Novi Pazar, Raška, Baljevac, Ušće, Maglič, Mrčajevci, Čačak, Požega, Kosjerić, Divčibare, Valjevo, Ub, Obrenovac, Beograd, Nova Pazova, sela su i gradovi na studentskoj ruti16 za 16, koja vodi do Novog Sada, gde se 1. novembra lane dogodila nezapamćena tragedija. Tada se, pamtimo, obrušila nadstrešnica na tamošnjoj Železničkoj stanici, odnevši 16 žrtava, pa će marš trajati 16 dana, po čemu je i nazvan. Za to vreme novopazarski studenti DUNP-a preći će oko 400 kilometara, sakupljajući usput saborce. Još se ne zna koliko se ožalošćenih i besnih očekuje na krajnjoj tački, gde je zakazan komemorativni skup, posvećen sećanju na poginule.
Šta ovo pešačenje razlikuje od prethodnih? Studenti ne insistiraju na političkoj odgovornosti za ovu nesreću, već na empatiji i solidarnosti, pa svakog dana pozivaju građane da uplate skromne donacije za lečenje mališana koje domaći zdravstveni sistem ne može da izleči. Time marš dobija humanitarni karakter, pretvarajući bol u nešto delatno.
Ruganje prorežimskih medija
Ta šetnja nije masovna kako smo navikli, ali je time još simboličnija, ukazujući na strah izazvan sve jačom represijom. Ukazuje ona i na apatiju u koju je društvo potonulo zbog upornog neispunjavanja zahteva, pa i za vanredne izbore. Time se apostrofira arogancija i bahatost predsednika Vučića, koji je za potonje (zaista) nadležan, dok svoj autoritet koristi za huškanje neistomišljenika, te dalje cepanje Srbije.
Ovaj marš prati ekipa prorežimskog Informera, čije rukovodstvo ne preza od širenja verske mržnje i netrpeljivosti, podrugljivo „tvitujući“ prizore usputnih molitvi Alahu. Zbog toga je reagovao Sindikat sudske vlasti, zahtevajući od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da ispita okolnosti koje su ovo omogućile, uprkos Ustavu i Krivičnom zakonu.
Međutim, jedna nam razlika budi nadu da nismo posve moralno posrnuli: udarna grupa studenata muslimanske veroispovesti pozvana je da prespava u velikoj hrišćanskoj svetinji – manastiru Studenica. „U tišini konaka, među ikonama i mirisom tamjana, nije bilo podele. Nije bilo ‘mi’ i ‘oni’. Bilo je samo – ljudi. Zar to nije dokaz da su sve parole ‘zavadi pa vladaj’ izgubile smisao? Zar to nije dovoljno da pokažemo da nas niko ne može razjediniti – ni politikom, ni verom, ni granicama koje su drugi postavljali?“, napisali su Novopazarci u dnevničkoj belešci za Radar.
Zar to nije zavet da ćemo se ipak odupreti đavolu, ma kako ga ko nazvao?
