Tehnička škola Trstenik dospela je u fokus javnosti novembra 2022, kada su trojica učenika izmakla stolicu profesorki engleskog Mariji Stevanović. Tu svoju „neslanu šalu“ ili krivično delo zlostavljanja i mučenja, kako je na ovaj čin gledalo Više javno tužilaštvo u Kruševcu pri pokretanju sudskog postupka, nasilnici su snimili mobilnim telefonom, a snimak je postao viralan kao očigledan primer survavanja školstva.
Da sramota bude veća, osim dvojice izgrednika, sankcionisanih smanjenom ocenom iz vladanja, kažnjena je i Stevanovićeva, ni kriva ni dužna. Njoj je umanjen fond časova u cilju da se otera iz škole, a ceo slučaj što pre zaboravi.
„To je logična posledica očajnog stanja u našoj prosveti, ali i državi, čija je Tehnička škola Trstenik minijaturna kopija“, kaže Nela Spasojević, donedavno profesorka matematike u toj ustanovi. I ona koja je ovu školu po drugi put „proslavila“.
Sistemski nepoželjna
Naime, Spasojevićeva je jedna od prvih od sveg pobunjenog nastavnog kadra u Srbiji koja je svoj politički ceh platila otkazom, lane u julu. A zatim joj je krajem januara odbijena molba za primenu privremene mere povratka u nastavu do okončanja sudskog postupka.
Za sistem je kriva jer je, parafraziramo, ometala obrazovanje učenika neodržavanjem časova tokom drugog polugodišta prošle školske godine. Za sebe je „prava“, odbijajući „da predaje integrale i diferencijale dok se lome vilice studentima na ulicama“.
Njena empatija prema pobunjenoj omladini dvojake je prirode. Prvo, ona se bori protiv korupcije u svom radnom okruženju pune dve decenije, pa razume motivaciju studenata. Zatim, svu tu „decu“ Spasojevićeva doživljava kao sopstvene đake, kojima je „posvetila život“, predajući u Tehničkoj školi punih 28 godina.
Nije joj lako „da se hvali“, ali mora da pobroji bar neke od stvari koje je za sve to vreme učinila, u želji da donese napredak. Pa je, iskoristivši poluge jedne od prosvetnih reformi, naučila da piše projekte, koji su školi donosili benefit u razvojnom smislu, ali i u finansijskom. Recimo, od jednog je suficit u školskoj kasi bio čak 4. 000 evra, a predstavnici 18 stručnih škola iz Srbije dobili su nova znanja, da ih prenesu na ostale.
I tad je bila dobra: tadašnji direktor tapšao ju je po ramenu, dok nije počela da postavlja „nepristojna“ pitanja, poput gde su dati novci otišli. „Tada mi je zabranjen ulazak u učionicu, a nesuđenu medijateku, opremljenu sredstvima iz projekta koji sam takođe pisala“, profesorka svedoči.
Gurala je ona dalje, uprkos toksičnoj klimi, pa je uvela princip da matematičke zadatke objašnjavaju učenici, i da se ovi časovi prenose preko Skajpa, tada jedine internet platforme. „Testovima je dokazano da je takav vid vršnjačke edukacije daleko učinkovitiji od uobičajenog pristupa“, ona ističe.
Borba protiv nepotizma
Začudo, taj njen (dodatni) angažman primećen je na višim instancama, pa je dvaput dobila nagradu za najkreativniji čas, dok je po izveštaju prosvetnih savetnika tzv. eksterne kontrole, apostrofirana kao „najveći resurs Tehničke škole Trstenik“.
Avaj, i dalje sa nezgodnom navikom da problematizuje (i) pitanja nepotističkog zapošljavanja u ovoj instituciji. Na šta nije reagovalo ni Ministarstvo prosvete, ignorišući njene dopise.
Tad je školska vrhuška smislila novu taktiku, instruirajući određene učenike, i to one iste koji su snimali izmicanje stolice profesorki Stevanović, da napišu prijave protiv Spasojevićeve, a na ime zlostavljanja. Kako je to nespretno urađeno, pa je svaki đak teretio za drugo, interni postupak je obustavljen. Ali je dalje guran na sudu, gde su se „oštećeni“ orkestrirano usaglasili, sve dok ih tužiteljka nije saslušala ponaosob, i odbacila tužbu kao neosnovanu.
Za sistem je kriva jer je ometala obrazovanje učenika neodržavanjem časova tokom drugog polugodišta prošle školske godine. Za sebe je „prava“, odbijajući da predaje integrale i diferencijale dok se lome vilice studentima na ulicama
I van polja matematike, Spasojevićeva je bila aktivna, pa je vodila dramske sekcije, što svojevoljno, što pod prinudom povećanja radnih obaveza, kada bi postizala zapažene uspehe u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Uspostavila je i školske novine, organizovala onlajn dopunsku nastavu, mnogo pre korone, kad je ovo bilo još misaona imenica za sistem. Koji je sve dublje tonuo do pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici.
Protesti studenata ulili su joj novu nadu, pa je 28. januara prošle godine ušla u blokadu nastave, uz obavezu dolaska na posao (kada je neformalno pripremala maturante za prijemne na fakultetima). „Odluka o blokadi bila je moj izraz neslaganja sa postupcima vlasti, ali i želje da ohrabrim kolege“, ona naglašava.
Rolerkoster smena direktora
Neke je i ohrabrila, pa su za njom pristupili štrajku i Stevan Karović, takođe profesor matematike, i Bojan Mijaljević, profesor fizike. Disciplinski postupak protiv nje je pokrenut svega tri dana od stupanja u blokadu, što ju je nateralo da se obrati medijima, kao prvi (pokazni) primer represije u prosveti. Predmet je potom predat Osnovnom sudu u Trsteniku, kao i predmeti Karovića i Mijaljevića.
Njen otkaz su prolongirala dešavanja u školi: čitav rolerkoster promena na vrhu, uz jedinu doslednost – da se Spasojevićeva izbaci kao neposlušna, završio se postavljenjem Nikole Tomovića za direktora. On joj je konačno otkaz i uručio, 29. jula, nakon što je Školski odbor odbio njenu žalbu.
Pokušaj da zadovolji pravdu na trsteničkom Osnovnom sudu, ulaganjem žalbe 11. avgusta 2025. (u zakonskom roku), pretvorio se u tragikomediju. Jer tad saznaje da je suđenje u vezi s njenim otkazom zakazano za 23. februar, iako takvi postupci moraju da se okončaju u roku od tri do šest meseci. Da ne trpe ni škola, ni učenici, ni nastavnici pod pretnjom izbacivanja na ulicu.
Otkaz su dobila i druga dva profesora, ali je Karović, iskoristivši druge poluge zakona, u novembru lane podneo zahtev za privremenu meru povratka na posao, što mu je isti sud odobrio. Isto je potom uradila Spasojevićeva, ali je ista sutkinja njen zahtev odbila, uz pitanje „a gde ste bili četiri meseca?“. Iako podnošenje takve molbe nije vremenski ograničeno.
Školska vrhuška smislila je novu taktiku, instruirajući određene učenike, i to one iste koji su snimali izmicanje stolice profesorki Stevanović, da protiv nje napišu prijave
Neposredno pre zavođenja odbijenice, u sud je stigao mejl od direktora Tomovića, sa popisanim radnim angažmanima Spasojevićeve, paralelnim sa radom u školi. A krajnje povremenim, i više počasnim no finansijski isplativim, poput funkcije direktorke na ženskim teniskim turnirima. Ipak dovoljnim da je sutkinja proglasi „sposobnom da se snađe“ do okončanja sudskog spora – koji još nije započet.
„Obrazloženje odluke izvrće smisao člana 449 Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji se tiče nenadoknadive štete, odnosno mogućnosti isplaćivanja presuđenog iznosa od strane bilo koje od stranaka. To bi značilo da je sud podrazumevao da ću ja moći da ispunim potraživanja od honorara koje sam dobijala 2024“, „prevodi“ profesorka.
Sad kad sama podvuče crtu, zadovoljna je učinkom protesta u kome je učestvovala. „Prvi put nakon mnogo vremena stvorena je ili obnovljena prirodna sprega između učenika, roditelja i nastavnika. I iznikla generacija budućih intelektualaca koji ne žele da emigriraju, već bi da doprinesu svojoj zemlji. Potom, konačno su počeli da se cene pamet i znanje, jer uzori naših studenata više nisu estradne ličnosti“, zaključuje naša sagovornica.
I van polja matematike, Spasojevićeva je bila aktivna, pa je vodila dramske sekcije, postizala zapažene uspehe u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, uspostavila školske novine, organizovala onlajn dopunsku nastavu mnogo pre korone
Rodila se i solidarnost, oličena i kroz fondove Svi za jednog, odakle se pomažu prosvetari, kao i Svi za sve, odakle finansijsku podršku mogu da dobiju pripadnici svih profesija, ako ih država omalovaži neprimerenom merom otkaza. Ili zakidanja plata, što se protezalo većim delom prošle godine.
Ali ni sistem ne posustaje tako lako, čemu je pokazatelj opet Trstenik. Gde se za lojalnost nagrađuje imenovanjem u v. d. direktora OŠ „Dobrica Ćosić“ u Velikoj Drenovi, obnovljenoj nedavno državnim novcem, i počašćenoj dolaskom predsednika Vučića, sa sve svitom, na proslavu Svetog Save. Tek „slučajno“, funkcija je posledica glasanja za otkaz Spasojevićevoj u Školskom odboru.
Krug može da se zatvori početnim slučajem profesorke engleskog, koja je nakon tri godine dočekala pozitivno rešenje tužbe za nadoknadu štete zbog povrede na radu, ali nije vraćena na posao, iako je jedan kolega penzionisan. Dvojica od učenika koji su joj izmakli stolicu, završili su školovanje, uprkos „kecu“ iz vladanja. Trećem se, jedinom izbačenom, i u tom trenutku punoletnom, ne znaju dalji putevi, ni šta sve može da bude „kad poraste“. Uostalom, koga to u državi interesuje?
