Zvanično obaveštenje kojim je JKP Novi dom iz Vranja nedavno dao do znanja Javorki Cvetković, učiteljici u penziji iz Vranjske Banje, da će joj u kući biti isključeno grejanje, izvuklo je iz zaborava slučaj koji je pre koju godinu potresao Srbiju. A bio je poznat kao „afera Falsifikator“ čiji je glavni protagonista bio Slaviša Bulatović, bivši narodni poslanik, lider vranjskih naprednjaka i odbornik u Skupštini grada Vranja ispred SNS-a.
Naime, tog 26. novembra 2020, Bulatović je falsifikovao potpis Javorkinog supruga Čedomira, kao i izjavu da se bez nadoknade odriče svog dela zajedničkog placa, a bivšeg školskog dvorišta OŠ „Predrag Dvedežić“. I ovo je prošlo kod opštinskih organa, iako je ovaj, tada sedamdesetsedmogodišnjak, u to vreme primao hemioterapiju na Onkološkoj klinici u Beogradu, o čemu postoje medicinski dokazi.
Cilj te „kriminalne radnje“, po rečima Dragane Cvetković, ćerke žrtve krivokletstva, bio je da ovaj politički oportunista, vešt da se okoristi članstvom u G17+, pa u Ujedinjenim regionima Srbije, i najzad u SNS-u, za svog oca Velimira Bulatovića prigrabi 528 kvadrata javne površine, na parceli broj 2319 KO Vranjska Banja.
Na mestu gde su se do tada igrala deca, ubrzo je nikao tzv. Kineski zid, kako su dugačak bedem prozvali meštani. „Ja sam taj bedem nazvala Zidom srama, s obzirom na to da ograđuje bahato rasipanje novca od sirotinje, dominantne u ovom kraju Srbije“, Dragana kaže za Radar. Njen pogled izoštrava novinarska profesija, za čije sticanje su njeni otac i majka „onoliki znoj prolili“, kao i dugogodišnje boravište u Švajcarskoj, „gde se zakoni poštuju“.
Iza Kineskog ili Zida srama, iznikli su dvori Bulatovića, uprkos tome što je Dragana Bulatovića mlađeg tužila. Jer, slučaj je hteo da ona sazna za krivokletstvo odmah pošto je izvršeno, a dok je „završavala neka posla u Opštini“. Istom prilikom saznala je i da je vranjskom odborniku u nelegalnoj radnji asistirala opštinska službenica Mirjana Mladenović, koja je svojim potpisom potvrdila falsifikat. Dalje je išlo po automatizmu u zvaničnom postupku, sve do izgradnje Zabranjenog grada, ili dvora Bulatovića.
Nacionalni centar za kriminološku forenziku doneo je zaključak da je potpis Čedomira Cvetkovića falsifikovan, a izjava lažirana, ne mogavši da proceni ko je od dvojice Bulatovića to delo počinio
Ipak, po krivičnoj prijavi koju je podneo Božo Prelević, advokat porodice Cvetković, Više javno tužilaštvo u Nišu pokrenulo je proces protiv Bulatovića mlađeg, ali se on nagodio (s pravdom) preko instituta oportuniteta. „Sa plaćenih 100.000 dinara u humanitarne ili druge svrhe, i 23.000 dinara na ime sudskih troškova, Slaviša je odložio svoje krivično gonjenje, kako se zvanično formuliše faktičko izbegavanje pravde“, naglašava naša sagovornica.
Jer, iako je tužilaštvo utvrdilo postojanje krivičnog dela, njegove posledice ostale su netaknute, pa i značajna korist koja je na taj način pripala Bulatovićevima. „Jasno je da je korist milionska a cena dogovora o oportunitetu beznačajna, što ukazuje da se kršenje zakona i te kako isplatilo“, napominje advokat Vladimir Todorić.
Da je pravda narodu naklonjena, dato delo moglo je da se tretira kao trgovina uticajem, s obzirom na status osumnjičenog, kada mu nikakav oportunitet ne bi pomogao. Slaba je uteha bila to što je ovaj bio skinut sa funkcije narodnog poslanika, kad je svoje isterao bez drugih posledica.
S druge strane, Mirjana Mladenović je, pod pritiskom tužilaštva, priznala da je sastavila lažnu izjavu Čedomira (obolelog od kancera, da ponovo naglasimo), i da ju je predala Slaviši Bulatoviću, koji joj je taj dokument vratio za pet dana, „potpisan“. Pa joj se progledalo kroz prste simboličnom kaznom – smanjenjem plate na tri meseca.
Gotovo istovremeno pokrenut je i parnični postupak pred Osnovnim sudom u Vranju, za ništavost ugovara kojim je Grad Vranje omogućio porodici lokalnih moćnika da otkupi školsko dvorište. I taj proces i dalje je u toku, dok je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u Nišu tužbu za trgovinu uticajem odbilo kao neosnovanu, u decembru 2023.
„U početku su indicije iz te instance bile povoljne, s obzirom na to da mi je načelnik tog odeljenja, Ivan Simeunović, rekao da sličnih slučajeva ima na hiljade, ali je ovaj kristalno jasan, pa će postupak biti sproveden ekspresno“, kaže Dragana. A onda je „neko“ odlučio da se kristal zasenči, odbijanjem parnične prijave.
Devet meseci kasnije, Nacionalni centar za kriminološku forenziku doneo je zaključak da je potpis Čedomira Cvetkovića falsifikovan, a izjava lažirana, ne mogavši da proceni ko je od dvojice Bulatovića to delo počinio. Ko god da je, neka mu je alal, kao da je poručila država. Sve i ako je žrtva u međuvremenu preminula, delom od muke, a delom od kancera.
„Preko svojih advokata i lično, nebrojeno puta sam pisala na sve relevantne adrese, kako domaće, tako i inostrane, pa i na mejl visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, kao i na mejl donedavne poslanice Evropskog parlamenta Viole fon Kramon“, nastavlja naša sagovornica.
I sve ovo Bulatovićima nije bilo dosta, već bi da komšinici ukinu grejanje. I demontiraju joj grejni sistem, budući da deo cevi prolazi kroz njihovu hacijendu, zaštićenu Zidom srama i partijskim uticajem
Sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić o nepravdi je obavešten 11 puta ukupno. Kako nikako da dobije odgovor, došla mu je 2022. na noge, u Predsedništvo. I tamo na pravdi boga bila uhapšena, i sprovedena na Kliniku za psihijatriju „Dr Laza Lazarević“. To je ćerka žrtve krivokletstva, a sama – korumpirane države, doživela kao jednu od inovativnijih taktika vlasti – da glasnog proglasi ludim i tako ga dezavuiše.
Na tu besramnost, lukavo smišljenu, upozorila je Javorka prilikom predstavljanja ProGlasa u Vranju, lane u decembru, govoreći o „aferi Falsifikator“ pred okupljenim narodom. Javorka je bila i čelovođa protesta Kazna za falsifikatora,organizovanog aprila prošle godine, pred vilom Velimira Bulatovića.
Protest je podržao Milojko Pantić, legenda naše sportske žurnalistike, održavši govor sledeće sadržine: „Ako nema pravde za narod, vlast ne može biti u miru, pa borbu velikih srpskih heroina (Javorke i Dragane Cvetković, prim. nov.) svi moramo podržati.“ A posebno u kontekstu vlasti „kriminalnog režima Aleksandra Vučića, koji je upropastio sve čega se dotakao, okupirajući pravosuđe, institucije, parlament, prosvetu, medije…“.
Velimir Bulatović hitro je reagovao na svom FB nalogu, vređajući Pantića rečima da je „najobičniji beogradski huligan i kabadahija, nasilnik i licemer…“, koji se usudio da ispred njegove kuće (bez obzira na to kako je stečena) „pljuje po Srbiji, zbog čega bi morao biti lišen slobode“. I ovaj se slučaj sada razvlači po sudovima, pokrenut od strane poznatog novinara.
Zaštićen silom svoga sina, stanar Zabranjenog grada verbalno je nasrnuo i na studente u blokadi, nakon protesta u Vranjskoj Banji marta ove godine, preprečivši im put automobilom, na mostu nad Vranjskom rekom. Taj njegov „gaf“ procenjen je kao radnja bez elemenata krivičnog dela, pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Vranju, već dobro poznatom po želji za pravdom.
O tom pojmu, ovde prilično maglovitom, za Radar govori Javorka. „Kakva je to pravda da profesorka Marija Vasić, naša nova Milunka Savić, kao i nevini studenti, budu u pritvoru, dok je jedan falsifikator, ako je iz SNS-a, slobodan, ako je državi platio 123.000 dinara (na ime oportuniteta), i još ostao gradski odbornik“, apeluje bivša učiteljica.
I sve ovo Bulatovićima nije bilo dosta, već bi da komšinici ukinu grejanje. I demontiraju joj grejni sistem, budući da deo cevi prolazi kroz njihovu hacijendu, zaštićenu Zidom srama i partijskim uticajem. To Javorka naziva „osvetoljubivošću i opsednutošću vlašću“, kao bitnim karakteristikama kako samog Bulatovića, tako i predsednika države, „odlazećeg“ (po njenoj oceni). Na koga se taj vranjski šerif ugleda (dok god mu to odgovara).
