Piše: Studentkinja u blokadi (ime i prezime poznato redakciji)
Poštovani profesori,
Istina je da vlast već godinama sistematski podriva Univerzitet, relativizuje njegovu autonomiju, nipodaštava znanje i degradira akademsku zajednicu. U tom kontekstu, ideja da će „normalizacija stanja“ i povratak uobičajenim akademskim obavezama doprineti očuvanju Univerziteta deluje naivno, ako ne i kontraproduktivno.
Aktivisti, građanske inicijative i drugi politički akteri već dugo pokušavaju da se izbore za pravednije i demokratskije društvo. Režim koji je zarobio institucije razvio je mehanizme za njihovo gušenje: diskvalifikaciju, medijski linč, pravosudni pritisak, policijsku represiju.
Studentski pokret, međutim, nisu predvideli. I upravo zato ga sada nastoje ugušiti – jer ih je iznenadio, jer je autentičan, i jer ima potencijal da pokrene dublje promene.
Vratiti se nastavi sada znači oslabiti jedini ozbiljan mehanizam pritiska koji studenti imaju. Održati nastavu po svaku cenu znači, svesno ili ne, staviti se u službu vlasti koja nas je dovela do tačke u kojoj studenti i pojedini profesori bivaju prebijani, privođeni, zastrašivani
U prethodnim nedeljama sve češće se iz vaših redova mogu čuti pozivi na povratak nastavi, uz obrazloženje da je to neophodno kako bismo „sačuvali Univerzitet“. Uvažavajući zabrinutost za sudbinu institucije koja je od presudnog značaja za društvo u celini, postavljam pitanje: šta to zapravo znači sačuvati Univerzitet? I od čega ga, u ovom trenutku, navodno treba sačuvati? Od finansijskog kolapsa? Od gubitka poslova? Od vrha države?
Profesori koji su nas podržali i koji i dalje stoje uz nas znaju: ova borba nije protiv Univerziteta, već za Univerzitet – i za društvo koje zaslužuje da ga ima. Vratiti se nastavi sada znači oslabiti jedini ozbiljan mehanizam pritiska koji studenti imaju. Održati nastavu po svaku cenu znači, svesno ili ne, staviti se u službu vlasti koja nas je dovela do tačke u kojoj studenti i pojedini profesori bivaju prebijani, privođeni, zastrašivani.
Da li zaista verujete da ćete, povlačenjem u akademske okvire koje režim toleriše, sačuvati priliku da se svojom profesijom bavite časno? Da li vraćanjem na nastavu čuvamo Univerzitet ili mu zapravo pomažemo da se lakše uklopi u sistem koji ga urušava?
U tom svetlu, poziv na „očuvanje Univerziteta“ deluje kao odricanje od njegove suštine: kritičke misli, građanske hrabrosti i moralne odgovornosti.
Ali ako već birate „cenu“, onda neka to bude aktivne borba za univerzitetske i društvene vrednosti, a ne cena oportunizma i tihe predaje
Većina profesora opterećena je težinom izbora. Jasno mi je da ni jedna opcija nije bez posledica, ni vraćanje na nastavu, ni gubitak godine. Ali ako već birate „cenu“, onda neka to bude aktivne borba za univerzitetske i društvene vrednosti, a ne cena oportunizma i tihe predaje. Paradoks je govoriti o „hibridnoj blokadi“ jer ona direktno uništava pokret studenata koji imaju toliko veliku podršku i masovnost. Pod pretpostavkom da smo svi u istoj borbi ne dozvolite da mi vas procenjujemo i ocenjujemo.
Verujem da Univerzitet nije zgrada ni forma – već sadržaj, duh i ljudi koji ga brane, čak i kad to znači izlazak iz okvira konformizma. Ako sada odustanete, možda ćemo sačuvati akademsku godinu, ali nećete sačuvati Univerzitet.
