Vlast se uzalud trudi da kafkijanski proces protiv uzbunjivača Aleksandra Obradovića bude zaboravljen. U Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK) gde se vodi istraga protiv hrabrog Valjevca iz fabrike Krušik, poslednja istražna radnja je preduzeta pre četiri godine, u julu 2021. Vlast sada otvoreno napada Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), gde se od decembra 2019. vodi predistraga povodom korupcije koju je Obradović otkrio. Napadi na prvog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, osim zbog aktuelnih postupaka, za slučaj zgrade Generalštaba i pad nadstrešnice, sprovode se i zbog mogućeg otvaranja ove predistrage. Ne treba zaboraviti da sumnjivi tragovi trgovine oružjem vode i do prvog naprednjačkog ministra odbrane i sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i u slučaju za pad nadstrešnice gde je požurivao da se završe radovi, i za zgradu Generalštaba, gde je dogovarao i najavljivao prodaju i gradnju. Da građani ne zaboravljaju uzbunjivača iz Krušika jasno se vidi po velikoj podršci koju dobija na brojnim protestima na koje Obradović dolazi. Od borbe za bolju Srbiju on nije odustao iako je odlučio da ne daje izjave medijima. Nije odustao iako je skoro šest godina pod krivičnim progonom – od septembra 2019, od kada je i pod suspenzijom na poslu i prima četvrtinu plate. Istraga protiv njega i predistraga povodom njegovih otkrića su u hibernaciji, jer bi vođenje postupaka bilo veoma nezgodno i za sam vrh vlasti.
Značaj spoljnih saradnika
Naime, Vučić je za otkrića uzbunjivača iz Krušika znao i pre istraživačkih medija. On je kao premijer Srbije još od 2015. dobijao pisma iz sindikata iz Krušika u kojima su bila opisana koruptivna otkrića Obradovića. Ta pisma i prijemnice su sačuvani. Međutim, ništa nije zaustavljeno, već su se koruptivni poslovi sa sve većim iznosima nastavili. U nekim slučajevima povlašćeni privatni trgovci naoružanjem bliski vlastima kupovali su mine iz Krušika za manji iznos nego što je ovu fabriku koštalo da ih proizvedu. Otkrića Obradovića potvrđivali su indirektno i finansijski izveštaji samog Krušika o rekordnim gubicima, što je trajalo do 2023. Takođe je i Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila kako povlašćeni trgovci čak duguju novac fabrici, što je bilo nezakonito. Najveći obim sumnjivih poslova sa Krušikom imao je privatni trgovac Slobodan Tešić, koga je Vučić kao ministar odbrane uveo u velike poslove, a tu je bila i firma GIM za koju je posredovao sada pokojni Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova (policije), pa odbrane Nebojše Stefanovića, u to vreme predsednikovog bliskog saradnika.
O značaju Tešića svedoči i fotografija iz marta 2013, gde se vidi da u pregovorima sa libijskom delegacijom o kupovini naoružanja sa srpske strane učestvuje pored ministra Vučića i ovaj trgovac oružjem. Umešanost Tešića u taj posao sa Libijom do danas nije objašnjena, kao ni otmica i stradanja dvoje predstavnika Ambasade Srbije u Libiji Slađane Stanković i Jovice Stepića i kasnije stradanje u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći u Tunisu i ambasadora Srbije u Libiji Olivera Potežice.
Uzbunjivač Obradović je otkrio dokumenta da je pet Tešićevih firmi, koje su i sada pod sankcijama SAD, imalo najviše spornih ugovora sa Krušikom potpisanih od avgusta 2015. do marta 2019. Te firme su sa Krušikom potpisale 14 ugovora, vrednih 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Takođe je otkrio i sporne poslove GIM-a sa valjevskom fabrikom, dok je posrednik ovog preduzeća Branko Stefanović dolazio u Krušik u vreme ministrovanja njegovog sina policijom, koja daje saglasnost na trgovinu naoružanjem. Sa starijim Stefanovićem u Krušiku je 2017. bio Alhasan Muhamed Abdulkarim koji se kasnije našao na udaru kraljevskog dekreta u Saudijskoj Arabiji zbog sumnje na korupciju. Da bi neka prodaja naoružanja iz Srbije mogla da se uopšte obavi neophodno je da osim Ministarstva policije saglasnost daju ministarstva odbrane i spoljnih poslova, kao i BIA, a dozvolu onda izdaje Ministarstvo trgovine. Osim Nebojše Stefanovića, koji je bio ministar policije, pa odbrane, tu su bila uključena još dvojica Vučićevih bliskih saradnika koje je kao i njega postavljao na funkcije. Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin su se smenjivali na čelu „ministarstva slile“, a bili su i direktori BIA.
Posebno su interesantna ova trojica Vučićevih saradnika dok su bili imenovani za ministra odbrane i ne samo zbog datih saglasnosti na sumnjive poslove izvoza naoružanja, već zato što ovo ministarstvo bira Nadzorni odbor Krušika koji odobrava sve ugovore veće od 300.000 evra, što su praktično skoro svi sporni. Akter afere Krušik bio je Mladen Petković, koji je bio funkcioner u opštini Zemun ispred SNS-a, dok je ova stranka još na nivou Srbije bila u opoziciji. On je od 2014. pa do kraja 2018. bio direktor Krušika, kada je prekomandovan za direktora Zastava oružja, što je bio do maja 2023. Nakon toga je bio uhapšen u Kirgistanu u septembru 2024, zbog sumnjivog privatnog pokušaja trgovine oružjem.
Da bi neka prodaja naoružanja iz Srbije mogla da se uopšte obavi neophodno je da osim Ministarstva policije saglasnost daju ministarstva odbrane i spoljnih poslova, kao i BIA. Osim Nebojše Stefanovića koji je bio ministar policije, pa odbrane, tu su bila uključena još dvojica Vučićevih bliskih saradnika, Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin
Kada je afera Krušik eksplodirala oktobra 2019. i kada se saznalo da je postupak protiv Obradovića, koji se tada nalazio u zatvorskom pritvoru, počeo još u septembru, Vučić je sa mesta predsednika Srbije počeo javno sve da negira i čak primitivno napada uzbunjivača i njegovu porodicu. Čuveni su njegovi bahati odgovori na pitanja o koruptivnoj trgovini naoružanjem kada odgovara sa „Pa šta“ i „Šta je to GIM“.
Nagrade i apanaže
Akterima afere Krušik u Srbiji ništa nije falilo, već su i nagrađeni. Nebojša Stefanović, iako nije više na funkcijama, živi na visokoj nozi, što svedoče objave na društvenim mrežama. Ministri Gašić i Vulin su, pored toga što su značajno uvećali ličnu imovinu od kada je SNS došao na vlast 2012, i dalje na državnim funkcijama. Gašić je opet ministar odbrane, a Vulina je Vlada Srbije maja 2025. imenovala za predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća Srbijagas. I Mladen Petković takođe je dramatično uvećao porodičnu imovinu. Poslovi trgovca naoružanjem Slobodana Tešića stigli su do neslućenih visina i pored toga što je pod sankcijama SAD-a, a bio je doskora i pod sankcijama Velike Britanije. O njegovim poslovnim rekordima pisali smo u Radaru. Samo je preko tri preduzeća pod njegovom kontrolom – Valir, Zenitprom i Sofag – ukupan izvoz srpskog naoružanja od 110 miliona evra za 2023, povećan na čak 167,12 miliona evra u 2024.
Vučić, koji je u vreme afere Krušik bio ministar odbrane i prvi potpredsednik vlade, pa premijer i predsednik, a istovremeno do kraja 2017. i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Kancelarije za kontrolu službi bezbednosti, sada je otvoreno poveo hajku protiv svih tužilaštava i tužilaca koji rade ili bi možda radili svoj posao. Predsednik ili kako ga saradnici javno zovu „vrhovni komandant“ dobro zna da se podaci o koruptivnim slučajevima, od Krušika, pada nadstrešnice i stradanja 16 ljudi, pa do poslednje afere oko zgrade Generalštaba, nalaze u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Sada kada su doslovni i koruptivni kosturi počeli da ispadaju iz ormana, Vučić otvoreno napada ovo tužilaštvo koje je nadležno i za visoku korupciju. Svestan je da mu odatle preti opasnost, što je i sam priznao navodeći možda netačno, ali indikativno, „planirali su i mene da uhapse“.
Kako je građanima zahvaljujući studentskim zahtevima korupcija postala ključna tema, toliko je postajala sve neprijatnija za vlast, koja je osim prikrivenog sada pribegla i otvorenom pritisku na tužilaštvo. Koliko je tema korupcije naprijatna za vlast pokazuje upadljiva činjenica da i kada Vučić često i do krajnje degutantnosti citira uvrede koje mu nezadovoljni građani upućuju, uporno izbegava onu koja glasi „Vučiću lopove!“.
S druge strane, Aleksandra Obradovića su tajno uhapsili pripadnici BIA i MUP-a već 18. septembru 2019, pa je nakon kratkog ukidanja pritvora ponovo vraćen u zatvor. Bio je u Centralnom zatvoru u Beogradu, kada se 10. oktobra 2019. saznalo da je uhapšen, pa je prvo pušten sa nanogvicom, a zatim mu je sasvim ukinut pritvor. Postupak protiv njega je u hibernaciji, jer bi se sa otvaranjem utvrdila suština – da on nije otkrio nikakvu poslovnu tajnu, za šta se tereti, već konkretne koruptivne ugovore. Ti ugovori se nalaze u oba tužilaštva, TOK i VTK, kao deo dokaza. U hibernaciji postupak protiv njega može da bude još 14 godina, kada bi nastupila apsolutna zastarelost posle 20 godina. Poslednja istražna radnja preduzeta protiv Obradovića bila je pre četiri godine, 30. jula 2021, kada je kao svedok u tužilaštvu za visokotehnološki kriminal saslušana Jovanka Andrić, tadašnji v. d. generalnog direktora Krušika. Pre nje je oktobra 2020. saslušan Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine. Oba svedoka, kako Radar saznaje, iako ih je predložilo tužilaštvo, nisu ništa kompromitujuće rekli za uzbunjivača Obradovića, već naprotiv. Osim pribavljanja dokaza koje im je predao sam Obradović, njegovog saslušanja i saslušanja ova dva svedoka, nijedna druga radnja nije preduzeta u nadležnom VTK-a.
Poslednja istražna radnja preduzeta protiv Obradovića bila je pre četiri godine kada su kao svedoci saslušani Jovanka Andrić, tadašnji v. d. generalnog direktora Krušika i Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine. Oba svedoka, kako Radar saznaje, iako ih je predložilo tužilaštvo, nisu ništa kompromitujuće rekli za uzbunjivača, naprotiv
U tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, koje je formalno pod Višim tužilaštvom u Beogradu, u međuvremeno se promenio šef. Glavna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac imenovala je marta 2024. tužioca Borisa Majlata za novog rukovodioca Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal (VTK) u beogradskom Višem javnom tužilaštvu, nakon što se dotadašnji – Branko Stamenković povukao, jer je bio i još je predsednik Visokog saveta tužilaca i zamenik vrhovnog tužioca. Boris Majlat do sada nije imao mrlje u karijeri i bio je prethodno zadužen za pitanja bezbednosti novinara. Za postupak protiv uzbunjivača iz Krušika od početka do danas u VTK-a nadležni je tužilac Aleksandar Momčilović. Za razliku od srpskih tužilaštava, čak su i poslovično spore institucije Evropske unije – parlament i Komisija – još odavno u svojim izveštajima konstatovali da je Aleksandar Obradović uzbunjivač.
Vučić, koji se nalazio i nalazi se u srcu velikih korupcionaških afera, odbacujući svaki privid demokratije i podele vlasti, krenuo je ogoljenom autokratijom u zaštitu sistema koji je uspostavio. U svakoj sferi želi da ima „lojaliste“. Mera za tužilaštvo je Nenad Stefanović, u akademskoj zajednici je „Ćacilend“, u medijima Informer, u umetnosti Dragoslav Bokan… Na kraju će želeti i 2.0 građane Srbije.
