U pokušaju da parira kolosalnom odsustvu osećaja za društveni trenutak demonstriranom u Narodnoj skupštini, sa sednicom od 70 tačaka dnevnog reda i konstatovanjem ostavke predsednika Vlade na samom dnu spiska – ako baš ne uspeju da je eskiviraju ili makar prolongiraju do održavanja Ekspa 2027 – predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević zakazao je gradsku sednicu za 6. mart sa sasvim solidnih 60 stavki na agendi. I od svih njih, samo jedna se doticala aktuelnih protesta – odluka o odlaganju Festa za septembar „radi očuvanja osnivačke misije i vrednosti festivala“ i kako bi se osigurao njegov uspešan razvoj u budućnosti, nipošto zbog studentskih blokada, uz želju da se stavi tačka na „sve dalje rasprave i spekulacije u javnosti o ovoj temi“.
Istog dana, Inicijativa Most ostaje pozvala je i građane i odbornike da se suprotstave njenom održavanju, smatrajući da za održavanje sednice čiji dnevni red ima jedinu funkciju da obezbedi kontinuitet uništavanja grada – prosto nema mesta. Kako je objasnio pisac i član Inicijative Dejan Atanacković: „Ni po koju cenu da se da privid da nadzornik gradilišta Milenijum tima, Aleksandar Šapić, ima bilo kakvu drugu svrhu sem da predvodi organizovani kriminal na nivou grada. Zato, dok čekamo 15. mart, teren se mora pripremati, da kad dođe taj dan dočekamo studente u gradu koji je makar raščistio sa elementarnim stanjem stvari i gde su sve kriminalne jazbine, da ne bude zabune, obeležene crvenom farbom i jajima.“
I odazvali su se praktično svi – predstavnici Stranke slobode i pravde (SSP) i Srbija Centar (SRCE), partija koje su bojkotovale poslednje gradske izbore, vrteli su se po ulici ispred Skupštine sa transparentima u rukama parodirajući nameru Aleksandra Šapića da pravi kružne tokove gde god mu se učini da mogu da stanu, dok je parlamentarna opozicija u sali ometala zasedanje neprestanim izvođenjem himne Bože pravde ispred skupštinske govornice, istovremeno se držeći za zastavu Srbije. Unapred je delovalo da će svoj doprinos dati čak i skupštinsko obezbeđenje, pošto je veče uoči sednice ulaz bio potpuno zakrčen metalnim ogradama, ali se ispostavilo da je i ograde, i razne druge rekvizite, planiralo da upotrebi protiv građana.
I kao da zloupotreba saniteta nije dovoljno indikativna po sebi, prema (javnim) svedočenjima prisutnih, čitavu akciju je koordinisao sekretar za opšte poslove Skupštine grada Dejan Kesar
„Pripadnici obezbeđenja firmi T&M Group Solutions i Atlas Security sve vreme su nas snimali dok smo držali konferenciju za štampu koju uvek imamo pred sednicu Skupštine grada. Kada su građani počeli da gađaju zgradu Skupštine jajima i farbom, to privatno obezbeđenje krenulo je da tuče građane – ne samo kišobranima koje su imali kod sebe da bi se zaštitili od jaja, nego čak i nekim oružjem koje je ličilo na sajle, lance za bicikl, creva… Policija koja se nalazila kod Starog dvora nije reagovala dok se obezbeđenje nije povuklo u Skupštinu, a nakon toga je došla žandarmerija koja je krenula da legitimiše i privodi građane koji su dobili batine, umesto da legitimišu obezbeđenje koje nije imalo prava da izađe na javnu površinu, da koristi oružje i da primenjuje silu. Nakon svega toga, kordon policije je omogućio pripadnicima obezbeđenja da napuste zgradu Skupštine grada, a vozilo Hitne pomoći ih je evakuisalo. Nekoliko njih je ušlo u to vozilo, a nisam videla da je prethodno ikome od prebijenih građana ukazana pomoć“, kaže Mila Popović, poslanica i predsednica beogradskog odbora SSP.
I kao da zloupotreba saniteta nije dovoljno indikativna po sebi, prema (javnim) svedočenjima prisutnih čitava eskalacija je bila koordinisana od strane sekretara za opšte poslove Skupštine grada Dejana Kesara – od prvog naloga obezbeđenju da otpočne napad na građane, do ukazivanja policiji koga tačno treba da uhapsi. „I uhapšena smo nas četvorica, to nije bilo slučajno nasumično hapšenje, već četvorica pripadnika Inicijative Most ostaje, plus jedan naš prijatelj, hrabri aktivista koji se priključio da nas brani. To hapšenje je naređeno sa vrha države, napravili su i nekakve lažne krivične prijave zasnovane na potpuno lažnim svedočenjima i dokazima, ali sve je potpuno oboreno na licu mesta“, izjavio je Atanacković nakon puštanja iz pritvora gde je proveo polovinu od unapred određenih 48 sati zadržavanja.
Gradonačelniku koji je sve to propustio (ovog puta barem znamo gde je bio – u Starom dvoru na sastanku sa kardinalom Ladislavom Nemetom), jedino je sporno bilo što su „hohštaplerski mediji“ nazvali unajmljene batinaše privatnim obezbeđenjem, termin koji ga je veoma iznervirao budući da se radi o „licenciranim i u skladu sa zakonom izabranim renomiranim agencijama“ (za batinanje) koje je grad „legalno i legitimno“ angažovao. Same događaje ispred Skupštine nije želeo da komentariše, već se fokusirao na one unutar sale. „Puštati srpsku nacionalnu himnu unedogled, da bi time blokirali i opstruisali rad parlamenta, nije samo jedan od najglupljih pokušaja opstrukcije do sada, nego je sigurno i najbedniji“, ocenio je i dodao da očekuje da nadležni organi urade svoj posao. A kako su nadležni batinaši batinali, a policajci uredno hapsili po slovu usmene političke naredbe, preostaje jedino da čeka reakciju na besomučno izvođenje himne – mada nije precizirao ko bi za to mogao biti nadležan (možda SOKOJ?).
Sa izvesnim zakašnjenjem, sličnim ocenama se priključio i gradski menadžer Miroslav Čučković, precizirao da ne može policija da stigne da obezbeđuje svaku ustanovu u Srbiji, osim zgrada Narodne skupštine i MUP-a (izgleda da nije upućen da je i sam MUP koristio usluge privatnog obezbeđenje za svoje objekte, a da sa druge strane uvek stiže da čuva RTS od studenata) i pohvalio se da je uprkos svemu Skupština usvojila odluke neophodne za pripremu Ekspa. Drugim rečima, da partijski biznis nije zaustavljen.
Unapred je delovalo da će svoj doprinos dati čak i skupštinsko obezbeđenje, pošto je veče uoči sednice ulaz bio potpuno zakrčen metalnim ogradama, ali se ispostavilo da je i ograde, i razne druge rekvizite, planiralo da upotrebi protiv građana
„To je ono što su radili i u republičkoj Skupštini, vlast pokušava da nametne da je sve normalno, da se apsolutno ništa ne dešava, da nismo imali pad nadstrešnice u kojoj je ubijeno 15 ljudi zbog korupcije, da ne postoje studentski zahtevi, da ne postoje građani na ulicama koji svakodnevno šetaju i odaju poštu stradalima petnaestominutnom ćutnjom… Ne možemo da se ponašamo kao da je sve oko nas normalno i da dozvolimo da oni u Skupštini grada i dalje raspravljaju o nekakvim planovima detaljne regulacije i nekakvim projektima koji opet služe samo za to da novac građana iz budžeta grada ode u džepove gradske vlasti i njima bliskim firmama. Mi sada imamo situaciju da se ruši jedino gradsko prihvatilište za beskućnike, a novo je planirano da se izgradi tek za dve godine. Gde će ti ljudi da budu naredne dve godine? Ako je Šapić kada je uklonio zebru na Terazijama mogao da izjavi ‘jadni invalidi imaju rampe’, ne znam da li će sada da kaže – pa i beskućnici imaju ulicu, neka se snađu. To govori o njihovoj bahatosti, korupciji i da misle da mogu apsolutno da rade šta god požele“, kaže Popović.
I očito još uvek mogu, jer ima li većeg dokaza da ih pad nadstrešnice nije promenio, od vesti da su radovi na železničkoj stanici na Novom Beogradu, takođe povereni jednoj kineskoj firmi, počeli bez građevinske dozvole?
