj ili je kritičar iz suprotnog tabora pa i što vredi kritikuje ili omalovažava , ili preteruju u svojoj kritici samo da bi unizili vlast tada od kritike nema ništa . Opozicicji je zadatak da kritikuju u Skupštini, šta su oni kritikovali , ništa ali i poziciji je da sluša kritike , da raspravlja o njima pa ako vrede i da ih primene ali prvo da pitaju narod ili da osluškuju šta misli narod , ako je nešto baš pametno kao recimo sa alimentacijama onda samo da sprovedu u Zakon .
Svaki dobar predlog bi trebao na referendum, tako rade Švajcarci milina za političare ali i za gradjane . Ako mogu to oni možemo i mi .
Interesantan članak . Teza o superiornosti prirodnih u odnosu na drustvene nauke koja se može tumaciti kao nit koja se provlači u tekstu je za mene ne samo pogresna već i neodrživa .
Da navedem neke osnovne primere:
Država , društvo , Ustav , zakoni , socijalna politika , vojska , policija , radni odnosi , jednom rečju sve bazicne sfere organizovanja države i drustva su proizvod regulative proizasle iz društvenih nauka .
Nadgradnju predstavljaju kultura , umetnost , nauka …
Naravno , drustvene nauke predstavljaju simbiozu sa prirodnim i zajedno cine sistem koji reguliše nas život ( na globalnom planu , individualnost ne negiram ).
Ovo jako lepo izgleda u teoriji i jasno je .
Praksa u Srbiji
Ustav i zakoni ze ne poštuju , gomila “akademskih gradjana “ sa kupljenim diplomama , ili čak bez ( uglavnom drustvene nauke , lakše je dobiti ih ) , umetnost , kultura , marginalizovani i koriste se samo kao potvrda režimskog narativa i misljenja .
Sistem je razradjen i zove se finansiranje , a uvedena je i komunisticka kategorija “moralno politička podobnost “.
U srpskoj svakodnevnici nisu dominantni niti prirodne niti drustvene nauke , niti nauka uopšte , već primitivizam , nasilje , vulgarnost šovinističko nacional radikalski narativ.
Kada vidim likove tipa Dragan . J . Vučićević , Djuka i ostali zapitam se da li je Darvinova teorija o evoluciji završena ?
Taj talas dna nekulture koji je poplavio sve sfere i nivoe drustva jeste sa jedne strane objektivan , to smo mi “ nebeski narod “ gde svi sve (najbolje ) znaju , ali i subjektivan , namerno diktiran od vlasti , po principu sto manje razmišljaš , znaš , (čitaj : sto si gluplji ) , programiraniji , to si poslusniji .
A režim je uključio sve , od propagande do sile da budeš takav .
Zato su studenti svetlo na kraju tunela .
Narod je počeo da se oslobadja rezimskih stega , počeo da misli pravilno , sagledava život i vlast i , najvaznije “ oslobadja se maloumnog diktata jednosmernog pravosrpskog narativa i postupanja “., koji važi za sve i mora takav biti .
Nisi veliki Srbin onako kako ti narede , jesi onako kako se osećaš i postupaš za opšte i licno dobro.
Moral , etika i patriotizam su kategorije koje se ne diktiraju .
Ili ih imas i osećaš, ili ne .
Niko ti to ne treba i ne može diktirati .
Slažem se da “ drustvenjaci “ moraju “dići glas “ postaviti se i opredeliti .
“ ProGlas “ je najbolji primer , uz studente .
Intelektualci ( pravi ) treba da budu glas razuma , znanja i odlucnosti u izgovaranju i postupanju koji su sublimirani u dve reci “ DOSTA JE “.
Velika većina političara (i naših i u svetu) se obrazovala (ako su se obrazovali, obrazovanje većine naših političara je pod velikim znakom pitanja) na društvenim naukama. Pravnici, ekonomisti, filozofi, sociolozi… i gde nas je to dovelo?
Možda je vreme da inženjeri, naučnici i ostali „prirodnjaci“ preuzmu kormilo? Mi treba da stvaramo i gradimo, ne da filozofiramo.
Ja ni slučajno ne delim vaše divljenje prema prirodnim naukama niti ih smatram superiornijim od društvenih. Naprotiv. Smatram da je umetnost jedina prava baština čovečanstva, a iza toga po važnosti idu društvene nauke. Ne bi mi palo na pamet da napišem da prirodne nauke ljudi smatraju superiornijim, zato što sam uverena da to nije istina, a kao drugo, zato što mi to nikada ne bi palo na pamet, a ne bi mi palo na pamet zato što je taj zaključak u domenu fantastike.