1. Tekst je potresan, odličan. Ima i onih koji su bili na rukovodećim mestima,
    te noći sklonili svoja d#peta, a danas i dalje rade u RTS-u…

  2. Poštovani Janko, hvala Vam na izuzetnim filmovima. Zahvaljujem i Vama i gospođi Žanki na neiscrpnoj borbi za istinu. Imala sam tu čast i privilegiju da šest meseci pre tragedije, provedem nekoliko sati u predivnom razgovoru sa njenim Nebojšom. Treba da bude ponosna, bio je retko dobar mladić. Pamtiću ga do kraja života.
    I Vama i gospođi Žanki želim sve najbolje!

  3. Док сам читао текст осетио сам нелагоду да ће се он неминовно завршити – желео сам да још читам о нашој колективној трагедији која се, сад већ сасвим извесно, претворила у хронично стање и, изгледа, у наш страшни усуд!

  4. Postovani profesore, volela bih da od Vas doucim kako se prave dok.filmovi-optuznice. Ali i kako se postaje prijatelj za zauvek – i ove nase drzave, i svih nasih Majki-Hrabrosti, i sve nase dece.

  5. Ti su ljudi tamo, ostavljeni da stradaju, sto ne pisete o tome da dobar deo zaposlenih nije dosao na posao tog dana, uprkos radnoj obavezi.

    Dalje:

    To je bila trovacnica, kao i danas u sluzbi partije i rezima koji je osakatio ovaj narod, sto rade i dana.

    Samo oni, koji pate od stokholmskog sindroma, mogu zaliti svoje dusmane.

    RTS je dusman srpskoga roda. Bio, jeste i bice.

  6. I, koliko ja znam, nijedno „viđeno“ ime nije se zateklo u zgradi, već sve ljudi koji su zaista neophodni da jedna televizija funkcioniše.