Divan tekst koji je u isto vreme ispunjen nostalgijom i suptilnom kritikom. Autor je zrelo pristupio temi, bez ogorčenosti prema sadašnjem trenutku i sa zrncem nade da ipak nije sve izgubljeno.
Zaljubljenik sam u arhitekturu. Volim Beograd “beograđanke” “Sava centra” palate “Albanija” istočne i zapadne kapije, naselja “Cerak”, “5 kaplara”… Ne volim što mom gradu žele da oduzmu istoriju, onaj deo da izbrišu kad je Beograd bio centar Jugoslavije. Beograd je oduvek bio “velika varoš”. Beograd je svet, uinat osveti loših đaka.
Gledajući lepe stvari ( slike, zgrade, trgove, prirodu…) osećaj će, ma koliko vam život bio težak, biti bolji nego da imate super uspešan, savršen život a gledate Beograd na vodi npr.
Zanimljiv tekst, uživala sam čitajući ga. Provejava nostalgija za nekim lepšim vremenima, kada je Beograd bio svet, ali i nada da se vraća opet na scenu kulture i umetnosti… Pravo osveženje u moru teških vesti kojima nas zasipaju mediji…
Gledajte lepe stvari (slike, zgrade, prirodu…) i osećaj, ma koliko vam bio težak život, će biti bolji nego da imate super život a da gledate u Beograd na vodi npr.
Вредан чланак, топло препоручујем. Није само реч и носталгији, већ аутор гаји наду да ћемо опет ,,бити Свет“ ако се потрудимо, јер кроз живот идемо само једном. Вреди покушати!
Вредан чланак, топло препоручујем. Није само реч о носталгији, већ аутор гаји наду да ћемо опет ,,бити Свет“ ако се потрудимо, јер кроз живот идемо само једном. Вреди покушати!
Nije lako danas pričati (pisati) o arhitekturi u Beogradu i ostati svež, gotovo lirski i ne osvrtati se na galopirajući primitivizam koji se odlikuje u rušenju istorijkih i dizanju bezdušnih objekata. Hvala na toj širini.
Veoma lep i nadahnut tekst. Sve čestitke autoru. Pitanje ostaje – da li možemo samo da živimo od sećanja mi koji pamtimo neka druga vremena, ili možda ipak možemo da utičemo na mlade da se sačuva duh Beograda koji ubrzano nestaje? Kako se stvarno može „živeti“ grad i živeti u gradu?
Аутор овог тексга је имао снагу да нам покаже лепоту догађаја од 8.маја, да нам оплемени грубу свакидашњицу и да нам укаже да није све у примитивној контроли глобализације. Пријатно је освежење прочитати непто налик овоме.
Kakav tekst,kakve reči bukvalno sam imala sliku ispred sebe dok sam čitala.Nisam nešto vešta sa rečima,ne zamerite ali bukvalno sam oduševljena.
Veliko bravo.
P.S.Počastvovana sam sto Vas poznajem lično.
Има још потеза да се повлачи… Пион може постати краљица и променити коренито менталну битку која се бије! Хвала аутору на суптилном, али као сабља бритком тексту који оставља наду!
Један леп догађај(8.мај) покрене многа питања и сећања. Овде је о прошлости писано идилично, а са надом у бољу будућност. Треба о томе свему размишљати, јер како каже Ханс Кристијан Андерсен: ,,Није довољно само живети, потребно је имати мало сунца, мало слободе, мало цвећа“
Pohvala za sposobnost autora da prenese nostalgične uspomene, dok istovremeno ohrabruje za budućnost. Potrebno nam je još ovako inspirativnih tekstova, svaka čast!
Retrospektiva događaja pravo u centar u stilu mudrog pera… uvek nas na pravi način podsetiš zašto je arhitektura više od posla, poziva, umetnosti, tehnike… zašto je ona misao i prostor koji prožima svaki tren života običnog čoveka… verujem da je svako tog dana prošao kroz svoj lični vremeplov od detinjstva samim dolaskom u Dom sindikata i na tren se probudio iz učmalosti svakodnevnog života. Utisak dana pored svih novih trendova ipak Piter Kuk kao šlag na torti za sve generacije – i one koje su učile o njemu i one koje će ga tek otkriti kad dođe vreme…
“Prosto je.
Samo ponudite ljudima plemenite stvari.”
Čini mi se da se u ovim rečima krije odgovor na bahatost sa kojom se suočavamo na svakom koraku. Prosto je.
Divan tekst
divan tekst 👌
👏 odličan tekst
Divan tekst koji je u isto vreme ispunjen nostalgijom i suptilnom kritikom. Autor je zrelo pristupio temi, bez ogorčenosti prema sadašnjem trenutku i sa zrncem nade da ipak nije sve izgubljeno.
Na momenat sam se vratila kroz vreme…
Bravo za autora!!
Ubacimo u one ramove više zelene boje (kad već nemamo plave)
Zaljubljenik sam u arhitekturu. Volim Beograd “beograđanke” “Sava centra” palate “Albanija” istočne i zapadne kapije, naselja “Cerak”, “5 kaplara”… Ne volim što mom gradu žele da oduzmu istoriju, onaj deo da izbrišu kad je Beograd bio centar Jugoslavije. Beograd je oduvek bio “velika varoš”. Beograd je svet, uinat osveti loših đaka.
Sava centar 6kaplara nije 5 pescara cerak njive ali ako ste mladi toga se ne secate
Lep tekst
Gledajući lepe stvari ( slike, zgrade, trgove, prirodu…) osećaj će, ma koliko vam život bio težak, biti bolji nego da imate super uspešan, savršen život a gledate Beograd na vodi npr.
Izvanredan Poetski poklon Nama ljubitrljima Arhitekture nekadasnjeg Beograda koga vise Nema
Zanimljiv tekst, uživala sam čitajući ga. Provejava nostalgija za nekim lepšim vremenima, kada je Beograd bio svet, ali i nada da se vraća opet na scenu kulture i umetnosti… Pravo osveženje u moru teških vesti kojima nas zasipaju mediji…
Bravo za tekst
Zanimljiv tekst…
Gledajte lepe stvari (slike, zgrade, prirodu…) i osećaj, ma koliko vam bio težak život, će biti bolji nego da imate super život a da gledate u Beograd na vodi npr.
Спонтана и питка, носталгично савремена прича!
Осећај ми је као да сам читала роман неког омиљеног писца !
Вредан чланак, топло препоручујем. Није само реч и носталгији, већ аутор гаји наду да ћемо опет ,,бити Свет“ ако се потрудимо, јер кроз живот идемо само једном. Вреди покушати!
👍 👏👏👏👏👏 ❗️
Вредан чланак, топло препоручујем. Није само реч о носталгији, већ аутор гаји наду да ћемо опет ,,бити Свет“ ако се потрудимо, јер кроз живот идемо само једном. Вреди покушати!
Divno. Zaista divan tekst.
Nije lako danas pričati (pisati) o arhitekturi u Beogradu i ostati svež, gotovo lirski i ne osvrtati se na galopirajući primitivizam koji se odlikuje u rušenju istorijkih i dizanju bezdušnih objekata. Hvala na toj širini.
Lep podsetnik da stvarno budemo prisutni i da se pitamo.
Šarmantno!
Veoma lep i nadahnut tekst. Sve čestitke autoru. Pitanje ostaje – da li možemo samo da živimo od sećanja mi koji pamtimo neka druga vremena, ili možda ipak možemo da utičemo na mlade da se sačuva duh Beograda koji ubrzano nestaje? Kako se stvarno može „živeti“ grad i živeti u gradu?
Врло лепо написано! Свиђа ми се! Све 5 с моје стране!
Аутор овог тексга је имао снагу да нам покаже лепоту догађаја од 8.маја, да нам оплемени грубу свакидашњицу и да нам укаже да није све у примитивној контроли глобализације. Пријатно је освежење прочитати непто налик овоме.
Kao pravimo se da nije, ali ipak jeste
Прија што је аутор унео мало поезије у овај прозаичан живот. Честитам!
Stručan tekst napisan jezikom Vladete Jerotića. Britak jasan ali pre svega romantičan. Skoro ne pročitah ništa slično, bravo za autora.
Bravo! 👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻
Kakav tekst,kakve reči bukvalno sam imala sliku ispred sebe dok sam čitala.Nisam nešto vešta sa rečima,ne zamerite ali bukvalno sam oduševljena.
Veliko bravo.
P.S.Počastvovana sam sto Vas poznajem lično.
Napisano spontano, sa divnom emocijom prema onome „sto vidimo i u sta gledamo“. Bravo za autora.
Има још потеза да се повлачи… Пион може постати краљица и променити коренито менталну битку која се бије! Хвала аутору на суптилном, али као сабља бритком тексту који оставља наду!
Један леп догађај(8.мај) покрене многа питања и сећања. Овде је о прошлости писано идилично, а са надом у бољу будућност. Треба о томе свему размишљати, јер како каже Ханс Кристијан Андерсен: ,,Није довољно само живети, потребно је имати мало сунца, мало слободе, мало цвећа“
Pohvala za sposobnost autora da prenese nostalgične uspomene, dok istovremeno ohrabruje za budućnost. Potrebno nam je još ovako inspirativnih tekstova, svaka čast!
Retrospektiva događaja pravo u centar u stilu mudrog pera… uvek nas na pravi način podsetiš zašto je arhitektura više od posla, poziva, umetnosti, tehnike… zašto je ona misao i prostor koji prožima svaki tren života običnog čoveka… verujem da je svako tog dana prošao kroz svoj lični vremeplov od detinjstva samim dolaskom u Dom sindikata i na tren se probudio iz učmalosti svakodnevnog života. Utisak dana pored svih novih trendova ipak Piter Kuk kao šlag na torti za sve generacije – i one koje su učile o njemu i one koje će ga tek otkriti kad dođe vreme…
Predivan text.
Divan tekst. Dok sam citala, vratila sam se u detinjstvo. Nadam se da necemo cekati tako dugo da opet ZIVIMO.
“Prosto je.
Samo ponudite ljudima plemenite stvari.”
Čini mi se da se u ovim rečima krije odgovor na bahatost sa kojom se suočavamo na svakom koraku. Prosto je.
Прелепо…!
Текст са душом… што је данас велика реткост…
Inspirativan tekst ,u jednom cugu sam ga pročitao