Pre ravno četrdeset godina, novinar i pisac Bogdan Tirnanić (1941-2009) objavio je knjigu Beograd za početnike, bedeker o gradu u kome je rođen i koji je toliko voleo. Ovih dana, u izdanju novosadskog Prometeja, novinar i pisac Dušan Bogdanović (1947) objavio je knjigu Senke sećanja, zbirku memoarskih zapisa koja bi se mogla zvati „Novi Sad za početnike“. Kao i Tirnanić o Beogradu, Bogdanović situira novosadske ikone i toponime u naslovima pojedinih poglavlja – Svi Mikini talenti, Bata Pežo i Crnjanski, Mirisi Štranda, Kad je Novi Sad bio Holivud…
Dušan Bogdanović je autor petnaestak knjiga, deo njih predstavlja sabrane tekstove koje je objavljivao tokom svoje uspešne novinarske karijere. Senke sećanja, međutim, imaju autentični šmek koji čitaocu otkriva kako se i zašto voli svoj grad, zbog čega je bilo dobro roditi se i živeti u njemu. Čitalac posle prvih stranica shvata da je ova knjiga omaž gradu kojeg više nema, a Dušan ga čuva svojim sećanjem, znanjem i dobrom namerom. Defiluju junaci koji su prijatelji, poznanici, ljudi koji su davali sadržaj i dušu Novom Sadu. Autor ih precizno opisuje u crticama i s lakoćom dočarava onome ko nikada nije kročio u grad na Dunavu.
Kao vrstan novinar, Dušan nekoliko poglavlja u ovoj knjizi posvećuje nekim važnim i zanimljivim trenucima iz svoje bogate profesionalne karijere.
Sve novosadsko i lično je u ovoj knjizi – najlepša rečna plaža u Evropi, kako on krsti Štrand; klinačka opčinjenost fudbalskim klubom Vojvodina; prvi berberin čika Čupić čija se radnja nalazila pored poslastičarnice Carigrad; čuveni gradski ugostitelj Bata Pežo… S nežnošću Dušan kroz knjigu pominje svoje najmilije – suprugu Milu i kćer Lenu, u dve rečenice je sažeo svoje prijatelje iz mladosti: „Nas desetak smo bili vrlo razuđeni: nacionalno, religijski, zavičajno, po zanimanju roditelja… U Novi Sad su svi jednom odnekud došli. Neko pre, neko docnije.“
Kao vrstan novinar, Dušan nekoliko poglavlja u ovoj knjizi posvećuje nekim važnim i zanimljivim trenucima iz svoje bogate profesionalne karijere. Posebni su trenuci kada svedoči o danima provedenim u Poljskoj u vreme političkih previranja 1988. godine. U tajnosti, on radi intervju sa vođom tada zabranjenog sindikata Solidarnost Lehom Valensom u gdanjskoj katedrali! Petar Peca Popović u svom predgovoru krsti Senke sećanja i kao „sređivanje velikog sentimentalnog arhiva“, što je dovoljan poziv da se knjiga uzme u ruke.
