Mi smo danas „bure baruta“ jer za razliku od Miloševića i Erdogana, koji su ostavili bar neki ventil kroz koji bi se izlivalo nezadovoljstvo, Vučić „ludačkom žestinom i bezobzirnošću drži svaku mesnu zajednicu“ i već 13 godina blokira sve institucije i građane u realizaciji osnovnih prava, smatra Bojan Pajtić, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i nekadašnji predsednik Vlade Vojvodine. To, po njegovom mišljenju, dovodi do frustracije i osećaja bespomoćnosti, a „bespomoćnost prerasta u gnev i bes“. „U toj eksploziji nezadovoljstva pribojavam se ishoda. Nikom nije u interesu da dođe do nasilnog raspleta, ali se plašim da režim prosto gura Srbiju u to“, kaže Pajtić.
Cela naprednjačka mašinerija trenutno podgreva Vučićevu teoriju zavere o padu nadstrešnice kao činu terorizma, iako su tri tužilaštva, računajući i jedno pod njihovom apsolutnom kontrolom, odbacila tu mogućnost. Koliko je to opasno?
To je opasno iz više razloga. Prvo zbog toga što se obesmišljava koncept podele vlasti i vrši pritisak na pravosuđe da se spere odgovornost sa onih koji su krivi za ubistvo 16 ljudi i teško ranjavanje jedne žene. Drugo, opasno je jer se time idiotizuje deo javnosti koji veruje u takve priče i kojoj hiljadu puta ponovljena glupost i laž na kraju uvek zazvuči kao istina. I biće vrlo teško tim ljudima, jednom kada se režim promeni, objasniti šta je sistem državne uprave, šta je sistem vrednosti i šta je razlika između laži i istine.
Šta podrazumevate pod idiotizacijom?
To što se ljudima pune glave ne samo besmislenim nego čak i glupim tezama. Svako zna kolika je frekvencija na relaciji Novi Sad – Beograd. Po prirodi stvari, hiljade i hiljade ljudi je svaki dan prolazilo ispod te nadstrešnice, a pogotovu ljudi koji se bave javnim poslom. Da nije Bačulov tog dana bio na železničkoj stanici, bili bi možda Marinika Tepić, Bora Novaković, Goran Ješić, Dinko Gruhonjić, a možda i ja koga doživljavaju kao blokadera teroristu jer podržavam sopstvene studente. SNS poslanik sa skupštinske govornice je izjavio da je šansa da se tog dana Bačulov našao na stanici jedan prema milion, a mnogo je, zapravo, veća verovatnoća da je neko od kritičara režima tog prepodneva bio na železničkoj stanici, nego da baš niko nije prošao.
Na izbore bi trebalo ići sa dve opozicione liste – jednom progresivnijom i drugom tradicionalnijom, dakle levi i desni centar, ali ne više od toga. Da postoji volja da se napravi jedan blok to bi bilo najbolje, ali nije neophodno
Ali, osim idiotizacije postoji još jedan razlog zbog kog to naprednjaci rade – Goran Vesić je neprijatan svedok mnogih mahinacija i krađa koje su se dogodile u prethodnim godinama u Srbiji. Očigledno je da on raspolaže nekakvim materijalima i dokazima i da nema nameru da se prepusti ulozi žrtvenog jagnjeta, pa je potrebna histerična kampanja da bi ga ubedili da neće biti pušten niz vodu i da neće odgovarati za ono što se dogodilo 1. novembra.
Zar ne bi bilo jednostavnije da Vučić pomiluje Vesića kao što je, dok je proces još bio u toku, pomilovao SNS batinaše u Novom Sadu koji su studentkinji slomili vilicu?
Da, ali ako ga pomiluje on priznaje da postoji krivično delo. Zato pokušava da relativizuje njegovu odgovornost i kaže – ma kakve veze on ima, nije kačio viseće elemente na pogrešan način ili opteretio statiku nadstrešnice. Jer, ako prizna da je Vesić kriv za zločin od 1. novembra, priznao je i sopstvenu krivicu. Bivša pomoćnica u Vesićevom ministarstvu Anita Dimoski je svedočila da su svi nalozi za ubrzavanje radova stizali sa Andrićevog venca, a da je u razgovoru na kom je bio prisutan i Vučić, uspostavljeno pravilo da Vesić praktično personifikuje Vučićevu volju i autoritet u infrastrukturnim radovima. Zbog toga je Vučiću potrebno da za zločin okrivi nekog sasvim desetog i zato ima problem sa pomilovanjem iako bi to vrlo rado učinio. Što ne znači da to neće učiniti u trenutku kada se shvati da će odgovornost biti ustanovljena. I to je ono što dekuražira svaku pristojnu i normalnu osobu u ovom društvu, jer su svesni da ukoliko ovu vlast ne smenimo dovoljno brzo, na kraju dana može da se dogodi da Vučić pomiluje sve koji na duši nose živote šesnaest ljudi.
Navikli smo da Vučić priča sve što mu padne na pamet, ali da li je moguće da baš niko unutar skupštinske većine ili tužilačkih organa nema svest da lično predstavlja instituciju i da nije samo talac njegovih sve neodrživijih ideja?
Mi na svim nivoima vlasti imamo ljude koji su kriminogene strukture i mahom objektivno polupismeni. Ne možemo od njih očekivati ni pametnije ni smislenije izjave, jer je to nivo njihovog obrazovanja, a i kvocijenta inteligencije. Oni su svojevrsna lična karta neznanja, prostakluka i niskog nivoa emocionalne i intelektualne zrelosti. Oni su neoradikali, od njih se očekuje da pričaju gluposti, da lažu i satanizuju, kao što su činili devedesetih, nekada ljude drugih nacionalnosti, a nekada i sada drugog političkog uverenja.
Goran Vesić je neprijatan svedok mnogih mahinacija i krađa koje su se dogodile u prethodnim godinama u Srbiji. Očigledno je da on raspolaže nekakvim materijalima i dokazima i da nema nameru da se prepusti ulozi žrtvenog jagnjeta, pa je potrebna histerična kampanja da bi ga ubedili da neće biti pušten niz vodu
Odraz tragedije i katastrofalnog stanja u društvu je upravo to ćutanje tužilaštva. Ne može se reći da izjave predsednika države ili izjave poslanika koje prenose svi mediji, ne predstavljaju nezapamćeni i nedopušten pritisak na pravosuđe. Sve se to dešava u zemlji koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, iako vidimo da je ta kandidatura samo formalna i da smo mi svetlosnim godinama daleko od EU. Tužno je što tužilaštvo dozvoljava da se stvara ovakav šum u javnosti i da se ovako veliki broj građana dovodi u zabludu. Oni bi morali na to da reaguju, jer, konačno, ove izjave su više prozivanje njih i omalovažavanje njihovog rada, nego napadi na Bačulova ili bilo kog političara, studenta ili čoveka koji je učestvovao na protestima.
Ako izbori budu za godinu i po, bar je to ponuda sa kojom predsednik licitira ovih dana, šta će do tada ostati od društva?
Mislim da će biti mnogo brže jer će sankcije NIS-u drastično ubrzati proces. One nisu problem samo za 14.000 zaposlenih u sistemu, već i za ogroman broj firmi koje sarađuju sa tom kompanijom, od građevinskih firmi, IT, firmi iz uslužnog i transportnog sektora… svi oni ostaju bez posla. Drugo, i firme koje sarađuju sa NIS-om rizikuju da potpadnu pod američke sankcije. Negde oko 10 odsto republičkog budžeta je punjeno iz NIS-a, to će ubuduće izostati, a ova vlast je gotovo sve resurse usmerila na pljačku na Ekspu, što znači da u budžetu neće ostati novca više ni za šta. Dakle, to neće biti samo udarac na republički već i na budžet građana i na BDP. Doći će do nestašice i drastičnog poskupljenja goriva, odnosno naftnih derivata, što će automatski povlačiti skok cena svih proizvoda i usluga. Za nekoliko meseci, posledice sankcija će biti drastične, a Vučiću ne odgovara da usred tog kolapsa uđe u izbornu kampanju.
Druga stvar zbog koje mu odgovara da ima izbore ranije je to što je opozicija, kolokvijalno rečeno, nesnađena. Mi ne vidimo da su oni spremni da stupe u jednu ili najviše dve kolone, a ako izađu u tri, neko od njih najverovatnije neće preći cenzus. Studenska lista će uzeti gro opozicionih glasova, ostaće relativno mali procenat potencijalnih birača koji će na izborima glasati za opozicione partije i tu onda nema prostora za pravljenje nekog velikog broja lista. A vidimo da opozicija nije načisto sa tim ni ko će sa kim sarađivati, ni ko na koji način. Tu nema koordinacije i to pomalo dekuražira, ali je za Vučića idealan trenutak da raspiše izbore.
Pa što ih ne raspisuje?
Jedina okolnost zbog koje prolongira je to što ne sme sebi da dozvoli da u izbornoj kampanji bude 1. novembra zbog snažne simbolike tog datuma. Može da ih raspiše samo nakon toga, ali vrlo, vrlo brzo, tako da je, po mom mišljenju, pre pitanje dana a ne nedelja kada će to uraditi. Sigurno mu se to ne uklapa u planiranu pljačku od najmanje četiri do pet milijardi evra, po procenama stručnjaka, od Ekspa, ali trenutno su protesti splasnuli i to mu ide u prilog, ali oni mogu da se vrlo brzo ponovo razbuktaju.
Ukoliko ovu vlast ne smenimo dovoljno brzo, na kraju dana može da se dogodi da Vučić pomiluje sve koji na duši nose živote šesnaest ljudi
Mora da bude svestan i toga da je u Srbiji postala sramota biti za njega, na isti način na koji je postala sramota biti za Miloševića u vreme pre njegovog pada. Ljudi koji su glasali za Miloševića su bili izloženi podsmehu ili preziru u mnogim sredinama, a ni danas niko više neće da bude ćaci. Porazno po vlast je i to što ima jednocifrenu podršku u populaciji između 18 i 30 godina, što znači da su svi oni koji dolaze, koji su budućnost i od kojih će zavisiti da li će Srbije biti ili neće biti – protiv ovog režima. Pitanje dobrog ukusa i mere je zbog čega taj režim uopšte ostaje i dalje.
A odgovor je?
Da se očito radi o bestidnim ljudima. Ja se ne sećam da sam na ulici u poslednjih godinu dana video nekog viđenijeg naprednjaka, niti da su u Novom Sadu ili Beogradu seli u kafić ili negde na klupu. Oni se bez oružanog i brojnog obezbeđenja nigde ne pojavljuju, i to ne samo visoki funkcioneri, nego i ovi koje nazivamo „sitnim šrafovima“. Narod je kivan, ne podnosi mafijaše, ne podnosi zlikovce i ne želi na vlasti nekog ko se organizuje kao kriminalna družina, a ne vladajuća stranka. Oni mogu još kratko vreme da opstaju sa tom silom koja će ih štititi i da ostaju na vlasti samo zato što informisani deo Srbije zna da smena takvog režima nije vredna gubitka ni jedne jedine glave u ovoj zemlji. Uz sve Vučićeve priče da će Kobre rasterati narod, videli smo kako su se provele u Novom Sadu kada besni građani krenu u juriš. Dakle, koliko god da ima policije, uvek će biti 50 puta više građana koji žele i traže pravdu i tome se ne može parirati.
Porazno po vlast je i to što ima jednocifrenu podršku u populaciji između 18 i 30 godina, što znači da su svi oni koji dolaze, koji su budućnost i od kojih će zavisiti da li će Srbije biti ili neće biti – protiv ovog režima. Pitanje dobrog ukusa i mere je zbog čega taj režim uopšte ostaje i dalje
Ali, pre svega su se studenti, a posle i zborovi građana, opredelili za nenasilje kao soluciju. Umesto da to ovaj režim ceni, on to doživljava kao slabost. To nije nikada nikakva slabost. I ja im ne želim – mislim da to niko razuman ne želi – da nastave da bezobrazno ignorišu volju građana, jer će proizvesti odgovor koji bi u istorijskom smislu bio loš. Važno je da se izbegne nasilni rasplet događaja, a režim kao da priželjkuje upravo to. Vučić stalno sprovodi istraživanja javnog mnjenja i broji koja stranka ima koliko glasova, a jedino relevantno istraživanje u ovom trenutku bi bilo istraživanje nivoa straha i nivoa besa. Kad bi sagledao te dve emocije, onda bi shvatio da je đavo odneo šalu i iz ovih stopa bi raspisao izbore.
Da li bi na izbore trebalo da izađe samo studentska lista i da se stvori, kako oni kažu, referendumska atmosfera, ili je potrebna i opozicija?
Nema niko prava da opoziciji brani da učestvuje na izborima i to ne bi bilo fer – neke stranke su se 13 godina borile u autoritarnom sistemu u kom je opasno baviti se politikom. Ali istovremeno, opozicija nema pravo da baci neke glasove tako što će izaći na više lista i dovesti do toga da propadnu desetine ili stotine hiljada glasova. Nisu samo opozicioni političari žrtve ovog režima, milioni ljudi pate i niko nema prava da baci njihov glas. Zato mislim da bi na izbore trebalo ići sa dve opozicione liste – jednom progresivnijom i drugom tradicionalnijom, dakle levi i desni centar, ali ne više od toga. Da postoji volja da se napravi jedan blok to bi bilo najbolje, ali nije neophodno.
Mislite li na blok sa studentima?
Ne, ne… studentska lista treba da ide posebno, a i istraživanja govore da u zbiru imaju više ako ne idu zajedno sa opozicijom. Imamo one koji imaju primedbe na opoziciju, a i one koji imaju primedbe na studentsku listu zbog nekih odstupanja pojedinih fakulteta. Ali ne smemo da zaboravimo da su studenti podigli veliki broj apstinenata i usmerili ka sebi, čak i neke birače režima. Oni i ne treba da budu politički homogeni, niti kopija neke stranke, jer za njih će glasati i levi i desni, i komunisti i nacionalisti… Znači, vi kad vidite strukturu ljudi koji kažu „glasaću za studente“, vidite puno ljudi koji verovatno uopšte nisu glasali, jer su razočarani opozicionim strankama i to ne bez razloga i jer su bili apstinenti koji su izgubili nadu, a studenti su je povratili svojom masovnošću i svojom snagom.
Ja se ne sećam da sam na ulici u poslednjih godinu dana video nekog viđenijeg naprednjaka, niti da su u Novom Sadu ili Beogradu seli u kafić ili negde na klupu. Oni se bez oružanog i brojnog obezbeđenja nigde ne pojavljuju
Do juče mnogi nisu učestvovali u političkom životu, pre svega mladi koji su sada najispolitizovanija populacija, jer im političke stranke nisu bile simpatične, a sada će oni u ogromnoj većini glasati. Opet, s druge strane imamo ljude koji žele političku artikulaciju, žele da glasaju za nekoga ko kaže „ja sam za EU“ ili „ja nisam za EU“, a studenti su tu da pruže najmanje zajedničke imenitelje: vladavinu prava, uspostavljanje odgovornosti za korupciju, podelu vlasti i uređenje države, uvažavanje obrazovanja, kvalifikovanosti, ljudskih prava i medijskih sloboda. Sve je to pregaženo, ničeg tu nema i da bi se samo to vratilo biće potreban jedan, ako ne i dva mandata. Učešće opozicionih izbornih lista uopšte nije loše za politički život, upravo zbog profilisanja i kao korektivni faktor – biće važno da se i sa ove strane u parlamentu nađu ljudi sa političkim iskustvom.
Da li imate utisak da se u javnosti pojavljuje zazor od studentske liste kod ljudi koji su ih apsolutno podržavali nakon vidovdanskog skupa koji je skrenuo udesno, nakon trčanja do Brisela jednih i osude drugih, i u odsustvu bilo kakvih informacija o ljudima kojima bi trebalo poveriti svoj glas?
Verujem da će studentska lista biti vrlo kvalitetna. Ne znam mnogo imena, ali ona koja znam su sjajna – veliki broj je iz različitih oblasti, a najviše je univerzitetskih profesora kojima prosto nema šta da se zameri i koji do sada nisu bili aktivni u javnom životu. Takođe, mnoga imena koja se pominju u javnosti neće biti na listi jer su studenti procenili da izazivaju kontroverze. Dakle, oni su vrlo studiozno, informisano i odgovorno pristupali tim listama. Prvo su vršene trijaže na nivou fakulteta, pa onda na nivou univerziteta, pa na nivou svih univerziteta. Odluke su praktično donošene aklamacijom, tako da ćemo, imam utisak, biti prijatno iznenađeni koliko će te liste biti neiritantne za sve ili bar ogromnu većinu opozicionih birača.
Usput bih napomenuo da studenti nisu trčali do Moskve ili vozili bicikle do Pekinga, već do Brisela i Strazbura, što je po meni poruka čije i kakve vrednosti žele u društvu koje im pripada i koje će im pripasti.
I kao problem nam ostaju i dalje izborni uslovi. Ili ne, s obzirom na to da je Vučić zamolio Brnabićku i Macuta da ispune sve što traži EU, pa makar to bilo i ponižavajuće?
Očito je njegova politika na četiri stolice propala u potpunosti i postao je svestan da je na meti SAD i EU, a da ga Rusija guši svojim zagrljajem, dok je Kina manje-više nezainteresovana. Tim zahtevom Vučić je priznao celom svetu da je do sada krao izbore, da su izbori bili protivzakoniti, da je kupovao i uvozio glasove, a da bi bilo ponižavajuće kada bi to morao sada da prestane da čini. Dakle, ponižavajuće je primenjivati EU standarde i dozvoliti sopstvenim građanima u državi koju vodi, da se izraze slobodno. To je jedna zločinačka izjava par ekselans koja je usmerena ka evropskim institucijama, gde on pokušava da vrati kredibilitet koji je imao i to ne zato što su verovali da je pošten, demokrata i da drži reč, nego zato što je sarađivao i činio im različite spoljnopolitičke i ekonomske ustupke. Međutim, nakon 11 meseci protesta EU ne može više da zanemaruje golo autoritaran i nasilnički karakter režima, a komunikacija i kooperacija srpskih vlasti sa ruskim službama bezbednosti je otišla toliko daleko da mu niko sa Zapada ne samo više ne veruje, već ga i ne želi.
Bivša pomoćnica u Vesićevom ministarstvu Anita Dimoski je svedočila da su svi nalozi za ubrzavanje radova stizali sa Andrićevog venca, a da je u razgovoru na kom je bio prisutan i Vučić, uspostavljeno pravilo da Vesić praktično personifikuje Vučićevu volju i autoritet u infrastrukturnim radovima
Šta bi se dogodilo ako bi ga Ana i Đuro poslušali i napravili fer izborne uslove?
Ma ne pada im na pamet! To je poruka upućena Evropi – naložio sam da se ispoštuju preporuke, ali ne mislim to ozbiljno, jer bih u tom slučaju izgubio vlast. Takva psihološka struktura ne predaje vlast, on je bez vlasti i bez politike niko – kompleksi su jači od njega. Drugo, on ima 55 godina, a ništa drugo u životu nije ni radio i bez politike je izgubljen. Čemu milijarde koje ima? Kako da mu nahrane ego, ako nema vlast i važnost?
