Nije Mika,nego Mija. Znate li,uopste,ko je bio Mija Alas?
Nije isto Mija Alas i Mihailo Petrovic Alas. Ziveli su u razlicitim vremenima! MihailoPetrovic Alas nikad nije bio kafedzija, a Mija Alas jeste, imao je kafanu na Savi pored puta za Obrenovac. A ko je bio Pavle Savic, naravno da znam: predsednik SANU, direktor Instituta u Vinci, asistent Marije Kiri…
Kao po ustaljeno običaju, značajni ljudima se ne zna ni grob, a rijaliti zvezdama, i ostalim „umetnicima“, nadje se mesto u Aleji zaslužni gradjana. U ovoj jadnoj zemlji, sve je izgubilo vrednost. Samo oni koji nisu ništa učinili za tu zemlju, imaju, nezasluženo mesto!
Delovi opsirnog teksta se ponavljaju.
Odavno ne pročitah ovako snažan tekst o našoj (ne)kulturi.
Narod koji je uveliko zaboravio proslost i svoju istoriju luta, gubi se…nema pravac….uvek smo takvi bili….nemarni prema sebi, svojim precima, svojoj istoriji….Rajs koji nam je srce ostavio je bio u pravu….
Освета бивших понављача . Тако рече Павле Савић . А знате ли ко је то ?
Nije ga procerdao, naprotiv. Procerdali smo mi svoje, zaboravivsi na samu mogucnost postojanja ovakvih ljudi. Zivot nam se sveo na parizer od Guce do Guce.
…
Nema Sime, nema ni Deroka to su Drazi dva najbolja momka. Bar mu je neko opevan.
Opevan je Jovan Deroko, a ne Aleksandar.
У малој цркви св. Саве у порти манастира Жича, Дероко је у договору са тадашњим администратором тог манастира Николајем Велимировићем, дао да се ураде две фреске, једна испод друге: Николаја Другог Романова и Серафима Саровског. Верујем да је фреске радио Мајендор, јер је тад (1934) био ту.
Кад су дошли Немци феске је монах прекрио картоном који обојио у плаво и тако Немци нису видели руског цара; нису ни партизани кад су отерали монахе из Манастира. Све је откривено 2007. године. Погледајте путопис у часопису „Братство“ из 2010. или 2011.
Da bi se izrodili veliki ljudi potrebna je odgovarajuca sredina u kojoj se radjaju i stasaju. Danas je nepozeljno govoriti o njima i secati ih se. Zbog onih koji vladaju. Kakvi su uzori, takvo nam je i drustvo.
Kako vas nije sramota da pišete o dva datuma rođenja „po jednima 4 a po drgima 16 seprembar“? Reč je o datumima po starom i novom kalendaru, to zna svaki iole pismen čovek.
Ima i gore. Deroko se družio sa kafedžijama poput Mike Alasa. Ako je vec praunuk po zanimanje neobavešten, valjda bi urednik morao znati ko je bio Mihailo Petrovic Alas, doktor medicinskih nauka sa Sorbone. Tužno za vaš dobar Portal.
omašili ste, nije medicinskih već matematičkih nauka. sve ostalo ste u pravu, sramota je ovoliko neznanja i proizvoljnosti u ovako malo teksta.
Zao mi je sto smo takvi, mnoge ljude koji su zadužili ovu zemlju zaboravljamo, država bi trebala da ima u zadatak, ako nema rodbine, to da preuzme na sebe, to su ljudi koji su itekako zaslužili, kao i poginuli borci u Grčkoj, Covek dao svoj plac da se sahrane naši heroji, a naša država pustila da se zaparlozi
Ovo je drugi ili treci clanak u par dana o Deroku upisite mu ime koliko to moze da kosta. Promenjen mu je projekat Hrama i svuda stoji Pesic a celu mladost sam zivela uz njegovu portu. Sad je wc
…ova nacija nije prebrojala ni svoje mrtve iza stravičnih ratova i razaranja, a kamo li da pamti svakog izuzetnog Srbina koji je svojim životom svedočio da mi Srbi u Srbiji nismo baš svi bez vrednosti kako nas vide u inostranstvu…A ovo danas, ovaj adolescentni režim loših đaka koji su se raspištoljili i otimaju i uništavaju sve do čega se dotaknu zarad novih krajcara u svojim džepovima, je ispod svakog komentara…
Koliko je teško ukucati slova imena i prezimena i godine rodjenja i smrti? Ako nema rodbine, pa valjda je dovoljno zadužio svoju zemlju da se to uradi. Groblja su uvek tužna, tu su uspomene na proživljene živote i puno zaborava. Jer život nas vuče napred, ali neke osnovne stvari se mogu uraditi. Njegovo ime svakako neće biti zaboravljeno.
„Arhitektura starog veka“,autor Aleksandar Deroko.
Koliko je zaboravljenih ?
Nema dovoljno kamena,prijatelju,covek ima kratko pamćenje,društvo,nacije itd…
Narodi koji drže do sebe ne zaboravljaju svoje velikane. Jednoj Francuskoj ili Velikoj Britaniji to nikada ne bi moglo da se dogodi.
Kafedzija Mika Alas?!??? Strasno!!
Nije Mika,nego Mija. Znate li,uopste,ko je bio Mija Alas?
Nije isto Mija Alas i Mihailo Petrovic Alas. Ziveli su u razlicitim vremenima! MihailoPetrovic Alas nikad nije bio kafedzija, a Mija Alas jeste, imao je kafanu na Savi pored puta za Obrenovac. A ko je bio Pavle Savic, naravno da znam: predsednik SANU, direktor Instituta u Vinci, asistent Marije Kiri…
Kao po ustaljeno običaju, značajni ljudima se ne zna ni grob, a rijaliti zvezdama, i ostalim „umetnicima“, nadje se mesto u Aleji zaslužni gradjana. U ovoj jadnoj zemlji, sve je izgubilo vrednost. Samo oni koji nisu ništa učinili za tu zemlju, imaju, nezasluženo mesto!
Delovi opsirnog teksta se ponavljaju.
Odavno ne pročitah ovako snažan tekst o našoj (ne)kulturi.
Narod koji je uveliko zaboravio proslost i svoju istoriju luta, gubi se…nema pravac….uvek smo takvi bili….nemarni prema sebi, svojim precima, svojoj istoriji….Rajs koji nam je srce ostavio je bio u pravu….
Освета бивших понављача . Тако рече Павле Савић . А знате ли ко је то ?
Nije ga procerdao, naprotiv. Procerdali smo mi svoje, zaboravivsi na samu mogucnost postojanja ovakvih ljudi. Zivot nam se sveo na parizer od Guce do Guce.
…
Nema Sime, nema ni Deroka to su Drazi dva najbolja momka. Bar mu je neko opevan.
Opevan je Jovan Deroko, a ne Aleksandar.
У малој цркви св. Саве у порти манастира Жича, Дероко је у договору са тадашњим администратором тог манастира Николајем Велимировићем, дао да се ураде две фреске, једна испод друге: Николаја Другог Романова и Серафима Саровског. Верујем да је фреске радио Мајендор, јер је тад (1934) био ту.
Кад су дошли Немци феске је монах прекрио картоном који обојио у плаво и тако Немци нису видели руског цара; нису ни партизани кад су отерали монахе из Манастира. Све је откривено 2007. године. Погледајте путопис у часопису „Братство“ из 2010. или 2011.
Da bi se izrodili veliki ljudi potrebna je odgovarajuca sredina u kojoj se radjaju i stasaju. Danas je nepozeljno govoriti o njima i secati ih se. Zbog onih koji vladaju. Kakvi su uzori, takvo nam je i drustvo.
Kako vas nije sramota da pišete o dva datuma rođenja „po jednima 4 a po drgima 16 seprembar“? Reč je o datumima po starom i novom kalendaru, to zna svaki iole pismen čovek.
Ima i gore. Deroko se družio sa kafedžijama poput Mike Alasa. Ako je vec praunuk po zanimanje neobavešten, valjda bi urednik morao znati ko je bio Mihailo Petrovic Alas, doktor medicinskih nauka sa Sorbone. Tužno za vaš dobar Portal.
omašili ste, nije medicinskih već matematičkih nauka. sve ostalo ste u pravu, sramota je ovoliko neznanja i proizvoljnosti u ovako malo teksta.
Zao mi je sto smo takvi, mnoge ljude koji su zadužili ovu zemlju zaboravljamo, država bi trebala da ima u zadatak, ako nema rodbine, to da preuzme na sebe, to su ljudi koji su itekako zaslužili, kao i poginuli borci u Grčkoj, Covek dao svoj plac da se sahrane naši heroji, a naša država pustila da se zaparlozi
Ovo je drugi ili treci clanak u par dana o Deroku upisite mu ime koliko to moze da kosta. Promenjen mu je projekat Hrama i svuda stoji Pesic a celu mladost sam zivela uz njegovu portu. Sad je wc
…ova nacija nije prebrojala ni svoje mrtve iza stravičnih ratova i razaranja, a kamo li da pamti svakog izuzetnog Srbina koji je svojim životom svedočio da mi Srbi u Srbiji nismo baš svi bez vrednosti kako nas vide u inostranstvu…A ovo danas, ovaj adolescentni režim loših đaka koji su se raspištoljili i otimaju i uništavaju sve do čega se dotaknu zarad novih krajcara u svojim džepovima, je ispod svakog komentara…
Koliko je teško ukucati slova imena i prezimena i godine rodjenja i smrti? Ako nema rodbine, pa valjda je dovoljno zadužio svoju zemlju da se to uradi. Groblja su uvek tužna, tu su uspomene na proživljene živote i puno zaborava. Jer život nas vuče napred, ali neke osnovne stvari se mogu uraditi. Njegovo ime svakako neće biti zaboravljeno.
„Arhitektura starog veka“,autor Aleksandar Deroko.
Koliko je zaboravljenih ?
Nema dovoljno kamena,prijatelju,covek ima kratko pamćenje,društvo,nacije itd…
Narodi koji drže do sebe ne zaboravljaju svoje velikane. Jednoj Francuskoj ili Velikoj Britaniji to nikada ne bi moglo da se dogodi.