Koliko je teško ukucati slova imena i prezimena i godine rodjenja i smrti? Ako nema rodbine, pa valjda je dovoljno zadužio svoju zemlju da se to uradi. Groblja su uvek tužna, tu su uspomene na proživljene živote i puno zaborava. Jer život nas vuče napred, ali neke osnovne stvari se mogu uraditi. Njegovo ime svakako neće biti zaboravljeno.
…ova nacija nije prebrojala ni svoje mrtve iza stravičnih ratova i razaranja, a kamo li da pamti svakog izuzetnog Srbina koji je svojim životom svedočio da mi Srbi u Srbiji nismo baš svi bez vrednosti kako nas vide u inostranstvu…A ovo danas, ovaj adolescentni režim loših đaka koji su se raspištoljili i otimaju i uništavaju sve do čega se dotaknu zarad novih krajcara u svojim džepovima, je ispod svakog komentara…
Ovo je drugi ili treci clanak u par dana o Deroku upisite mu ime koliko to moze da kosta. Promenjen mu je projekat Hrama i svuda stoji Pesic a celu mladost sam zivela uz njegovu portu. Sad je wc
Zao mi je sto smo takvi, mnoge ljude koji su zadužili ovu zemlju zaboravljamo, država bi trebala da ima u zadatak, ako nema rodbine, to da preuzme na sebe, to su ljudi koji su itekako zaslužili, kao i poginuli borci u Grčkoj, Covek dao svoj plac da se sahrane naši heroji, a naša država pustila da se zaparlozi
Kako vas nije sramota da pišete o dva datuma rođenja „po jednima 4 a po drgima 16 seprembar“? Reč je o datumima po starom i novom kalendaru, to zna svaki iole pismen čovek.
Ima i gore. Deroko se družio sa kafedžijama poput Mike Alasa. Ako je vec praunuk po zanimanje neobavešten, valjda bi urednik morao znati ko je bio Mihailo Petrovic Alas, doktor medicinskih nauka sa Sorbone. Tužno za vaš dobar Portal.
Da bi se izrodili veliki ljudi potrebna je odgovarajuca sredina u kojoj se radjaju i stasaju. Danas je nepozeljno govoriti o njima i secati ih se. Zbog onih koji vladaju. Kakvi su uzori, takvo nam je i drustvo.
У малој цркви св. Саве у порти манастира Жича, Дероко је у договору са тадашњим администратором тог манастира Николајем Велимировићем, дао да се ураде две фреске, једна испод друге: Николаја Другог Романова и Серафима Саровског. Верујем да је фреске радио Мајендор, јер је тад (1934) био ту.
Кад су дошли Немци феске је монах прекрио картоном који обојио у плаво и тако Немци нису видели руског цара; нису ни партизани кад су отерали монахе из Манастира. Све је откривено 2007. године. Погледајте путопис у часопису „Братство“ из 2010. или 2011.
Nije ga procerdao, naprotiv. Procerdali smo mi svoje, zaboravivsi na samu mogucnost postojanja ovakvih ljudi. Zivot nam se sveo na parizer od Guce do Guce.
…
Narod koji je uveliko zaboravio proslost i svoju istoriju luta, gubi se…nema pravac….uvek smo takvi bili….nemarni prema sebi, svojim precima, svojoj istoriji….Rajs koji nam je srce ostavio je bio u pravu….
Koliko je zaboravljenih ?
Nema dovoljno kamena,prijatelju,covek ima kratko pamćenje,društvo,nacije itd…
Narodi koji drže do sebe ne zaboravljaju svoje velikane. Jednoj Francuskoj ili Velikoj Britaniji to nikada ne bi moglo da se dogodi.
„Arhitektura starog veka“,autor Aleksandar Deroko.
Koliko je teško ukucati slova imena i prezimena i godine rodjenja i smrti? Ako nema rodbine, pa valjda je dovoljno zadužio svoju zemlju da se to uradi. Groblja su uvek tužna, tu su uspomene na proživljene živote i puno zaborava. Jer život nas vuče napred, ali neke osnovne stvari se mogu uraditi. Njegovo ime svakako neće biti zaboravljeno.
…ova nacija nije prebrojala ni svoje mrtve iza stravičnih ratova i razaranja, a kamo li da pamti svakog izuzetnog Srbina koji je svojim životom svedočio da mi Srbi u Srbiji nismo baš svi bez vrednosti kako nas vide u inostranstvu…A ovo danas, ovaj adolescentni režim loših đaka koji su se raspištoljili i otimaju i uništavaju sve do čega se dotaknu zarad novih krajcara u svojim džepovima, je ispod svakog komentara…
Ovo je drugi ili treci clanak u par dana o Deroku upisite mu ime koliko to moze da kosta. Promenjen mu je projekat Hrama i svuda stoji Pesic a celu mladost sam zivela uz njegovu portu. Sad je wc
Zao mi je sto smo takvi, mnoge ljude koji su zadužili ovu zemlju zaboravljamo, država bi trebala da ima u zadatak, ako nema rodbine, to da preuzme na sebe, to su ljudi koji su itekako zaslužili, kao i poginuli borci u Grčkoj, Covek dao svoj plac da se sahrane naši heroji, a naša država pustila da se zaparlozi
Kako vas nije sramota da pišete o dva datuma rođenja „po jednima 4 a po drgima 16 seprembar“? Reč je o datumima po starom i novom kalendaru, to zna svaki iole pismen čovek.
Ima i gore. Deroko se družio sa kafedžijama poput Mike Alasa. Ako je vec praunuk po zanimanje neobavešten, valjda bi urednik morao znati ko je bio Mihailo Petrovic Alas, doktor medicinskih nauka sa Sorbone. Tužno za vaš dobar Portal.
omašili ste, nije medicinskih već matematičkih nauka. sve ostalo ste u pravu, sramota je ovoliko neznanja i proizvoljnosti u ovako malo teksta.
Da bi se izrodili veliki ljudi potrebna je odgovarajuca sredina u kojoj se radjaju i stasaju. Danas je nepozeljno govoriti o njima i secati ih se. Zbog onih koji vladaju. Kakvi su uzori, takvo nam je i drustvo.
У малој цркви св. Саве у порти манастира Жича, Дероко је у договору са тадашњим администратором тог манастира Николајем Велимировићем, дао да се ураде две фреске, једна испод друге: Николаја Другог Романова и Серафима Саровског. Верујем да је фреске радио Мајендор, јер је тад (1934) био ту.
Кад су дошли Немци феске је монах прекрио картоном који обојио у плаво и тако Немци нису видели руског цара; нису ни партизани кад су отерали монахе из Манастира. Све је откривено 2007. године. Погледајте путопис у часопису „Братство“ из 2010. или 2011.
Nema Sime, nema ni Deroka to su Drazi dva najbolja momka. Bar mu je neko opevan.
Opevan je Jovan Deroko, a ne Aleksandar.
Nije ga procerdao, naprotiv. Procerdali smo mi svoje, zaboravivsi na samu mogucnost postojanja ovakvih ljudi. Zivot nam se sveo na parizer od Guce do Guce.
…
Освета бивших понављача . Тако рече Павле Савић . А знате ли ко је то ?
Narod koji je uveliko zaboravio proslost i svoju istoriju luta, gubi se…nema pravac….uvek smo takvi bili….nemarni prema sebi, svojim precima, svojoj istoriji….Rajs koji nam je srce ostavio je bio u pravu….
Odavno ne pročitah ovako snažan tekst o našoj (ne)kulturi.
Delovi opsirnog teksta se ponavljaju.