za Radar iz Vašingtona
U ljutoj atmosferi u Vašingtonu uzrokovanoj zatvaranjem vlade i surovim političkim obračunima preko leđa građana, dva tabora nakratko su se ujedinila oko dostignuća glavnog polarizatora. Aplauzi američkom predsedniku Donaldu Trampu za mirovni sporazum između Izraela i Hamasa stigli su i od njegovih saradnika i od političkih protivnika. „Sve pohvale predsedniku Trampu i njegovoj administraciji, kao i arapskim liderima u regionu jer su uspeli da privole strane da se obavežu na plan od 20 tačaka“, izjavila je Hilari Klinton, Trampova protivkandidatkinja na izborima 2016. na čije je hapšenje pozivao.
Iako mu je izmakla Nobelova nagrada za mir, uprkos otvorenim pritiscima na komitet, dobitnica Marija Korina Mačado mu je nagradu posvetila. „Predsednik mira“, kako Tramp sebe voli da zove, na spisak „sedam ratova koje je okončao“ možda će moći da doda i osmi – ako se dogovor održi. A to još nije sigurno i zato je optimizmu dodat oprez. Prva faza plana Bele kuće predviđa prekid vatre, povlačenje izraelskih snaga do određene borbene linije, oslobađanje talaca i palestinskih zatvorenika, slanje humanitarne pomoći u Gazu. Druge faze rešavaće se usput – ako se dogovor održi.
Uloga Katara
Javnost u Americi najviše intrigira kako je Tramp uspeo da dođe i do ove faze dogovora, budući da su raniji pokušaji propadali. Odgovor na ovo pitanje je kompleksan i zavisi od više faktora, od kojih je značajna i Trampova trgovačka veština. „Diplomatija ne znači ništa ako je ne prati kredibilna pretnja silom i Tramp je to razumeo u ovom sukobu. Predsednik Džo Bajden je dozvolio da domaće političke prilike utiču na to kako se postavlja prema Izraelu i na kraju je to bilo kontraproduktivno“, piše urednički kolegijum Vašington posta i konstatuje da svi Amerikanci treba da budu ponosni jer je Tramp SAD vratio na mesto svetske sile koja može da reši sukob ovih razmera.
Sve pohvale predsedniku Trampu i njegovoj administraciji, kao i arapskim liderima u regionu jer su uspeli da privole strane da se obavežu na plan od 20 tačaka
Hilari Klinton
Ovo nije prvi put da Amerika pokušava da reši konflikt u Gazi. Pred sam kraj mandata, Bajden je uz Katar i Egipat uspeo da dogovori prekid vatre i razmenu nekoliko desetina talaca za palestinske zatvorenike. Taj dogovor podržao je i Tramp, koji je tek trebalo da stupi na dužnost. Pred primenu druge faze sporazuma, sredinom marta, Izrael je napao Hamas optužujući ga da krši dogovor i rat je nastavljen. Tramp je letos predložio prekid vatre na 60 dana, ali ga zaraćene strane nisu prihvatile. Šta je sada drugačije? Mediji su se ovde fokusirali na jedan događaj koji je, kako se pretpostavlja, Tramp iskoristio da maksimalno pritisne Netanijahua.
U centru ove priče je Katar koji je od početka posrednik u konfliktu i nekoliko puta je izlazio sa planovima za okončanje rata. Izrael je početkom septembra bombardovao rezidencijalni kvart u Dohi, kako je rečeno, sa namerom da pogodi lidere Hamasa. Poginulo je šestoro, među njima i katarski pripadnik bezbednosnih snaga. To je razbesnelo i arapski svet i Belu kuću. Katar je saveznik SAD i u toj zemlji nalazi se 10.000 američkih vojnika, a u američkoj državi Ajdaho obučavaće se katarski piloti. Katarsko ministarstvo odbrane poklonilo je Trampu luksuzni avion vredan 400 miliona dolara. Trampova firma je u aprilu sklopila dogovor o izgradnji luksuznih vila i golf terena u Kataru, u kojem će učestvovati i kompanije iz Saudijske Arabije. Tramp je odmah kritikovao Izrael zbog gađanja Dohe i Netanijahua naterao da, tokom posete Beloj kući tri nedelje kasnije, telefonom pozove katarskog premijera i izvini mu se.
Kušnerov doprinos
Na zvaničnim fotografijama koje je objavila Bela kuća, može se naslutiti nova ravnoteža snaga. Tramp sedi namršteno, kao roditelj koji je izgrdio nevaljalo dete, i sluša Netanijahua koji čita pismo izvinjenja preko telefona. Napad Izraela na Katar je Trampa naveo da pojača pritisak na Netanijahua. Anonimni izvori iz Izraela rekli su za En-Bi-Si da je Trampov plan za Gazu u tom trenutku bio na stolu već godinu dana i da ga Netanijahu nije prihvatao – ali da ga Tramp ovog puta nije pustio da bira. Uz to je izjavio i da Amerika neće podržati ako Izrael anektira Zapadnu obalu. Posle Trampovog pritiska na Izrael, arapske zemlje – Saudijska Arabija, UAE, Jordan, Egipat, Turska – pojačale su pritisak na Hamas. Ta široka koalicija arapskih zemalja bila je drugi ključni faktor za uspeh ovog mirovnog plana. Tramp ima bliske veze sa zemljama Persijskog zaliva i, osim u Kataru, ima privatni biznis i u Saudijskoj Arabiji i UAE. Njegova kompanija, u saradnji sa saudijskom firmom Dar Global, gradi luksuzni kompleks vredan milijardu dolara u Džedi i Trampovu kulu u Dubaiju. SAD sa arapskim zemljama imaju i trgovinske sporazume vredne stotine milijardi dolara.
Njujork tajms piše da je Džared Kušner, zajedno sa savetnikom za Bliski istok Stivenom Vitkofom, bio ključni faktor u finišu postizanja dogovora za Gazu
Važan igrač na Bliskom istoku i u postizanju sporazuma za Gazu je prvi zet, Džared Kušner, koji nema nikakvu zvaničnu funkciju. Kušner je u Trampovom prvom mandatu bio zadužen za Bliski istok i učestvovao u postizanju Abrahamovih sporazuma o normalizaciji odnosa Izraela sa UAE, Bahreinom, Marokom i Sudanom. Posle odlaska sa funkcije održava bliskoistočne veze, upoznaje ključne igrače i prilike u regionu i na kraju dobija tri milijarde dolara od Saudijske Arabije i Katara za svoj fond Afiniti, koji će graditi i kompleks na mestu Generalštaba. Njujork tajms piše da je Kušner, zajedno sa savetnikom za Bliski istok Stivenom Vitkofom (koji takođe dolazi iz sveta nekretnina), bio ključni faktor u finišu postizanja dogovora za Gazu.
Njihov pristup je bio da prvo navedu strane da prihvate dogovor u načelu, a posle rešavaju detalje. „Stiv i ja iz iskustva znamo da prvo moramo da razumemo ljude, da iz njih izvučemo suštinu, a onda da vidimo koliki nam prostor ostaje za pritisak. Mnogi ljudi koji se bave ovim su profesori istorije ili diplomate. Drugačije je kad ste neko ko se profesionalno bavi postizanjem dogovora, to je potpuno drugi sport“, rekao je Kušner za Njujork tajms.
Povodom spoljnopolitičkog uspeha prve porodice, neki mediji podsećaju da etiketa „predsednik mira“ ne važi na unutrašnjem planu. Kod kuće, Tramp naručuje optužnice protiv političkih protivnika, poziva na hapšenja guvernera i gradonačelnika, šalje vojsku i policiju da se obračuna sa demonstrantima u demokratskim gradovima, antifašiste proglašava teroristima. U Americi Tramp vodi rat.
