Nije bilo dovoljno što je vlast pre devet godina većinskom privatnom partneru besplatno ustupila 177 hektara, ni što je 2016. bila saučesnik u noćnom rušenju u Savamali, za koje je Aleksandar Vučić okrivio „kompletne idiote iz vrha gradske vlasti“, koji ni posle osam godina nisu identifikovani, već su poslednje dane u Nemanjinoj 11 članovi odlazeće Vlade iskoristili da usvoje odluku kojom se omogućava širenje tog projekta na novih 327 hektara. To znači da će se Beograd na vodi, kad bude završen, prostirati na pet kvadratnih kilometara i po površini biti za 70 odsto veći od gradske opštine Vračar.
U samoj odluci, koju je potpisao Ivica Dačić, a objavljena je u Službenom glasniku 11. aprila, nije precizirano pod kojim će uslovima to zemljište pripasti Beogradu na vodi, u kome Igl hils voterfront investment LLC iz Abu Dabija ima 67, a Vlada Srbije 33 odsto. Izrada Nacrta izmena i dopuna Prostornog plana poverena je republičkoj Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, novac za to obezbediće Beograd na vodi, a ceo posao trebalo bi da bude završen u februaru 2025.
Iako ima duplo veći udeo, Igl hils Mohameda Alabara do sada je u zajedničku firmu, u četiri tranše, uplatio nešto više od 60 miliona evra – tri puta po 20 miliona i jednom 20.000 evra. S druge strane, uz uplatu od milion dinara, Vlada je u ortačku firmu, kao deo svog osnivačkog uloga, na startu unela i 177 hektara, možda i najatraktivnijeg građevinskog zemljišta na Balkanu.
Ostaje da se vidi da li će Beogradu na vodi pod istim uslovima, čitaj besplatno, pripasti još 327 hektara državnog zemljišta. Strah da bi se to moglo desiti pojačan je saznanjem da je ovakva odluka doneta na inicijativu – Beograda na vodi. To je za Insajder potvrdio Đorđe Milić, privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, osnovane nakon stupanja na snagu izmena Zakona o planiranju i izgradnji u avgustu prošle godine.
„Agencija je pripremila ovu odluku na osnovu inicijative privrednog društva Beograd na vodi, poslala je na mišljenje svim resornim ministarstvima i tek posle toga je Vlada donela odluku“, rekao je Milić, po čijim će rečima sastavni deo planskih dokumenata biti i studije zaštite kulturnih dobara i uticaja na životnu sredinu. „Javnost će o svemu biti obaveštavana i imaće priliku da u toku ranog uvida tih dokumenata dostavi primedbe, sugestije i predloge“, poručio je Milić, uz opasku da „javni interes nije skup pojedinačnih privatnih interesa“.
Spolja gladac, a iznutra jadac
U svakom slučaju teško je očekivati da će ikada, kroz dividendu, država naplatiti ono što je već uložila. Uostalom, da je svih 504 hektara prodala po 50.000 evra za ar, u budžet Srbije moglo je da se slije bar 2,5 milijardi evra ili 41,6 puta više nego što je u zajedničku firmu uložio formalno većinski vlasnik iz Abu Dabija. Na stranu što se i na manje atraktivnim lokacijama u Beogradu ar placa sada ne može kupiti ni za tri-četiri puta više novca. Uostalom, ovih dana, na sajtovima za promet nekretnina nude se placevi na Voždovcu po ceni od 60.000 do 98.000 evra, na Zvezdari za 150.000, u Sarajevskoj za 327.000, a u Bulevaru oslobođenja za čak 372.000 evra po aru.
„U Beogradu na vodi najbolje se vidi koliko je Srbija napredovala i promenila se“, poručio je u jednom od brojnih obilazaka projekta Vučić. No, ako se malo zagrebe ispod površine i pažljivije analiziraju finansijski izveštaji Beograda na vodi, nameće se zaključak da je sa stanovišta javnog, državnog interesa – spolja gladac, a iznutra jadac.
Postoje dva načina na koja se sav novac, preko transfernih cena, može odneti iz Srbije u Emirate i to se očito i dogodilo. Postoji trasiran put za iznošenje novca, a da se to ne vidi, s tim što deo tog novca sigurno završi i kod onih koji sve to dozvoljavaju. Da sav novac ne ide njima u džepove, dobit bi bila mnogo veća, a onda bi država mogla da naplati i mnogo veći porez na dobit –
Milan Kovačević
Pogotovo ako se ima u vidu da je od osnivanja do sada „projekat veka“ u državnu kasu, po osnovu ostvarene dobiti, uplatio samo 6,6 miliona evra dividende, po 3,3 miliona u 2022. i 2023. A teško da će i ove godine u državnu kasu da se slije više, s obzirom na to da je lane neto dobit Beograda na vodi bila 44,6 miliona evra, za 14,7 miliona manja nego 2022. Odluka o raspodeli prošlogodišnje dobiti još nije doneta, ali se može očekivati da će dividenda biti ista kao i prethodne dve godine, kada je većinskom vlasniku pripalo dva puta po 6,7 miliona evra, a upola manje državi Srbiji.
Sve u svemu, od dividende bi svakom građaninu Srbije mogao da bude isplaćen taman po jedan evro. I to je možda prava mera vrednosti ovog projekta za većinu stanovnika, osim za kupce stanova u tom novom elitnom naselju ili one koji će sebi moći da priušte da pazare u budućoj prodavnici „Luj Viton“, koju je predsednik Vučić najavio kao svojevrsno sedmo svetsko čudo. „Da budem sasvim iskren, mi se nadamo da će do 2026. konačno i ’Luj Viton’ da dođe u Srbiju, u Beograd na vodi i onda smo rešili sve probleme“, poručio je Vučić iz Pariza. A možda problemi neće nestati, već će nastati kad građani, čiji je predsednik, shvate da sa prosečnim januarskim platama od 817 evra u „Luj Vitonu“ ne bi mogli skoro ništa da kupe.
Državi godišnje od PDV-a manje od vrednosti jednog stana
Ni prihodi države po drugim osnovama nisu baš impresivni. U budžet se prošle godine od PDV-a na prodate stanove u Beogradu na vodi slilo tek 2,3 miliona evra. Za 300.000 evra manje nego što je 2023, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, koštao samo jedan, doduše najskuplji stan u Beogradu na vodi od 383 kvadrata, koji je plaćen 2.601.888 evra. U kešu, naravno. Osim PDV-a država je naplatila i 8,2 miliona evra poreza na dobit i to bi otprilike bilo sve, ne računajući poreze i doprinose na zarade stotinak zaposlenih, čije su bruto zarade i ostale naknade koštale taman onoliko koliko je i država naplatila poreza na dobit i dodatu vrednost.
Mnogo darežljiviji Beograd na vodi kao matična firma bio je prema svojim povezanim, ćerkama-firmama, BW Galeriji i BW Kula, kojima je lane pozajmio skoro 86 miliona evra. Uz to će ove godine većinskom vlasniku, Igl hils voterfront investmentu LLC, isplatiti 25 miliona evra po osnovu ranije odobrenog kredita. To je ujedno i poslednja rata, koja dospeva krajem godine, a isto toliko Igl hilsu je isplaćeno i 2023. I to nije sve, jer je većinski vlasnik naplatio i svoje usluge „razvoja projekta“ i to oko 7,5 miliona evra ili 870 miliona dinara.
Očito je, dakle, da država i nema neke velike koristi od ovog projekta, što se baš i ne bi moglo reći za većinskog vlasnika, ko god to bio. O tome posredno svedoči i podatak da je osnovni kapital Beograda na vodi 5,3 milijarde dinara ili oko 45,5 miliona evra, a neraspoređena dobit je skoro tri puta veća, 14,6 milijardi dinara ili 124,5 miliona evra. Pri tome su u 2022. pokriveni svi dotadašnji gubici od 25 miliona evra i prvi put isplaćena dividenda.
Iznošenje para preko transfernih cena
S obzirom na to da je Beograd na vodi od države besplatno dobio zemljište, a stanove je prodavao po tržišnim cenama, bilo bi logično da se ceo profit podeli i da državi pripadne trećina, smatra Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Tim pre što drugi investitori plaćaju građevinsko zemljište, a taj trošak, po njegovoj proceni, dostiže četvrtinu vrednosti sagrađene nekretnine. Na pitanje šta njemu govore podaci da država godišnje dobija dividendu od 3,3 miliona evra, a da je najskuplji stan u tom delu grada prodat za 2,6 miliona, Kovačević naglašava da „postoje dva načina na koja se sav novac može odneti iz Srbije, u Emirate“.
„Dve strane su se dogovorile da će većinski strani vlasnik angažovati izvođače radova i biti zadužen za prodaju stanova i očito se dogodilo da je preko transfernih cena većina novca otišla u inostranstvo, a ovde ostaje manji deo profita. Ne bi me čudilo da se to svesno dozvolilo. Ima tu, međutim, i krupniji problem čak i od toga da država nije dobila ni evro dividende, jer je na tom projektu angažovano veoma malo domaćih firmi“, naglašava Kovačević za Radar.
Beograd na vodi je 2023. u budžet Srbije uplatio 2,3 miliona evra PDV-a i 8,2 miliona evra poreza na dobit, dok je većinskom vlasniku, Igl hils voterfront investmentu LLC iz Abu Dabija, isplatio 25 miliona evra samo po osnovu ranije odobrenog kredita, još toliko isplatiće mu i ove godine, a uz to je ćerkama-firmama, BW Galeriji i BW Kula pozajmio 86 miliona evra
Njegovo uverenje da postoji „trasiran put za iznošenje novca a da se to ne vidi, s tim što deo sigurno završi i kod onih koji sve to dozvoljavaju“ pojačava pisanje stranih medija da bi Mohamed Alabar, preko Igl hilsa većinski vlasnik Beograda na vodi, mogao biti partner i Trampovom zetu Džaredu Kušneru, kome država takođe namerava da besplatno ustupi lokaciju bombardovanog Generalštaba za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa u centru grada.
„Da sav novac ne ide njima u džepove preko transfernih cena, dobit bi bila mnogo veća, a onda bi država mogla da naplati i mnogo veći porez na dobit“, poručuje sagovornik Radara. Što se tiče proširenja projekta na druge lokacije, on smatra da je veliki problem što Beograd nema pravog gradskog urbanistu, kakvi su postojali i u Rimskom carstvu. „Zato se kod nas radi kako kome padne na pamet, a sve je u funkciji nekoga kome novci idu u džep“, ističe on, uz opasku da je naivno očekivati da se može izgraditi normalno tržište nekretnina ako se najatraktivnije zemljište nekome poklanja. Time se, tvrdi Kovačević, stvara velika neravnopravnost između onih koji zemljište moraju da plate i onih koji ga dobijaju besplatno.
Plate Vučića i Malog upola manje od proseka zaposlenih u Beogradu na vodi
Iz napomena uz finansijski izveštaj Beograda na vodi za 2023. može se videti da su troškovi zarada, naknada i ostalih ličnih rashoda lane bili 1,18 milijardi dinara ili 10 miliona evra. Kada se ta suma podeli sa 106 zaposlenih, koliko ih je bilo na kraju godine, ispada da je mesečni bruto trošak za svakog od njih bio čak 927.636 dinara, s tim što je trošak za bruto plate i naknade bio nešto niži, oko 623.196 dinara mesečno. Uz pretpostavku da se na svakih 100 dinara neto plate isplaćuje oko 60 dinara poreza i doprinosa, dolazi se do procene da je prosečna neto zarada u toj firmi prošle godine bila 389.498 dinara ili oko 3.320 evra.
Koliko njima dobro ide vidi se i po tome što im je prosek duplo veći od mesečnih primanja koje su Agenciji za sprečavanje korupcije prijavili predsednik Vučić (200.962 dinara) i ministar finansija Siniša Mali (ministarska plata 129.138 i mesečna naknada za članstvo u UO Fonda za razvoj 61.484 dinara), a dva i po puta veći od plate bivše premijerke Ane Brnabić (145.307 dinara). To, naravno, ne znači da u Beogradu na vodi nema i onih sa primanjima na nivou republičkog proseka, ali u tom slučaju neki mesečno zarađuju i nekoliko puta više od 3.320 evra.
3.320 evra
bila je prosečna neto zarada 106 zaposlenih u Beogradu na vodi, pokazuje računica Radara na osnovu podataka navedenih u napomenama uz finansijski izveštaj za 2023, s tim što su bruto troškovi zarada, naknada i ostalih ličnih rashoda bili 10 miliona evra
Da je država nekome majka, a nekome maćeha vidi se i po tome što je poslednjeg dana prošle godine Beograd na vodi raspolagao sa 14,8 milijardi dinara gotovine (14,7 milijardi dinara ili oko 126 miliona evra na deviznom računu), iako su mu prihodi od prodaje u odnosu na 2022. pali za 41 milion evra, sa 262 na 221 milion, dok je vrednost nedovršene proizvodnje (započetih, a nezavršenih stanova) procenjena na 190 miliona evra.
Iz najnovijih finansijskih izveštaja može se videti i da su kupci unapred, za stanove u započetim a nedovršenim zgradama, lane uplatili čak 356 miliona evra. Taj iznos biće iskazan kao prihod tek kad stanovi budu sagrađeni, a sada se u bilansima tretiraju kao obaveze po osnovu primljenih avansa, koji su iz godine u godinu sve veći, pa su 2023. bili tri puta veći nego 2020.
Male tajne velikih majstora
Mnogo toga, međutim, ne može da se vidi iz javno dostupnih izveštaja. Ni na jedan od brojnih papira svoje potpise nisu stavili ni Vučić, ni Mali, iako upravo njih dvojica najčešće obilaze Beograd na vodi, kao da su trgovci nekretninama ili kao da je to njihov privatni, a ne državni projekat. Prvi ugovor potpisala je tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović, a poslednju odluku parafirao je Dačić. Potpisa ključnih ljudi nema nigde, a malo ko se seća i šta su govorili pre jedne decenije, kada su u jeku kampanje za parlamentarne izbore u martu 2014. tvrdili da će ceo projekat biti završen do kraja 2019. i da će stranci uložiti 3,5 milijardi evra.
Umesto toga, država je, o svom trošku, u međuvremenu srušila salon nameštaja Simpo, pored autobuske stanice, koja će zbog širenja Beograda na vodi biti preseljena na Novi Beograd, a pre toga zatvorena je i Železnička stanica. Gradnju nove železničke i autobuske stanice, naravno, finansira država. I to novcem građana, koji kao guske u magli uzaludno nastoje da saznaju koliko ih je stvarno koštao Beograd na vodi, s tim što očito taj ceh iz godine u godinu biva sve veći.
Država je preuzela i trošak zbrinjavanja vojnih lica i penzionera, prinudno smeštenih u hotelu Bristol, koji je, zajedno sa zgradom Pošte u Savskoj ulici i još 23 zgrade u Savskom amfiteatru ukupne površine od skoro 30.000 kvadrata, „besplatno ustupljen na upravljanje“ Beogradu na vodi. Samo ti objekti, po ceni od 1.500 evra za kvadrat, vrede 45 miliona evra, a država ih je poklonila. Uz to, trošak države za 80 miliona evra povećaće i namera vlasti da ukloni stari Savski most i u blizini izgradi novi.
To što je država naknadno u zajedničku firmu unosila veliku imovinu, a da zauzvrat njen udeo nije povećan sa 33 odsto je kršenje zakona, smatra Milan Kovačević, za koga je još veći problem što se kršenje zakona kasnije pokušava „prikriti lažima“.
Ja tebi, ti meni
Čini se, ipak, da je dara prevršila meru u leto 2018, kada je iz srpskog budžeta za eksproprijaciju par stotina ari u Bulevaru vojvode Mišića, pored Beogradskog sajma, vlasniku privatne firme Eurosalon ril estejt isplaćeno 16 miliona evra, da bi posle samo nekoliko dana to zemljište bez ikakve naknade država ustupila, a kome drugome nego – Beogradu na vodi. Iako je samo jedna kockica u velikom mozaiku, ovaj slučaj je posebno indikativan. Jer, pre nego što je vlast zavukla ruku u džep poreskih obveznika, državno pravobranilaštvo je 3. avgusta 2018. od gradskog Sekretarijata za imovinske i pravne poslove zatražilo da donese rešenje o eksproprijaciji poslovne i tri pomoćne zgrade i jednog placa, koji su u tom trenutku formalno bili privatna svojina Eurosalon ril estejta. Kvaka je u tome što je do 20. juna ta firma imala samo pravo korišćenja nekih od tih parcela, jer su one bile vlasništvo – Republike Srbije. Država je, dakle, vlasnicima prvo omogućila da pravo korišćenja parcele od 49 ari pretvore u pravo svojine, da bi je posle samo mesec i po prodali državi. Na stranu što je država isplatila i deo pomoćne zgrade, koju je Eurosalon nelegalno sagradio na površini „javne namene“.
Da to nije bio usamljen slučaj, svedoči i to što je i 2017. Vlada za eksproprijaciju nepokretnosti za potrebe istog projekta obezbedila 32 miliona evra. U svim tim slučajevima javni novac je korišćen sa samo jednim ciljem, da se Beograd na vodi proširi do Beogradskog sajma. A onda je odlučila da ceo Sajam preseli u Surčin. I ko onda, sluđen svim tim zahvatima, da se seti da je Vučić, danas nosilac liste SNS-a za beogradske izbore, a 2012. kandidat za gradonačelnika, pre 12 godina tvrdio da bi „prema našim proračunima, najmanje 200.000 ljudi radilo na izgradnji kompletnog projekta, a posle bilo i zaposleno“. Sad obećava investicije od 17 milijardi evra za organizaciju specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
I Mali često ponavlja da je taj projekat „nešto najbolje za Beograd“. Ko zna, možda jednog dana i saznamo za koga je bio najbolji. Za većinu građana Beograda i Srbije sigurno nije. Pogotovo za one koji se još pitaju gde su nestali likovi sa fantomkama na glavi, koji su pre osam godina rušili ne samo objekte u Hercegovačkoj, već i pravnu državu, čiji su temelji još jednom uzdrmani usvajanjem posebnog zakona koji je interese jedne privatne firme proglasio projektom od nacionalnog značaja. Zbog toga su neki pravnici lex specialis (Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje Beograda na vodi) prekrstili u Alex specialis.
