Kada su članovi udruženja Barajevo inicijativa krenuli da „češljaju“ po opštinskim i dokumentima javnih preduzeća u toj opštini na rubu prestonice, a to je april prošle godine, znali su da se upuštaju u sizifovski posao. Sve ono što su primećivali kao građani, trebalo je dokazati papirima, prijaviti, a onda i naterati nadležne da isprave. A afere su se nizale kao na pokretnoj traci SNS-a, koji vlada i ovom opštinom.
Jedan im je skandal ipak smetao više od svih ostalih: postavljanje video-nadzora u toaletima i svlačionicama za fizičko u OŠ „Knez Sima Marković“, o čemu je Radar već pisao. A to je pomoglo da Inicijativa dođe do prve zvanične pobede, prema izveštaju zaštitnika građana.
Naime, direktor škole Željko Trifunović pridodao je desetak kamera na pomenutim mestima, na već postojeći sistem nadzora na eksternim punktovima matične zgrade i zgrada isturenih odeljenja, a da nije prošao kroz zakonsku proceduru. „Procedura podrazumeva obaveštavanje poverenika za zaštitu ličnih podataka o nameri da se video-nadzor postavi. Poverenik treba da donese mišljenje o tom postupku, a zatim ga prosledi Ministarstvu prosvete sa ingerencijom da donese konačnu odluku“, objašnjava Damir Tolja iz Barajevo inicijative.
Ako Ministarstvo da pozitivan odgovor, procedura dalje nalaže da se odredi licencirana agencija za postavljanje kamera, ili se licenca izdaje nekom članu školskog kolektiva. Snimci treba da su dostupni samo ovlašćenom licu, i to u prisustvu policije, i samo ako dođe do izgreda.
Tome nasuprot, direktor je interno zadužio nastavnike tehnike, tehnologije i informatike da nadziru maloletne učenike, ne sklapajući ugovor sa licenciranom agencijom. Tako su pristup snimcima, pa i onim gde se debelo zalazi u privatnost đaka, osim direktora Trifunovića imali i njegovi zamenici, i cela pedagoško-psihološka služba, školski policajac, kao i roditelji, po ličnom zahtevu. Osim toga, izostavljeno je postavljanje nalepnica sa upozorenjem da se toaleti i svlačionice posmatraju.
Pristup snimcima koji zalaze u privatnost đaka, imali su direktor i njegovi zamenici, pedagoško-psihološka služba, školski policajac, kao i roditelji, po ličnom zahtevu. A izostavljeno je postavljanje upozorenja da se toaleti i svlačionice posmatraju
„Smatrajući navedeno nedopustivim, podneli smo krivičnu prijavu protiv direktora, i slučaj prijavili zaštitniku građana, koji je nakon istražnog postupka procenio da kamere moraju da se uklone iz toaleta, s obzirom na to da se na taj način krše prava đaka, zaštićena odredbama Konvencije o pravima deteta, Ustava, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, navodi Toljin saborac Ivan Mitrović.
U skladu sa svojim ovlašćenjima, ombudsman je doneo preporuku o uklanjanju video-nadzora iz toaleta, koju bi direktor Trifunović morao da uvaži u roku od 30 dana. Tek kad se ovo dogodi, možemo poverovati da u ovoj zemlji ipak ima mesta za pravo i pravdu.
U međuvremenu možemo da se čudimo logici direktora, s obzirom na to da su kamere bile montirane bez mogućnosti vraćanja snimaka. Pa nije bilo moguće da se dokaže ko to uništava inventar škole, za šta su učenici sumnjičeni. Čak i da su interno zaduženi nastavnici ceo dan provodili pred kamerama, moralo bi im se verovati na reč u slučaju istrage i sankcionisanja izgrednika.
Paradoks postaje još komičniji (ali i tragičniji) činjenicom da je video-nadzor obezbeđen u sklopu projekta „Beograd pametan grad“, koji finansira Gradska uprava Grada Beograda. To otvara pitanje – ko je ovde lud, a ko razborit?
Ne čekajući faktički epilog ovog slučaja, članovi Barajevo inicijative su se uhvatili ukoštac sa još jednim apsurdom, ovaj put čisto finansijske prirode. U pitanju je lokalno klizalište, aktivno svake zime poslednjih godina, pa i prošle.
Sam sebe demantuje
„Klizalište se, prema tehničkoj specifikaciji, održava na pogon električnog čilera, dok troškove napajanja strujom snosi opština, po ugovoru sa ponuđačem koji je krajem 2024. potpisao Bratoljub Stanisavljević, predsednik GO Barajevo“, Mitrović ističe.
Ali, gle čuda, ni mesec dana kasnije, Stanisavljević je potpisao i dokument koji demantuje prethodni. Radi se o Odluci (br. VIII-02 404-113-6/2024), kojom se odobrava čak 650.000 dinara za nabavku goriva za pokretanje i rad agregata, na koji se klizalište prećutno preusmerilo. I onda se gorivo trošilo nemilice, pa je na dan 25. januara 2025, NIS izdao fakturu Opštini za točenje 521 litre dizela, za potrebe klizališta koje, kao, radi na struju.
„Problem nije u samo tom danu, niti toj količini dizela, već o ukupno 1.700 litara, koje je tokom prošle zime navodno potrošio čiler, a platili Barajevčani. Nas zanima ko je zapravo iskoristio sve to silno gorivo“, ističe Mitrović.
Kako sve navedeno sluti na osnovanu sumnju da su izvršena dela koja se gone po službenoj dužnosti, a tiču se nesavesnog rada u službi, i zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ), Barajevo inicijativa je pripremila krivičnu prijavu protiv Stanisavljevića.
Uzgred budi rečeno, i čisto fenomenološki: Stanisavljević je važio za poštenog čoveka i „dobrog domaćina“, sve dok ga u julu 2024. SNS nije postavio na čeonu funkciju u GO Barajevo. Tako pokušavši da reši problem opalog rejtinga, narušenog kontroverznim poslovima Stanisavljevićevog prethodnika Bate Adamovića.
Možemo da se čudimo logici direktora, s obzirom na to da su kamere bile montirane bez mogućnosti vraćanja snimaka. Pa nije bilo moguće da se dokaže ko to uništava inventar škole, za šta su učenici sumnjičeni
Inače, „sve konce ovde vuče Dejan Paunović, koordinator SNS-a za više opština, pa i Barajevo, dok je Stanisavljević samo pion vladajuće stranke“, kako su verovali aktivisti. Pion ili ne, on se brzo „snašao“ na rukovodećoj poziciji, ovladavši zanatom malverzacija, sudeći po opisanim događajima.
Ali, to (naravno) nije jedino što se Stanisavljeviću može staviti na teret, pa na svom FB nalogu Inicijativa navodi „obrazac sistematskog lažiranja podataka“, primećen u putnim nalozima predsednika Opštine. „Sve brojke pređenih kilometara su okrugle, što je faktički nemoguće, ma koju relaciju da je prelazio. Takođe, nigde se ne navode podaci o početnoj i krajnjoj tački kretanja službenog vozila, dok na jednom nalogu, na 800 kilometara, nema potpisa ni vozača ni ovlašćenog lica. Bez potpisa, ovaj dokument je pravno ništavan, a isplata goriva na osnovu njega nezakonita“, naglašavaju naši sagovornici.
Bilo je tu još sumnjivih radnji, kao što je korigovanje kilometraže preko belila (korektora). Zatim, na jednom od naloga, pod stavkom „vozač“ navedeno je „članovi Veća“, kao da su svi oni seli za volan, i otišli u noćni provod. Poslednje je pretpostavka zasnovana na faktu da je službeno vozilo Stanisavljevića korišćeno van radnog vremena Opštine.
Izborni turizam
Neretko su to bile prilike SNS kampanja, kao što su bili lokalni izbori u Negotinu, krajem novembra 2025, te ta putovanja članovi Inicijative nazivaju „izbornim turizmom“. Pripremaju prijave nadležnom Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, kao i državnoj revizorskoj instituciji.
Ako može predsednik da zaobilazi zakon, zašto ne bi i većnici, poput Nikole Minića, zaduženog za obrazovanje, koji je promovisao monografiju svog udruženja „Potomci ratnika 1912-1920. Barajevo“, pre nego što je bila odštampana. I čiji je urednik, gle slučaja, direktor OŠ „Knez Sima Marković“. Minić je takođe, kažu naši sagovornici, sprovodio projekat „Za zdraviji život“ šetkajući se po banjama. I, podelio 460 litara ulja na ime „humanitarne pomoći“, možda budućim glasačima. „I to je samo deo sumnjivih poslova opštinara koje smo do sada otkrili u dokumentima“, Mitrović i Tolja zapažaju.
Paradoks postaje još komičniji (ali i tragičniji) činjenicom da je video-nadzor obezbeđen u sklopu projekta „Beograd pametan grad“, koji finansira Gradska uprava Grada Beograda
Mnoge od marifetluka opštinskih funkcionera i rukovodilaca javnih preduzeća i mi smo pobrojali u pomenutom tekstu Radara. Za neke od njih Inicijativa je podnela krivičnu prijavu OJT u Mladenovcu, pa se čeka sudski rasplet nesavesnog trošenja javnih 600.000 evra. Koji su se mogli uštedeti da JKP „10. oktobar“ svoja vozila za sakupljanje smeća nije kupilo na lizing, po „naduvanim“ cenama.
Za druge slučajeve, još papira treba „pročešljati“. I recimo dokazati zašto Barajevčani plaćaju školski autobus 88.000 dinara dnevno, za saobraćanje na relaciji Veliki Borak – Boždarevac, što je udaljenost od svega nekoliko kilometara. I dokle će trajati to „do daljeg“, kako glasi navod inspekcije koja je zatvorila školu u Velikom Borku, jer joj se krov urušio. Pa se do tog neodređenog datuma javna sredstva mogu krčmiti, ali i dalje, ako se Tužilaštvo ogluši o pravo i pravdu.
