Iako je povod za taj radikalni potez bio krajnje ličan – tortura pretrpljena od strane policije, a ovaj protivzakonit čin vezan za njegovu intimnost – seksualni izbor, Obradović je naglasio da protestuje „u ime svih“. I u ime celokupne gej populacije, i u ime žena koje trpe akušersko, porodično i drugo nasilje, i u ime Roma iz neformalnog naselja Vuka Vrčevića, takođe nedavno prebijenih, ali i u ime svih budućih žrtava nefunkcionisanja sistema. „Jer, danas se ovo desilo meni, a sutra može da se desi i vama“, poručio nam je mladić.
Konkretno, u njegov iznajmljen stan u Beogradu upali su 14. februara pripadnici specijalne policije, navodno zbog dojave da u njemu ima droge. Njega i cimerku bacili su na pod, vezali ih i uperili im oružje u glavu, postajući još brutalniji primetivši obeležja LGBT zajednice prilikom pretresa.
Obradović je podneo krivične prijave protiv policajaca, ali ga niko iz Tužilaštva još nije pozvao da da izjavu. „Prijavu sam napisao na osam strana, a pritužbe izneo na devet, upamtivši sve detalje verbalnog i fizičkog nasilja specijalaca“, mladić otkriva. Kako se slične prijave množe u fiokama nadležnih, Obradović misli da oni čekaju da se situacija stiša, a on odustane, što „neće nikako“.
Petnaestog aprila, Obradovića je pregledala hitna pomoć, a potom mu je dozvoljen ulazak u Skupštinu.
Građani su mu pružali podršku dok je sedeo ispred Skupštine, čak su ga i poslanici obilazili, ali svi znamo da se predmet neće otvoriti dok ne dođe mig predsednika Vučića. Možda bi i Ana Brnabić, sad na čelu parlamenta, mogla da pripomogne, iz čistog saosećanja kome nije bila sklona ni kao premijerka.
