„Stari svet umire, a novi se rađa u mukama. Sada je vreme čudovišta“, citirao je Gramšija prvi govornik, Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, organizatora skupa.
To o čudovištima nije sporno; dovoljan je i letimičan pogled na planetu da bi se čovek uverio kako ona zaista postoje. Identifikovati ih, avaj, sasvim je drugi posao, i pošto nema izgleda da se dogovorimo oko toga ko čudovište jeste a ko nije, nema ni razloga da se poveruje u to da će novi svet biti iole drugačiji od starog. Bilo kako bilo, u beogradskom Centru „Sava“ u ponedeljak je bilo jasno da se jedan bauk trenutno nadvija nad svima drugima. Zove se Donald Tramp, i bez obzira na to što je prvi panel konferencije trebalo da bude posvećen i američkim i evropskim izborima, potonji su sasvim pali u zapećak pred novom starom alom iz Bele kuće.
Tomas Kantriman, karijerni diplomata brojnih američkih administracija, danas čelnik vašingtonskog Udruženja za kontrolu oružja, tešio je slušaoce podsećajući na to da Tramp u prvom činu predsedničke monodrame nije baš sproveo u delo sve što je obećavao pre no što je stupio na scenu. Nije, recimo, kopao ugalj „za sve pare“ na teritoriji SAD. No svet van SAD više zanima spoljnopolitički Tramp nego rudarski kramp.
„Obećao je da će rat u Ukrajini rešiti za 24 sata. Mislim da i sam zna da je problem komplikovaniji. Američki predsednik koji bi jednostavno predao ukrajinsku teritoriju trpeo bi i političke i druge gubitke. A ozbiljni pregovori bili bi mnogo teži. Kada je reč o Bliskom istoku, jedan od razloga zbog kojih je Kamala Haris izgubila izbore, jeste taj da su mnogi mladi i muslimanski birači odbili da glasaju ili su glasali protiv nje zbog snažne Bajdenove podrške izraelskom premijeru Netanjahuu. Ironija je u tome da je Tramp obećao još jaču podršku, još veću antipatiju prema palestinskim težnjama. Ne očekujem da će Tramp uložiti bilo kakav napor u to da zauzda izraelskog premijera, što je Bajden činio.“
To o čudovištima nije sporno; dovoljan je i letimičan pogled na planetu da bi se čovek uverio kako ona zaista postoje. Identifikovati ih, avaj, sasvim je drugi posao, i pošto nema izgleda da se dogovorimo oko toga ko čudovište jeste a ko nije, nema ni razloga da se poveruje u to da će novi svet biti iole drugačiji od starog
Nije naodmet primetiti da tu nema nikakve ironije, jer su američki mladi i američki muslimani dobro znali šta od Trampa mogu da očekuju na Bliskom istoku, ali im je bio pun kofer licemerja Bajdenove administracije, koja je tako uspešno zauzdavala Izrael da je Pojas Gaze maltene izbrisan sa mape sveta. Što se tiče daljeg istoka, Kantriman tamo vidi potencijal za najveću dramu.
„Ne govorim, međutim, o bezbednosti, već o ekonomiji. Mnogi ljudi iz Trampove administracije smatraju takse polugom kojom bi od Kine mogli da izvuku šta god žele. Takse naravno znače globalni trgovinski rat, inflaciju u SAD i prateću inflaciju širom sveta.“
Poljski politički analitičar Vojćeh Pšibilski efektno je ilustrovao kako u tim trgovinskim i drugim ratovima već prolaze „manje“ zemlje.
„Neke zemlje srednje Evrope nadaju se da Evropska unija može da nastavi stazom kojom hoda prethodnih tridesetak godina, ali to se čini nemogućim. Poljska je od SAD dobijala jeftinu bezbednost, od Rusije jeftinu energiju, od Kine jeftine proizvode. Više ništa od toga nije jeftino.“
Federika Mogerini, nekadašnja šefica diplomatije Italije i Evropske unije, pokušala je da vrati nešto optimizma hvaleći dostignuća EU u ranijim krizama poput „Bregzita“ i epidemije kovida, i podvukla da protiv one babaroge sa Avenije Pensilvanija niko neće moći sam.
„Sviđalo vam se to ili ne, neophodna vam je Evropska unija da biste bili dovoljno jaki za tim pregovaračkim stolom. Pol-Anri Spak je rekao da u Evropi ne postoje velike zemlje, već samo one koje još nisu shvatile da su male.“
Sviđalo vam se to ili ne, neophodna vam je Evropska unija da biste bili dovoljno jaki za tim pregovaračkim stolom. Pol-Anri Spak je rekao da u Evropi ne postoje velike zemlje, već samo one koje još nisu shvatile da su male
Federika Mogerini
Toma Gomar, direktor francuskog Instituta za međunarodne odnose, postarao se za to da raspoloženje vrati u prigodniji pesimizam. Ispravno je primetio da je Evropa suviše fokusirana na Donalda Trampa, da od njega, recimo, ne vidi Elona Maska, te da se ne pita kakvu bi futurističku distopiju njih dvojica zajedno mogli da smisle. A u tu budućnost, smatra Gomar, Evropa ulazi konfuzna.
„Političko vođstvo nedostaje Evropi, Francuskoj, Nemačkoj. Približavamo se tački u kojoj će Evropa možda morati da radi sama, a za to uopšte nije spremna.“
U tom je tunelu zaista bilo potrebno svetlo, a upalila ga je Katarina Petrović, dobitnica nagrade „Svetionik“ za 2024. godinu. Hrabra Valjevka je, podsetimo, obavestila javnost o detaljima saobraćajne nesreće koju je izazvao Nikola Petrović, biznismen i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Katarina Petrović je sprečila predstavnike vlasti da zataškaju slučaj, što im je običaj. Umesto da bude nagrađena zbog hrabrog uzbunjivanja, izložena je progonu autoritarnog režima, ogrezlog u korupciji. Uhapšena je dok predsednikov kum nije zadržan čak ni na trežnjenju. Protiv nje je poveden i krivični postupak, koji je na kraju dobila. Dok mi ovde sedimo, ona je i dalje suspendovana sa posla. Katarina Petrović sebe ne smatra junakinjom, ali su njena ispravnost i nepokolebljivost svetionik koji nam svima pokazuje put“, rekao je novinar Radara Vuk Cvijić dodeljujući priznanje.
Dobitnica nije govorila o sebi. Citirala je misao patrijarha Pavla o tome da nema interesa koji bi smeo da bude izgovor za neljudskost.
