EU-Srbija Civilno-društveni Zajednički konsultativni odbor (JCC) – telo koje omogućava organizacijama civilnog društva sa obe strane da prate napredak Srbije na putu ka članstvu u EU – danas je raspravljao o trenutnom stanju odnosa EU–Srbija i pregovaračkom procesu pristupanja, kao i drugim pitanjima, prenosi N1.
Na tom je sastanku JCC ponovo identifikikovalo da medijska sloboda, pluralizam medija i bezbednost novinara ostaju ključni izazovi u Srbiji.
Izrazili su zabrinutost zbog „umešanosti države u odnose između Telekom Srbija i vlasnika United Media“.
To, kažu, može narušiti uređivačku nezavisnost.
„JCC upozorava da bi takve radnje predstavljale ozbiljnu pretnju medijskom pluralizmu u Srbiji; pozdravlja inicijativu menadžmenta i redakcija UM i N1 da organizuju menadžerski otkup medija od United Group pod tržišnim uslovima; poziva kredibilne spoljne investitore da podrže taj proces radi zaštite uređivačke nezavisnosti, medijskog pluralizma i otpornosti na politički pritisak; poziva sve strane da poštuju nezavisnost medijskih kuća i da se uzdrže od mera koje bi kompromitovale njihovu autonomiju; preporučuje regulatorne zaštite protiv sukoba interesa između medijskih vlasnika i političara“, kazali su oni.
Govoreći o stanju u medijima, JCC uzima u obzir izveštaje nadzora koji pokazuju da „novinari i radnici u medijima i dalje trpe uznemiravanja, pretnje, kampanje diskreditacije“.
Kao dalje probleme navode SLAPP postupke i digitalni nadzor — što stvara klimu straha i samocenzure.
JCC, dodaju, osuđuje sve napade na novinare, uključujući fizičke napade i neprijateljske verbalne napade od strane visokih zvaničnika i poslanika, koji doprinose neprijateljskom okruženju i mogu podstaći pritisak ili nasilje; poziva nadležna tela u Srbiji da odmah i efektivno zaštite novinare.
Osuđuju i sve napade i zahtevaju „transparentno, nezavisno regulatorno nadgledanje, borbu protiv dezinformacija i stvaranje uslova u kojima novinari mogu da rade bez straha od zastrašivanja, cenzure ili političkog uticaja“.
Zabrinuti su, navode, zbog predloženih izmena Krivičnog zakonika Srbije koje bi mogle „kriminalizovati prikupljanje i objavljivanje informacija od javnog interesa od strane istraživačkih novinara i dovođenja u opasnost prava na okupljanje (npr. blokade puteva, koje su trenutno prekršaj).
Stoga su pozvali vlasti da usklade Krivični zakonik sa evropskim normama o medijskoj slobodi, transparentnosti i odgovornosti i da stvore ambijent u kojem istraživačko novinarstvo može da uspe.
„JCC ostaje zabrinut zbog koncentracije medijskog vlasništva, nejasne strukture vlasništva i nedovoljnog pluralizma; podseća da mehanizmi državnog finansiranja i licenciranja često favorizuju pro-vladine medijske kuće, dok nezavisni i istraživački mediji sistemski nailaze na prepreke; napominje da trenutna medijska situacija potkopava pristup javnosti raznovrsnim informacijama i slabi demokratsku odgovornost“, saopštili su.
Izrazili su „duboku zabrinutost zbog „dugog institucionalnog vakuuma u radu REM-a“.
JCC je takođe zabrinut zbog netransparentnog i neinkluzivnog započinjanja medijske reforme.
Podseća da Srbija nije uskladila sve neophodne akte potrebne za EMFA, a REM Savet je i dalje nepotpun – što čini reformu institucionalno krhkom.
O stanju odnosa EU–Srbija i procesu pristupanja
JCC potvrđuje svoju kontinuiranu podršku evropskoj perspektivi Srbije; podseća da je JCC dugo delovao kao platforma za dijalog civilnog društva i monitoring procesa pristupanja Srbije; naglašava da su prethodna zapažanja, upozorenja i preporuke iz ranijih deklaracija potvrđena tokom vremena i ostaju u potpunosti relevantna.
Izražava zabrinutost zbog ograničenog ili nikakvog napretka u pristupnom procesu Srbije od decembra 2021, uz regres — 22 poglavlja su i dalje otvorena, a samo dva su privremeno zatvorena; smatra da bi podrška za otvaranje Klastera 3 trebalo da bude uslovljena prevazilaženjem trenutne blokade procesa, uz konkretne akcije Vlade Srbije na polju vladavine prava i osnovnih principa; poziva na obnovljenu posvećenost reformama i inkluzivni dijalog, koji bi stvorili neophodne uslove za dalji napredak kad se ispune uslovi.
Primećuje izjave srpskog političkog rukovodstva da je članstvo u EU strateški prioritet zemlje; međutim, naglašava da to mora biti praćeno konkretnim delima; podseća da kredibilan napredak prema EU zahteva opipljiva poboljšanja u vladavini prava, demokratskom upravljanju, efikasnom socijalnom dijalogu, medijskoj slobodi i usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Uzima u obzir Izveštaj o Srbiji 2025 koji je objavila Evropska komisija i poziva vlasti u Srbiji da detaljno razmotre i uzmu u obzir date preporuke.
Prepoznaje i pozdravlja — nakon godinu dana masovnih građanskih protesta u Srbiji — odlučniji angažman i promenu tona institucija EU, i pozdravlja povećanu pažnju Evropske komisije prema perspektivama organizovanog civilnog društva u Srbiji.
Pozdravlja kontinuirano angažovanje Evropskog parlamenta u vezi sa Srbijom i osuđuje neprijateljsku retoriku pojedinih srpskih čelnika prema poslanicima EP; podseća na ključne nalaze iz Izveštaja o Srbiji i najnovije rezolucije EP-a kao važne reference za ocenu demokratske putanje Srbije.
Podseća da EU čini blizu 60 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije, čime je njen najveći trgovinski partner; ističe da prednosti tog partnerstva često ostaju nedovoljno predstavljene javnosti u Srbiji.
Primećuje da je podrška članstvu Srbije u EU među najnižima u regionu; naglašava da je anti-evropska retorika koju promovišu zvaničnici, kao i dezinformacije koje mediji intenziviraju — uključujući kampanje koje proteste prikazuju kao „zapadnu, finansiranu obojenu revoluciju“ — neprihvatljiva.
Poziva Srbiju da pažljivo razmotri posledice strateških partnerstava i spoljno-politčkih izbora, uključujući vojne i energetske veze sa Rusijom i Kinom; podvlači da energetska zavisnost Srbije stvara ranjivosti — što je jasno pokazala kriza u Naftna Industrija Srbije (NIS) — i da je neophodno raditi na transparentnosti, diverzifikaciji snabdevanja i usklađivanju sa standardima EU; pozdravlja i poziva na veću uključenost EU u podršci diverzifikaciji energetske ponude Srbije i realizaciji projekata poput gasovoda Bulgaria‑Serbia Interconnector Gas Pipeline, kao načina da se izbegne energetska kriza.
Isplata sredstva – zavisi od reformi
Podseća da isplata pretpristupnih i sredstava iz Plana rasta zavisi od stvarnog sprovođenja reformi, i da je — u okviru uslova EU o vladavini prava — legitimno koristiti suspenziju sredstava; ukoliko se to pokaže neophodno, poziva da se preduzmu mere koje štite civilno društvo, nezavisne medije i štite građane Srbije od negativnih efekata.
Beleži da je konstituisan Monitoring komitet u okviru Reform and Growth Facility for Serbia uz učešće civilnog društva; pozdravlja ovaj institucionalni korak i naglašava da učešće civilnog društva mora ostati trajno, uz potpuno obezbeđen pristup svim dokumentima potrebnim za učešće; ističe da Monitoring komitet treba da bude instrument transparentnosti i demokratskog nadzora.
Ponavlja značaj preporuke iz mišljenja EESC-a o potencijalnim izazovima za jedinstveno evropsko tržište usled budućeg proširenja EU: da države Zapadnog Balkana, kad ispune uslove, automatski usvoje relevantne pravne norme u sklopu Zajedničkog regionalnog tržišta — čime bi se izbegle dodatne procedure i garantovao uspešniji proces integracije.
Pozdravlja pokretanje inicijative Single Market Highway Evropske komisije — okvir za bilateralnu industrijsku saradnju između Zapadnog Balkana i EU, s ciljem jače ekonomske integracije u jedinstveno tržište i lanac snabdevanja EU.
Podseća na strateški značaj Srbije za ceo Zapadni Balkan i naglašava da put Srbije ka članstvu predstavlja ključ za regionalnu stabilnost.
JCC ponovo daje podršku svim inicijativama i sporazumima koji doprinose otvaranju većeg potencijala regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa i ekonomskog razvoja — uključujući nov Plan rasta za Zapadni Balkan, Berlin Process, Regional Cooperation Council, slobodnotrgovinski sporazum CEFTA, i inicijativu za investiranje kroz Western Balkans 6 Chamber Investment Forum; ističe ključnu ulogu civilnog društva i poslovne zajednice u promociji poverenja, pomirenja i dublje saradnje u regionu.
JCC ohrabruje institucije EU da uzmu primer iz inicijative EESC-a za zemlje kandidate (ECMs) i aktivno promovišu postepen i strukturiran pristup integraciji; istovremeno, poziva EU da se proaktivno pripremi za integraciju novih članica uz očuvanje efikasnosti i kapaciteta odlučivanja.
Pozdravlja komunikacije o European Democracy Shield i Strategiji EU za civilno društvo, te uključivanje zemalja kandidata u te inicijative — kao jasan signal da, uprkos geopolitičkoj važnosti, proces proširenja EU ostaje zasnovan na poštovanju osnovnih demokratskih načela i vrednosti; podržava uspostavljanje European Network of Fact‑Checkers i jačanje sistema ranog upozoravanja EU za efikasniji odgovor na pretnje i znakove sužavanja građanskog prostora.
O stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji
JCC se seća tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu i još jednom poziva na potpuno i transparentno pravno procesuiranje radi odgovornosti; naglašava potrebu da se ispita uloga korupcije u rekonstrukciji stanice i drugih velikih investicija u Srbiji.
Poziva vlasti u Srbiji da učine javno dostupnim izveštaj Anti Corruption Council koji je dostavljen Vladi 27. oktobra 2025. — u vezi sa nedostajućom dokumentacijom u projektu modernizacije pruge Beograd–Novi Sad.
Naglašava da je pravo na slobodno i mirno okupljanje temelj svakog demokratskog društva i deo je pravnog okvira EU; izražava duboku zabrinutost zbog rastućih pokušaja gušenja javnog izražavanja neslaganja i ograničavanja građanskih sloboda; navodi da je u protekloj godini zabeleženo blizu 11 000 protesta širom Srbije, uključujući najveće demonstracije 15. marta, 28. juna i 1. novembra 2025; prepoznaje ključnu ulogu studentskog pokreta i šire građanske uključenosti u pozivanje na odgovornost, poštovanje civilnih sloboda, podelu vlasti, integritet izbora, medijsku slobodu i eliminaciju sistemske korupcije — zahteve koji odražavaju evropske vrednosti.
JCC ima u vidu prethodne izjave EESC-a, otvoreno pismo komesara za proširenje, izjavu United Nations o gušenju studentskog pokreta, privremenu meru European Court of Human Rights (ECHR) u vezi sa upotrebom zvučnog oružja, izjavu komesara za ljudska prava i brojne izveštaje civilnog društva, akademske zajednice i građana Srbije; kategorički osuđuje sve oblike policijske brutalnosti, pretnje, politički motivisanih gonjenja, proizvoljnih hapšenja, zastrašivanje novinara, masovni nadzor, medijske kampanje diskreditacije i druge povrede ljudskih prava usmerene protiv građana koji učestvuju u protestima.
Osuđuje odmazdu prema zaposlenima u javnom, obrazovnom i kulturnom sektoru zbog podrške protestima — uključujući otpuštanja, zastrašivanje, smanjenje plata i povlačenje finansiranja — jer takve akcije predstavljaju očigledno kršenje osnovnih prava: slobode izražavanja, okupljanja i akademske slobode.
Osuđuje sve slučajeve ugrožavanja privatne svojine i nedvosmisleno osuđuje napade na preduzeća onih koji su javno podržali studentske i građanske proteste; podseća da je privatna svojina kamen temeljac tržišne ekonomije i da mora biti poštovana i zaštićena u skladu sa pravilima i standardima EU.
Poziva vlasti da se uzdrže od zapaljive retorike i da preduzmu stvarne korake ka deeskalaciji tenzija — uključujući rešavanje studentskih zahteva, istragu svih navoda o proizvoljnim pritvorima i pretjeranoj upotrebi sile, i razgradnju struktura poput kampovanja ispred Narodne skupštine koje doprinosi opštem nemiru; isto važi i za odnose sa susednim zemljama.
Ponavlja poziv vlastima da sprovedu preporuke iz Izveštaja o vladavini prava 2024, uključujući konkretne i efikasne mere u vezi sa: političkim pritiskom na sudstvo; nedostacima u funkcionisanju demokratskih institucija, izbornih okvira i rada parlamenta; manjkavostima u primeni antikoruptivnog okvira; problemima koji se tiču pluralizma medija, nezavisnosti medija, njihovog vlasništva i bezbednosti novinara.
Poziva sve relevantne aktere da uspostave zaštite protiv nedozvoljenog političkog uticaja na sudstvo, naročito tužilaštvo; podstiče Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva da ojačaju mehanizme interne integriteta i poziva vlasti da se uzdrže od selektivnih istraga usmerenih prema civilnim društvenim akterima i učesnicima javnih okupljanja; poziva međunarodnu zajednicu da pomno prati izbore za članove VTS i VST zakazane za 23. decembar i 28. januar 2026.
Izražava zabrinutost zbog poslednjih izjava visokih državnih funkcionera o mogućim pravnim promenama koje bi reorganizovale sistem tužilaštva i potencijalno ukinule Public Prosecutor’s Office for Organized Crime (POOC); navodi da takve izjave dolaze nakon javnih napada na tužioce uključenih u visoko-profilisane slučajeve korupcije — što stvara rizik od nedozvoljenog uticaja i opstrukcije pravde; naglašava da svaka reforma tužilaštva mora sačuvati nezavisnost sudstva, autonomiju tužilaštva i integritet tekućih istraga, u skladu sa standardima EU i Venice Commission.
Ponovo ističe važnost mladih za budućnost Srbije i, samim tim, značaj preduzimanja mera da se stvori perspektiva i prave šanse za mlade — kako bi ostali u zemlji i mogli da napreduju; ponovo poziva vlasti da obezbede efektivno osnaživanje mladih, njihovo uključivanje i učešće u donošenju odluka, i da pojačaju napore na vraćanju kredibiliteta institucija kako bi povratile poverenje mladih — uključujući smisleno uključivanje studenata u politike donošenja odluka.
Podseća da je srpsko civilno društvo jedan od najvrednijih resursa Srbije; još jednom oštro osuđuje neopravdana zadržavanja ili bilo kakve druge pokušaje da se utiša glas civilnog društva — naročito neosnovane predistrage i policijske racije; poziva zvaničnike da se uzdrže od širenja zapaljive retorike protiv predstavnika civilnog društva.
Poziva vlasti da obezbede uslove za poštene, transparentne i fer izbore, uz podršku kroz reforme izborne regulative, medijske slobode i nezavisnosti sudstva.
Sa opreznim optimizmom pozdravlja napredak u usvajanju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku; poziva vlasti da prioritetno sprovode hitnu realizaciju svih preporuka OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR); uzima u obzir pokretanje širokog programa informisanja i edukacije birača od strane Republičke izborne komisije i ODIHR-a sa ciljem jačanja poverenja javnosti; ohrabruje vlasti da u što kraćem roku završe audit biračkog spiska, uz uključivanje civilnog društva.
Poziva vlasti da osiguraju da pojednostavljene i hitne procedure koje predviđa „lex specialis“ za izložbu Expo 2027 ne dovedu do zanemarivanja standarda izgradnje, bezbednosti, kvaliteta i zdravlja radnika; poziva sve učesnike da ozbiljno uzmu u obzir sve prijave o nedostacima.
Sa žaljenjem beleži uklanjanje zaštite značajnih istorijskih i kulturnih kompleksa — mere donete mimo Ustava, Zakona o kulturnom nasleđu, Zakona o kulturnim dobrima i drugih važećih propisa — i njihovo isključivanje iz zaštićenih prostorno-kulturno-istorijskih zona, uprkos jasnom i dokumentovanom protivljenju domaćih i međunarodnih institucija.
Podvlači potrebu da Srbija obezbedi punu usklađenost sa standardima EU u oblastima zaštite životne sredine, zdravlja, bezbednosti rada i ljudskih prava; poziva sve relevantne aktere da dosledno primene postojeće propise, pojačaju inspekcijske nadzore, omoguće medicinske preglede i lečenje za zaražene radnike, zaštite uzbunjivače i uvedu efikasne mere kažnjavanja ukoliko je potrebno — posebno kada su u pitanju ranjive zajednice i manjine.
Konstatuje da je prostor za smislen društveni dijalog značajno sužen; poziva predstavnike Vlade Srbije i državnih institucija da omoguće uslove za dijalog sa političkim akterima, civilnim društvom i poslovnom zajednicom, radi pronalaženja održivih rešenja usklađenih sa standardima EU; poziva relevantne aktere u EU da posreduju i podseća na zahtev Evropskog parlamenta da se pošalje vanredna misija za fact-checking u Srbiju radi procene stanja vladavine prava, s obzirom na aktuelne proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu na studente, akademike, zaposlene u obrazovanju i kulturi.
O stanju socijalnog dijaloga u Srbiji
JCC ponovo potvrđuje kritičnu važnost poštovanja principa dostojanstvenog rada — što uključuje pisane ugovore o radu, sigurnost zaposlenja, zdravo i bezbedno radno okruženje, poštene i pravovremene plate, kao i adekvatno rešavanje pitanja radnih odnosa; poziva vlasti da promovišu kolektivno pregovaranje i produženo dejstvo kolektivnih ugovora, da se bore protiv korupcije i informalne ekonomije, i da ojačaju zaštitu radnika.
Snažno podstiče vlasti da stvore ambijent pogodan za socijalni dijalog, jačaju prava radnika i uspostave efikasne mehanizme pregovaranja; smatra da — u trenutku izraženih socijalnih tenzija i krize koja preti hiljadama radnih mesta — socijalni partneri moraju imati mesto za odlučivanje o platama, otpuštanjima i razvojim strategijama; žali što su ključne odluke često donošene bez dogovora i diskusije, ignorišući stavove i predloge sindikata i poslodavaca.
Smatra da strane direktne investicije, uz podršku Vlade Srbije, moraju biti realizovane u skladu sa pravilima o dodeli podsticaja, poštujući ravnopravnost domaćih i stranih investitora, pravilnost procedura i javni interes; izražava zabrinutost zbog favorizovanja privilegovanih kompanija, što dovodi u pitanje jednakost učesnika, naročito domaćih investitora; poziva na jačanje mehanizama transparentnosti, jači javni nadzor i doslednu primenu zakonskih procedura u procesu dovođenja i realizacije investicija.
Ponovo poziva vlasti da prevedu u delo predloge i inicijative koje je predstavila Socio-ekonomska komisija Srbije (SEC) i relevantne organizacije zaposlenih i poslodavaca.
Poziva vlasti da usvoje sveobuhvatan plan za dostojanstvene plate i život dostojan čoveka — a ne da arbitrarno određuju minimalnu zaradu, što vodi komprimovanju plata; smatra posebno važnim da politika plata bude zasnovana na jasnim ekonomskim pokazateljima, socijalnom dijalogu i principima pravičnosti, radi podsticanja stabilnog tržišta rada, sprečavanja socijalne stratifikacije, otpuštanja i poboljšanja kvaliteta života građana.
Poziva vlasti da što pre usvoje izmene koje će poboljšati obuhvat i adekvatnost finansijske socijalne pomoći, kao i da realizuju novu strategiju socijalne zaštite i izmene zakona o socijalnoj zaštiti — što je odavno predugo odlagano.
JCC ponovo poziva vlasti da ubrzaju implementaciju Akcionog plana za Poglavlje 19 — socijalna politika i zapošljavanje; napominje da značajne reforme još čekaju na sprovođenje, uključujući reformu radnog zakonodavstva, poboljšanje socijalnih beneficija i aktivnih politika zapošljavanja.
Odbor nalaže svojim ko-predsednicima da ovu Zajedničku deklaraciju dostave Savetu za stabilizaciju i pridruživanje EU–Srbija, Parlamentarnom odboru EU–Srbija za stabilizaciju i pridruživanje (SAPC), European External Action Service (EEAS), Evropskoj komisiji i Vladi Srbije i svim relevantnim ministarstvima. Deklaracija treba da bude objavljena na svim relevantnim web-stranicama, uključujući i stranicu Ministarstva za evropske integracije, i distribuirana svim relevantnim akterima u Srbiji i EU.
Prema Poslovniku o radu JCC-a, ova deklaracija je usvojena od strane svih članova uz jedan prigovor (abstinirala se Chamber of Commerce of Serbia).
Sledeći sastanak JCC-a biće održan u Briselu u prvoj polovini 2026. godine.
