Donosimo vam prvi deo pregleda najvažnijih afera na čije razrešenje Srbija i dalje čeka, a u čijim je rasvetljavanjima Radar doprineo radom svojih novinara. Drugi deo možete čitati sutra.
Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi
Zbog sumnji da ozbiljno krše pravila EU o vazdušnom saobraćaju, Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) pokrenula je početkom godine istragu protiv tri avio-kompanije čiji su vlasnici bliski vrhu vlasti u Srbiji, otkrio je Radar u prvom broju. Da EASA nije pokrenula postupak za reviziju njihovih dozvola, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije verovatno nikada ne bi ni prizemljio avione kompanija Air Pink i Air Emeralds Željka Mitrovića, vlasnika Pink medija grupe, koja zdušno podržava aktuelnu vlast i Star Fly Wings Nikole Petrovića, kuma predsednika Aleksandra Vučića.
Protiv njih je EASA pokrenula istragu zbog sumnji da nisu pravilno održavali avione, da ih nisu redovno servisirali, da su leteli više nego što je to propisima dozvoljeno, a uz to su prevozili sumnjiv teret, uključujući i ruske oligarhe, bliske Vladimiru Putinu, od kojih je jedan navodno bio i na međunarodnoj poternici. No, umesto da bude do kraja istraženo kako su ove avio-kompanije poslovale, i ova afera je brže, jače, bolje zataškana. Umesto da traženu dokumentaciju dostave EASA u roku od tri dana, Petrović i Mitrović su vratili dozvole za komercijalne letove u evropskom vazdušnom prostoru.
Time, međutim, nije otklonjena ključna dilema, zašto Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije nije reagovao pre EASA? „Ako Direktorat nije reagovao zbog pritisaka ovih kompanija, onda je Srbija u ogromnim problemima. Čudili smo se kako Air Pink brzo narasta, kako su uspeli da se probiju i postanu velika kompanija i za evropske okvire. Sada se ispostavilo da su rasli na osnovu muljaža, a Direktorat bi morao da saopšti šta se sve muljalo“, smatra analitičar civilnog vazduhoplovstva Alen Šćuric.
No, kao i u slučaju projekta Jadar Rio Tinta, ispostavilo se da vraćanjem dozvola za letove iznad zemalja EU nije stavljena tačka, već samo zarez na Petrovićev avio-biznis. Radar je u septembru otkrio da je on još 19. marta Star Fly Wings „prekrstio“ u Soft White, a u međuvremenu je sebe postavio i za direktora. Pre toga, 6. marta osnovao je još jednu firmu za vazdušni prevoz putnika, Flyus, u kojoj je u tom trenutku bio jedini vlasnik, preko svoje EL&MI Group.
Sedam meseci kasnije, 10. oktobra, Petroviću je ravnopravan partner u firmi Flyus, sa udelom od 50 odsto, postao Miroslav Mišković i to preko preduzeća Airstar, u kome Hemslade Holding Limited sa Kipra ima 90, a Delta holding 10 odsto kapitala. Iako je Direktorat svojevremeno odbio da odgovori na naša pitanja da li je Flyus tražio i da li je dobio sve potrebne dozvole za vazdušni prevoz putnika, vrlo brzo nakon teksta u Radaru, krajem septembra stavio ga je na listu ovlašćenih operatera.
Što bi rekao Grunf, jedan od junaka stripa o Alanu Fordu: tko leti – vrijedi, tko vrijedi – leti, tko ne leti – ne vrijedi. S tim što je nedugo nakon što su prizemljeni avioni njegovih kompanija Air Pink i Air Emeralds, Radar otkrio da je Željko Mitrović „odleteo“ i iz poslovne elite. Izbačen je iz Srpskog poslovnog kluba Privrednik.
Glavni šef, najveći bednik i Siniša Mali
Za Nebojšu Šurlana, bivšeg direktora Infrastrukture železnice Srbije, koji je uhapšen nakon što je pod teretom srušene nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 15 ljudi, šira javnost gotovo da nije ni čula sve dok Radar u martu nije ekskluzivno objavio njegov razgovor sa ministrom finansija Sinišom Malim iz marta 2019, dok je Šurlan bio direktor Građevinske direkcije Srbije. Taj audio-snimak samo je potvrdio sumnje da država i zvanično, novcem iz budžeta, ali i skriveno, preko javnih preduzeća i ustanova čiji rad kontroliše, finansira i sportske klubove i pojedine navijačke grupe, čiju naklonost kupuje unosnim poslovima.
Razgovor je počeo pitanjem Malog da li je Šurlana zvao generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić i da li mu je obećao neku pomoć, a on je odgovorio da mu je tadašnji zamenik (Mirko Petrović, koji je od juna 2020. do oktobra 2022. bio v. d. direktora Direkcije, a sada je operativni direktor FK Crvena zvezda) preneo da je Terzić rekao da je „glavni šef“ obećao neku pomoć za klubove, ali da trenutno nema para u državnom budžetu i da je zadužio Malog da to reši. Posle izvesnog natezanja, Šurlan, kao da traži „amin“, pita ministra da li bi sa 100.000 evra trebalo da pomogne izgradnju potpornog zida na stadionu Zvezde, a Mali odgovara: „Ti znaš da će ti glavni šef uvek reći – pomozi“.
Reakcija „glavnog šefa“ nije se dugo čekala. Samo dan nakon teksta u Radaru, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, gostujući na TV Prva, Šurlana nazvao „najvećim bednikom“, a tri dana kasnije „prozvani“ je, naravno bez navođenja razloga, podneo ostavku na mesto direktora Infrastrukture železnice Srbije, na kome je bio od maja 2020.
Time je za vlast i ova afera stavljena ad akta, bez ikakve istrage. Nije je bilo ni zbog sadržaja Šurlanovog razgovora sa Milošem Popovićem, šefom kabineta tadašnje premijerke Ane Brnabić, iz kojeg se može naslutiti da su ljudi iz vrha srpske vlasti bili uključeni u pokušaj da se posao vredan 15 miliona evra dodeli srpskom ogranku turske firme Tašjapi, koja se na tender javila kao deo konzorcijuma, u kojem je bio i Milenijum tim, domaća firma koju vlast često angažuje na državnim, infrastrukturnim projektima.
Tužilaštvu nije bilo ništa sporno ni u otkriću Radara da je Šurlan, kao direktor Građevinske direkcije Srbije, četiri lokala u beogradskom naselju „Stepa Stepanović“ u vlasništvu države prodao privatnoj firmi svoga oca Vladimira, kojoj je pride odobrio beskamatnu pozajmicu na 10 godina, a vrhunac rašomonijade je to što je za tu nezakonitu pozajmicu, uz Šurlana juniora, bila i njegova supruga Tijana, koja je od decembra 2016. sudija Ustavnog suda Srbije, a u aprilu te godine bila je kandidat SNS-a za odbornika na lokalnim izborima u beogradskoj opštini Vračar.
Šurlan je na kraju, ipak, uhapšen, u paketu sa Goranom Vesićem, Jelenom Tanasković i još osam osoba zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. U međuvremenu, Vesić je pušten da se brani sa slobode, Tanasković je u kućnom pritvoru, dok je Šurlanu 20. decembra Viši sud u Novom Sadu produžio pritvor za još 30 dana. Supruga Tijana i dalje deli pravdu u Ustavnom sudu Srbije.
Šta sve možeš u Srbiji kad si kum predsednika
Čim su institucije sistema preuzele slučaj Nikole Petrovića, koji je 6. marta 2023, pod dejstvom alkohola i kokaina izazvao saobraćajni udes u kom su povređene dve žene, za kuma predsednika Srbije počela su da važe neka druga pravila. U prvom izveštaju policije navodi se da je imao 0,41 promil alkohola u krvi i da je brzi test pokazao da je bio pozitivan na kokain. Istog dana odveden je na VMA, gde je ustanovljeno da je imao 0,46 odsto promila alkohola u krvi, a u urinu 0,34 miligrama kokaina po litru metabolita.
Deset i po meseci kasnije, 29. januara 2024, ispostavilo se da bi „jedini siguran pokazatelj dejstva kokaina bila analiza krvi“. A baš to su u VMA propustili da utvrde. Biće da su i oni znali ono što tvrde specijalisti sudske medicine, da bi se „sa nalazom kokaina u krvi znalo kada je tačno i koliko je uzeo tog narkotika“. Zbog tog propusta tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja predsednikovog kuma i predmet ustupilo Prekršajnom sudu, koji je Petrovića prvostepeno kaznio novčano sa 10.000 dinara, kao da nije vezao pojas na zadnjem sedištu svog „meklarena“. No, Petrović se i na to žalio, Prekršajni apelacioni sud je u septembru žalbu usvojio, ukinuo prvostepenu presudu i ceo predmet vratio na ponovno odlučivanje.
U prvom izveštaju policije navodi se da je Petrović imao 0,41 promil alkohola u krvi i da je brzi test pokazao da je bio pozitivan na kokain. Istog dana odveden je na VMA, gde je ustanovljeno da je imao 0,46 odsto promila alkohola u krvi, a u urinu 0,34 miligrama kokaina po litru metabolita
Zbog ovog slučaja jedan Petrović je, ipak, par dana proveo u pritvoru. Doduše ne Nikola, već Katarina, policajka iz Valjeva, zahvaljujući kojoj je javnost i saznala da je njen prezimenjak udes izazvao pod dejstvom alkohola i kokaina. Više tužilaštvo žalilo se na presudu Višeg suda u Valjevu, kojom je ona oslobođena krivične odgovornosti, da bi 31. oktobra Apelacioni sud u Beogradu potvrdio oslobađajuću presudu Katarini Petrović. Disciplinski postupak protiv nje još nije okončan, već godinu i po dana ne radi i ne prima punu platu u MUP-u. Pravda u Srbiji je očito spora, a za sada izgleda i nedostižna.
