Posle poraza od Crvene zvezde rezultatom 4:0 na stadionu JNA, sa istočne tribune čuli su se povici treneru Aleksandru Stanojeviću: „Stanoje, odlazi“, „Prodao si klub, Stanoje!“ Najmanji je problem da ode, ali odvratna poruka da je prodao klub ne može da se odnosi na njega, govorio je Stanojević na svojoj poslednjoj konferenciji za medije kao trener Partizana, sa dva flastera na licu. Gađan je petardama pri izlasku sa terena, u svlačionici ga je posekao komad stakla od prozora koji su nezadovoljni navijači razbili na svlačionici. „Prodao? Kome“, upitao je veče pre podnošenja ostavke.
Kriza u Partizanu zalazi sve dublje u Humsku i crno-beli svet. Sedam godina, devet trenera, nijedna titula šampiona. Kao deseti šef stručnog štaba u Partizan se posle četiri godine vratio Savo Milošević, sa kojim je ugovor potpisan na dve godine, u nadi da će uspeti da spreči da bušni čamac potone na dno.
„U jako teškom smo momentu za klub, kako institucionalno, tako i finansijski. Pre mesec dana nisam ni razmišljao o ovoj soluciji, s obzirom na to da je moj prethodnik, moj prijatelj Aleksandar Stanojević došao i mislili smo da ćemo imati trenera godinama, ali fudbal je nepredvidiv. Jedini razlog što sam se vratio jeste što Partizanu treba pomoć i ja mislim da mogu da pomognem“, rekao je Milošević u ponedeljak na konferenciji za medije. Nije samo fudbal nepredvidiv, već i odluke koje će biti donete na dugo očekivanoj Skupštini ovog fudbalskog kluba, zakazanoj za 11. oktobar.
Od nje se mnogo očekuje. Predsednik kluba Milorad Vučelić podneo je ostavku još pre godinu dana, ali je i dalje na toj poziciji, dok generalni direktor Miloš Vazura kaže da je svestan situacije i da će izveštaj o radu podneti Skupštini. Upravo je budućnost rukovodstva u Partizanu ono što zanima sportsku javnost, pa i potpisnike Apela za spas Partizana – Udruženje bivših igrača, trenera i istaknutih sportskih radnika i više od 26.000 navijača, koji su ga potpisali.
Da bi Partizan opstao, najodgovorniji moraju da odu
Bivši jugoslovenski i srpski fudbaler Goran Trobok, koji je u 182 nastupa za Partizan osvojio tri titule prvaka, kao i dva trofeja Kupa Jugoslavije, očekuje da vladajuća struktura FK Partizan podnese ostavku.
„Najbolje za Partizan bi bilo, za početak, da odu ljudi koji su odgovorni za stanje u kom se nalazimo trenutno. Nadam se da ćemo biti u stanju da izaberemo kvalitetno i pošteno rukovodstvo. Uticaja, naravno, ima sa svih strana. Uvek ih je i bilo. Zbog toga je i potrebno kvalitetno rukovodstvo“, kaže Trobok za Radar i ističe da dolazak Save Miloševića može da bude dobar samo u slučaju da dođe do kompletnih promena u Partizanu.
Osam godina u Partizanu, tri šampionske titule i osvajanje Mitropa kupa, kao i ljubav prema klubu koju ne sakriva ni danas, naterale su i Dževada Prekazija da digne svoj glas protiv trenutnog stanja.
Ovo nije privelegija. Da jeste, ne bih bio ja pozvan. Nisu me predložili jer sam najbolji, već zato što su svesni da nije lako. Prijatelji me sreću, pitaju me, šta ti to treba. Ukoliko se preduslovi, kojih je mnogo, ispune, boriću se da Partizan ostane na nogama
Rasim Ljajić
„Nadamo se da će Skupština da se održi na civilizovan način. Imamo naše zahteve. Naša je želja da nas bude što više u nadi da ćemo da promenimo trenutno katastrofalno stanje, jer Partizan ne zaslužuje da dođe u ovu situaciju. On treba da se vrati na staze na kojima je bio od ’45 naovamo, jer mnogo je krvi i znoja proliveno za njega do pre par godina“, kaže bivši fudbaler Partizana za Radar.
On ističe veliko međusobno poštovanje i poznanstvo sa novopostavljenim trenerom Savom Miloševićem, ali naglašava da ga je iznenadilo što je prihvatio poziciju u ovoj situaciji i da bi ga uvredilo da na to mesto dođe bilo ko od bivših fudbalera. „To je naš klub, borimo se protiv lošeg stanja u klubu, a on prihvata da bude balans. Riba smrdi od glave – sa tim nema uspeha! Najlakše je menjati trenere, da zamažu oči, a to je za mene neprihvatljivo. Da mi je brat najrođeniji to prihvatio, isto bih rekao. Ovde je u pitanju Partizan, ne mi“, naglašava Prekazi i precizira da je sada najvažnije da na čelo Partizana dođu ljudi koji vole klub crno-bele boje, „za mene najlepši grb na svetu“.
Strašno, ružno i odvratno. Tim rečima on je opisao upad grupe navijača, veče pred 174. derbi u noći između 21. i 22. septembra. Tim povodom oglasio se i klub, navodeći da je teren značajno oštećen, da su razbijane pivske flaše i ogromna količina stakla rasuta po celom terenu, po čijoj je površini poliven i zapaljen benzin. „Radi se o nezadovoljnim pripadnicima kriminalne grupe, koji se prikrivaju pod imenom određenih navijačkih grupa, a u prošlosti su se isti već hvalili oštećenjem centralne lože stadiona, kao i ispisivanjem poruka protiv uprave na tribinama i svakodnevno u samoj okolini stadiona. Upozoravali smo nadležne institucije da se ta organizovana grupa neće zaustaviti na prethodnim krivičnim delima, već da će ih ponavljati, a sada smo dobili i potvrdu toga“, oglasili su se iz kluba. Ipak, do trenutka slanja teksta u štampu, novih informacija o incidentu ili o osumnjičenima nema.
Nevolje i zbog Velje Nevolje
Nema više ni značajne navijačke grupe sa Partizanovog juga, Vandal bojsa. Do gašenja je došlo tako što se prvo na mrežama podelilo saopštenje kako grupa poziva na derbi u ponedeljak i da ,,borbu protiv uprave treba da vode i na utakmicama i van njih, pa i na derbiju, jer bojkot utakmica nije dao nikakve rezultate“. Nedugo nakon te objave, oglasili su se, kako su naveli, pravi Vandali, odnosno stariji deo grupe, koji su zvanično u bojkotu: ,,Grupa VANDAL BOYS ORM, koja je nastala 17. februara 2001. od današnjeg dana prestaje da postoji! Sastankom Vandali koji su osnovali grupu i ljudi koji su učestvovali u njenom radu su tako odlučili! Svako pozivanje na ime naše grupe, ne smatramo legitimnim! Ako naše ime više nije sinonim za hrabrost, neće biti ni za neispravnost! Momci koji su je osnovali danas su je i ugasili, paljenjem zastava i obeležja! O našim pobedama i porazima, neka priča ulica.“ Kraj saopštenja začinjen je psovkom, upućenom Vazuri, uz parolu: „Uprava napolje!“
Na tajnim sednicama, Skupština FK Partizan je masakrirana tako što je njen sastav prekomponovan u stecište samo najbližih, najprisnijih, najposlušnijih, dvojcu bez kormilara Vučelić – Vazura, koji sada ima bar 30 od ukupno 41 člana
Vladimir Vuletić
Miloš Vazura pamti ranije sukobe i sa nekim drugim „navijačima“. Pre osam godina ispred stadiona, njegovog telohranitelja Božu Kumburovića napali su Darko Ristić Meda i tada široj javnosti još nepoznati Veljko Belivuk. Kumburović je svedočio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu kako ne zna ko ga je udario, iako je policija par dana posle tuče preko video-snimaka sa sigurnosnih kamera identifikovala i zatim uhapsila napadače. Vazurin telohranitelj nije tražio odštetu i nije se pridružio gonjenju.
Samo pet godina kasnije, Belivuk će biti uhapšen u akciji u kojoj su pronađeni droga i oružje u prostorijama na samom stadionu Partizana. On je tada već bio vođa navijačke grupe Principi, koja je nastala od prethodne grupe Janjičari. Grupa je okupljala navijače koji su došli sa tribina Rada, Zvezde i Zemuna. Nakon ubistva navijača Aleksandra Stankovića – Saleta Mutavog, Belivuk preuzima vođstvo nad grupom, a zajedno sa uhapšenim navijačem Markom Miljkovićem sumnjiči se za ubistva, iznude, otmice i dilovanje narkotika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin demantovali su informacije izrečene na saslušanjima da su predstavnici vlasti od klana Belivuk-Miljković tražili usluge. Ipak, politika je uvek imala svoju šapu nad sportom.
„Mi želimo da na stadion Partizana dođe da se uživa. Bez mržnje sa kojom se niko ne rađa. Politika je i u moje vreme uvek bila umešena u klubove, ali ne tako, ne toliko. Država je uvek pomagala, to sve stoji, ali ne interesuju me drugi. Samo crno-bela boja sa grbom, ništa drugo. Mi ćemo se svim silama boriti na terenu“, poručuje Prekazi u iščekivanju Skupštine kluba.
Tajne sednice Skupštine kluba
Aktuelni Upravni odbor izabran je 2022. sa mandatom do 2027. Sportskom javnošću provlači se informacija da bi na mesto predsednika kluba, na kojem je trenutno Milorad Vučelić, mogao doći Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije i nekadašnji potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine, turizma i telekomunikacija. On je ranije bio i predsednik Nadzornog odbora i potpredsednik Upravnog odbora FK Partizan, ali i predsednik Upravnog odbora FK Novi Pazar. Za Radar kaže da će konsultacije i razgovori trajati do kraja nedelje, kada ovaj broj već bude na kioscima. Traži se perspektiva za izlaženje iz krize.
Mi se borimo protiv lošeg stanja u klubu, a on (Savo Milošević) prihvata da bude balans. Da mi je brat najrođeniji to prihvatio, isto bih rekao. Ovde je u pitanju Partizan, ne mi. Riba smrdi od glave. Najlakše je menjati trenere, da zamažu oči, a to je za mene neprihvatljivo
Dževad Prekazi
„Ovo nije privilegija. Da jeste, ne bih bio ja pozvan. Situacija je teška i komplikovana i veliki je izazov. Ukoliko se preduslovi, kojih je mnogo, ispune, boriću se da Partizan ostane na nogama“, kaže Ljajić, uz opasku da se za poziciju sada niko ne grabi, upravo zbog njene težine. „Nisu me predložili jer sam najbolji, već zato što su svesni da nije lako. Prijatelji me sreću, pitaju me, šta ti to treba“, kaže lider SDP-a i osvedočeni navijač Partizana. Komentarišući dolazak Save Miloševića, kaže da bi uz malo sreće mogao da uspe, jer je, bez dileme dobar trener i veliko ime.
Za ostanak dva imena na čelu kluba, s vremena na vreme, neki mediji i komentatori krive Vladimira Vuletića, nekadašnjeg potpredsednika Partizana. Profesor Pravnog fakulteta na optužbe da je kriv za navodnu nesmenjivost Vučelića i Vazure za Radar kaže da nije problem Statut donet 2019, dok je bio u upravi, već to što je uništen demokratski duh Skupštine, izigran i devastiran održavanjem „tajnih“ sednica Skupštine tokom 2021. i 2022.
„Skupština, Statutom predviđena kao najviši organ, iznad i predsednika i generalnog direktora, umesto da slovom i duhom Statuta predstavlja mesto okupljanja izabranih najboljih, najstručnijih, najkredibilnijih i onih sa najviše digniteta, na tajnim sednicama, održavanim mimo javnosti (na koje, protivno Statutu nisam bio ni pozivan, niti sam u njima učestvovao), masakrirana je tako što je njen sastav prekomponovan u stecište samo najbližih, najprisnijih, najposlušnijih, mahom prijatelja, kumova i rođaka dvojcu bez kormilara Vučelić – Vazura“, objašnjava Vuletić.
Najbolje za Partizan bi bilo da odu ljudi koji su odgovorni za stanje u kom se klub sada nalazi. Nadam se da ćemo biti u stanju da izaberemo kvalitetno i pošteno rukovodstvo. Uticaja, naravno, ima sa svih strana. Uvek ih je i bilo. Zbog toga je i potrebno kvalitetno rukovodstvo
Goran Trobok
Upravo je na takvoj jednoj sednici, tvrdi, 2022. sadašnjoj upravi potvrđen novi petogodišnji mandat, a da je javnost za tu Skupštinu saznala tek nakon njenog završetka. Za novu sednicu, sazvanu za 11. oktobar, po načinu zakazivanja, kaže da je obična redovna Skupština, na kojoj, po Statutu, Vazura podnosi izveštaj. „Odnosno, po slovu silovanja Statuta, svojim slugeranjama i kvislinzima kojih u trenutnom sazivu ima bar 30 od ukupno 41 člana. Ko veruje da će ta i takva Skupština odbiti da usvoji izveštaj generalnog direktora, čime bi mu, ako bi to učinila, po Statutu, automatski izglasala nepoverenje i smenila ga sa položaja na kom je? Ta i takva Skupština, nelegitimna, protiv slova i duha Statuta skrojena, taj skupštinski frankenštajn Vazure i Vučelića, pod hitno mora samoj sebi skratiti mandat, raspustiti se i automatski time prekinuti mandat uprave i, takođe automatski, raspisati izbore u FK Partizan na svim nivoima. To je jedan, ali i jedini korak do slobodnog Partizana“, kategoričan je Vuletić.
Velika su iščekivanja. Još jedan od bivših fudbalera, Đorđe Tomić, za TV Nova je izjavio da se sa ljudima koji imaju podršku države na Skupštini mora izboriti „milom ili silom“. Traže ostavke, ne žele pregovore. Spremni su, poručuje, na proteste i okupljanja. Sve dok „parni valjak“ ne dobije novog mašinovođu, kome je, kako ističe Prekazi, Partizan na prvom mestu.
