Јосипу капа до пода. Као потпуни аутсајдер, са групом залуђеника, успео је да направи револуцију и да проживи живот достојан живота највећих богаташа планете. На страну што је то био систем за једнократну употребу и што је био ограничен на двадесетак, највише тридесет година трајања.
Као и за споменик господина/друга Филиповића, и за покојног Броза сматрам да му није место ту где сада јесте. Резултати нечијег рада се гледају са историјске дистанце, а резултати његовог и њиховог рада су нерешени и нагомилани национални проблеми, сукоби, ратови, лудачка пљачкашка приватизација, неспособна војска (ЈНА), нефункционални политичари научени да слушају али не и да размишљају и становништво које није било спремно за било шта осим да верује да их држава и људи који је воде штите. Е, то му највише замерам. Имунитет становништва је уништен у том његовом систему. Ми сви заједно нисмо били спремни да се одупремо лажним комунистима, бандитима и криминалцима. Последице су ужасне.
За г.Шапића и ни за никога са те стране нисам гласао ни када већина Србије јесте па нећу ни данас, али се дубоко слажем да господину Брозу није место ту где сада јесте и не доживљавам га као позитивну фигуру. Баш напротив.
Taj A. Šapić, po ocu, koji se možda Beograda 1944.g. dokopao kao borac 4.-te krajiške divizije i tu kao mnogi drugi komunističko-partizanski okupatori Srbije i Beograda ostao, je i sam genetski krajiškog porekla, navikao da udara nogama koga stigne, sada bi da kroji i kapu i istoriju Beograđanima. Pomenuh Šapićevo -u vaterpulu kojim se dugo bavio podvodno šutiranje protivnika. On to sada, po inerciji navike, čini i sa svojim protivnicima. Bezobrazan, bezobziran, namrgođen i skoro uvek siledžijski „nakrivo nasađen“ deli verbalne udarce, slično svom još uvek vlasniku i gazdi Aleksandru Vučiću svekolokim narodu koji pred njim niti skida kapu niti ćuti. U suštini valjda i tu genetski uslovljen, jer znamo šta su sve njegovi preci Krajišnici opljačkali od 1944 do 1949 po Beogradu i Srbiji, i on voli da muva. Ovde njegova bespravno podignuta kuća na Dedinju, tamo poslovni objekat strica, u pozadini silne pretnje svakome ko se usprotivi -zaista čudna, po mnoge tzv. „prave“ i miroljubive Beograđane neshvatljiva „kombinacija“ jednog (krado)načelnika kakav im ne treba i koga, kao tako drčnog najveći broj glasča ne želi -ali im se Šapić muvačinama preseljenjem glasača, falsifikovanim biračkim spiskovima isl. verovatno po naredbi A. Vučića, nažalost NAMEĆE.
On nije politicar, on je biznismen. Ne moze on da nam kroji kapu sve i da hoce. Ne treba mu puno davati na znacaju, ponizen i uvredjen od strane sefa drzave beskonacno puta.
Pozdrav
Јосипу капа до пода. Као потпуни аутсајдер, са групом залуђеника, успео је да направи револуцију и да проживи живот достојан живота највећих богаташа планете. На страну што је то био систем за једнократну употребу и што је био ограничен на двадесетак, највише тридесет година трајања.
Као и за споменик господина/друга Филиповића, и за покојног Броза сматрам да му није место ту где сада јесте. Резултати нечијег рада се гледају са историјске дистанце, а резултати његовог и њиховог рада су нерешени и нагомилани национални проблеми, сукоби, ратови, лудачка пљачкашка приватизација, неспособна војска (ЈНА), нефункционални политичари научени да слушају али не и да размишљају и становништво које није било спремно за било шта осим да верује да их држава и људи који је воде штите. Е, то му највише замерам. Имунитет становништва је уништен у том његовом систему. Ми сви заједно нисмо били спремни да се одупремо лажним комунистима, бандитима и криминалцима. Последице су ужасне.
За г.Шапића и ни за никога са те стране нисам гласао ни када већина Србије јесте па нећу ни данас, али се дубоко слажем да господину Брозу није место ту где сада јесте и не доживљавам га као позитивну фигуру. Баш напротив.
Taj A. Šapić, po ocu, koji se možda Beograda 1944.g. dokopao kao borac 4.-te krajiške divizije i tu kao mnogi drugi komunističko-partizanski okupatori Srbije i Beograda ostao, je i sam genetski krajiškog porekla, navikao da udara nogama koga stigne, sada bi da kroji i kapu i istoriju Beograđanima. Pomenuh Šapićevo -u vaterpulu kojim se dugo bavio podvodno šutiranje protivnika. On to sada, po inerciji navike, čini i sa svojim protivnicima. Bezobrazan, bezobziran, namrgođen i skoro uvek siledžijski „nakrivo nasađen“ deli verbalne udarce, slično svom još uvek vlasniku i gazdi Aleksandru Vučiću svekolokim narodu koji pred njim niti skida kapu niti ćuti. U suštini valjda i tu genetski uslovljen, jer znamo šta su sve njegovi preci Krajišnici opljačkali od 1944 do 1949 po Beogradu i Srbiji, i on voli da muva. Ovde njegova bespravno podignuta kuća na Dedinju, tamo poslovni objekat strica, u pozadini silne pretnje svakome ko se usprotivi -zaista čudna, po mnoge tzv. „prave“ i miroljubive Beograđane neshvatljiva „kombinacija“ jednog (krado)načelnika kakav im ne treba i koga, kao tako drčnog najveći broj glasča ne želi -ali im se Šapić muvačinama preseljenjem glasača, falsifikovanim biračkim spiskovima isl. verovatno po naredbi A. Vučića, nažalost NAMEĆE.
Kako sportista postade napredno radikalan političar?
On nije politicar, on je biznismen. Ne moze on da nam kroji kapu sve i da hoce. Ne treba mu puno davati na znacaju, ponizen i uvredjen od strane sefa drzave beskonacno puta.
Pozdrav