Studentski protesti koji traju već godinu dana izazvali su tektonske promene u našem društvu. Sve ono što smo mislili da ne postoji u našoj zemlji ili da je davno zamrlo – građansko promišljanje, vaspitanje i osećaj za slobodu, pravda i jednakost – i dalje je i te kako prisutno, i to, gle čuda, među mladim i najmlađim naraštajem, koji je oslobođen bilo kakvih predrasuda verskog, nacionalnog i političkog tipa.
Studentski protest je, suštinski, posle tragedije u Novom Sadu eruptivno demonstrirao socijalni bunt koji je sve žitelje Srbije trgao iz duboke letargije, dok je režim Aleksandra Vučića prodrmao iz lagodne pozicije vladanja u apsolutno svim sredinama – od mesnih zajednica po selima do republičkog nivoa.
Politički život u Srbiji odavno je postao žalostan i tmuran, posebno posle dolaska Aleksandra Vučića i njegove koruptivno-kleptokratske kamarile na vlast. Protekli period njegovog vladanja pokazao je apsolutnu nesposobnost opozicionih činilaca da ozbiljnije promene stanje u borbi protiv autokratije i totalitarizma, koji prerastaju u fašizam u pokušaju. Studentski pokret nastao je kao odgovor na opšte beznađe, a mladi su nekako spontano, nakon neuspešnog pokušaja opozicije da motiviše građane na borbu, postali faktor koji će svojom neukaljanošću i čestitošću vratiti poverenje u moguće promene kod svih onih koji su već izgubili nadu. A takvih je u Srbiji mnogo.
Kada je Vučiću izmakla kontrola i ozbiljno doveden u pitanje njegov opstanak na vlasti, izgubio je kompas i više nije prezao ni od čega. Bestijalnost se kretala od medijskog laganja, izvrtanja činjenica, zastrašivanja, hapšenja političkih protivnika i studenata, do brutalnog prebijanja demonstranata na ulicama Srbije
Aleksandar Vučić i njegov režim su shvatili da su studenti i ceo njihov pokret najveća opasnost koja ih je zadesila u proteklih trinaest godina i da isključivo oni svojim buntovnim pritiskom mogu da ujedine sve građane Srbije.
Kada je Vučiću izmakla kontrola i ozbiljno doveden u pitanje njegov opstanak na vlasti, izgubio je kompas i više nije prezao ni od čega. Bestijalnost se kretala od medijskog laganja, izvrtanja činjenica, zastrašivanja, hapšenja političkih protivnika i studenata, do brutalnog prebijanja demonstranata na ulicama Srbije. U jednom momentu, kada mu to nije pošlo za rukom, pokušao je da u Srbiji, ovakvoj multikulturalnoj, na mala vrata provuče međunacionalne i međuverske sukobe, koji bi nas mogli odvesti u građanski rat.
A on, naš veliki predsednik, pojavio bi se kao spasilac, uvodeći vanredno stanje i ,,smirujući situaciju”. Novi Pazar, Vrbas i Bački Petrovac bili su probni poligoni za radikalski scenario, a ideja je bila da su studentski protesti širom Srbije izgube svaku relevantnost u novonastaloj situaciji opšte mržnje između ljudi različitih vera i nacionalnosti.
Studentski pokret je u celoj zemlji na takve pokušaje, u nacionalno i verski heterogenoj Srbiji, odgovorio inteligentno i hrabro, stavljajući u prvi plan interkulturalnost, koja je modus vivendi mladih ljudi. Slike iz Novog Pazara, gde su studenti iz cele Srbije došli da podrže svoje kolege sa DUNP-a, obišle su ceo svet. Novi Pazar je, kao grad kulturnog pluralizma, u apsolutnom jedinstvu odgovorio na način na koji niko nije očekivao. U ovom gradu je etnička raznolikost, onog trenutka kada je prepoznata Vučićeva ideja, prerasla u zajednički otpor, koji je i prvorazredno prožimanje različitih kultura i svi su postali jedno – građani Srbije.
Novi Pazar, Vrbas i Bački Petrovac bili su probni poligoni za radikalski scenario, a ideja je bila da su studentski protesti širom Srbije izgube svaku relevantnost u novonastaloj situaciji opšte mržnje između ljudi različitih vera i nacionalnosti
Studenti su probudili ono najbolje što svaki čovek ima u sebi, a to je empatija. Započela je zajednička borba za slobodu i pravdu. Muftija sandžački Demirović otvoreno je izašao na ulice Novog Pazara i podržao studentsku borbu u Srbiji, kako je sam rekao potpisniku ovih redova, i kao vernik i kao građanin. Problem koji DUNP u Novom Pazaru ima sa rektorkom, koja ne bir sredstva da ostane u fotelji, za koju valjda misli da je nasledna stvar, i koja otpušta profesore koji su podržali studente, postao je problem cele pobunjene Srbije. Jedinstveno se traži prinudna uprava na DUNP-u i u tome nema ni verskog ni bilo kakvog nacionalnog antagonizma. U pitanju je opšte jedinstvo, ma ko da si i ma kako se zoveš.
Sila otpora u Novom Pazaru, uprkos zastrašivanju do zuba naoružanom policijom, suštinski je Vučića i njegovu SNS-radikalsku kamarilu odvratila od zla nauma, te je morao da odustane od ovog scenarija, koji je trebalo da studentsku pobunu predstavi kao verski međunacionalni sukob. Novi Pazar se sada suočava sa drugim problemom – osvetom i uskraćivanjem državnih sredstava, kako DUNP-u, tako i celoj lokalnoj samoupravi. Čak je i koalicioni partner u republičkoj vladi optužen da nije ništa preduzeo da se u Novom Pazaru ne desi to što se desilo. Ali, avaj, građanska svest mladih ljudi i onih koji ih podržavaju odnela je apsolutnu prevagu i u tom smislu potpuno smirila situaciju – razumom i interkulturalnošću.
Drugo polje radikalske diverzije nalazi se na suprotnom kraju Srbije – na severu. Tragedija se desila u Novom Sadu, u multikulturalnom gradu, gde se korupcija vlasti na najstrašniji način najbolje videla. Novosadski univerzitet se, zajedno sa svim ostalim univerzitetima u zemlji, upustio u bitku protiv stoglave koruptivne hidre koja je sve nas zajedno vukla i vuče u veliku nesreću.
Dekani i ogromna većina profesora u Subotici stali su na stranu studenata, a na ulicama grada našli su se zajedno, potpuno ravnopravno i, pre svega, manifestujući i demonstrirajući jedinstvo
Vučićev napad na prožetost naših različitih kultura, manifestovan kroz batinaški zulum u Vrbasu i Bačkom Petrovcu, izazvao je sasvim suprotan efekat i probudio građansku interkulturalnost. Subotica je grad gde se to najbolje vidi. Mađarska zajednica, iako mahom opredeljena za Savez vojvođanskih Mađara, koji je važan koalicioni partner SNS-u, nije uletela u manipulativnu radikalsku retoriku. Subotica ima najviše kulturnih, političkih, verskih i etničkih raznolikosti. To su Hrvati, Mađari, Bunjevci, Srbi, Muslimani, Romi, Rusini… i Subotica ima tri velika fakulteta. Dekani i ogromna većina profesora stali su na stranu studenata, a na ulicama grada našli su se zajedno, potpuno ravnopravno i, pre svega, manifestujući i demonstrirajući jedinstvo.
Studenti su pokazali da višenacionalne i multikonfesionalna sredina na severu Bačke ima jaku građansku svest, koja je – kao i u Novom Pazaru – suštinska odbrana od radikalskog zla. To je najveća tekovina ovih studentskih protesta i najveća vrednost koju smo mogli da dobijemo mi, građani ove nesrećne zemlje.
Dakle, ponavljam: sloboda, bratstvo, jednakost… Studenti su svet!
