Država je zarad radnih mesta i punjenja budžeta poslednjih decenija uplaćivala milione evra u vidu subvencija privatnim investitorima. Nekad se to isplatilo, a nekad su takvi projekti propadali. Slično se desilo i u Inđiji, gde je pre 17 godina najavljivana izgradnja IT parka na čak 50 hektara, a investitor je bila indijska kompanija Embassy Techzones.
Opštinske vlasti su projekat pomogle kupovinom zemljišta za oko 500.000 evra, ali se do danas stiglo tek do okončanja prve faze, koja će, kako stvari stoje, biti i poslednja. I umesto da Opština, kako kažu sagovornici Radara, od indijske firme naplati blizu 1,1 milion evra zbog neispunjavanja ugovora, lokalne vlasti bile su spremne na vansudsko poravnanje za svega 300.000 evra. A samo zemljište koje su Indijci dobili na poklon sada je, kako tvrde, vredno oko osam miliona evra.
Ništa neobično u zemlji Srbiji da predstavnici vlasti pogreše u proceni stranih investitora i da subvencije iz državnog, odnosno lokalnog budžeta završe u pogrešnim džepovima. To se desilo i u Inđiji, gde je 2007. prvi put najavljen dolazak indijske kompanije Embassy Group, odnosno njene ćerke firme Embassy Techzones, koja je važila za vodećeg investitora i operatora u oblasti IT i biznis parkova.
Tada je rečeno da pomenuta indijska firma planira da u izgradnju tehnološkog parka u Inđiji, na 270 hektara, uloži najmanje 600 miliona dolara. Srećom, ugovorom je precizirana samo prva faza, a ona je podrazumevala izgradnju najsavremenijeg poslovnog prostora na 25.000 kvadrata u industrijskoj zoni. Opština Inđija je za skoro 50 hektara zemljišta namenjenog investitoru iz Indije platila iznos od 500.000 evra, ali se donekle zaštitila sa četiri menice ukupne vrednosti od 400.000 evra, u slučaju da nešto ne bude išlo po planu.
Lokalna vlast izabrala najgoru opciju
Ceo projekat viđen je kao najveća grinfild investicija u Srbiji koja je trebalo u krajnjoj fazi da dovede do otvaranja 25.000 radnih mesta i da obezbedi izvoz od najmanje dve milijarde dolara. Ugovor je potpisan 2008, a 17 godina kasnije situacija je drastično drugačija od predviđene.
Od planiranih 25.000 kvadrata sagrađeno je samo 10.000 kvadratnih metara i to 2016, iako je prema ugovoru sve trebalo da bude okončano do kraja 2011. U međuvremenu, navodno zbog finansijske krize, aneksima su prolongirani rokovi i sada izgleda kao da će se ceo projekat planiran na 250.000 kvadratnih metara, koji je viđen za najveću grinfild investiciju u našoj zemlji, završiti na svega 10.000 kvadrata.
A koliko je situacija loša vidi se i po finansijskom izveštaju kompanije Embassy Group. Indijski investitor na kraju prošle godine imao je svega osam zaposlenih, prihodi su iznosili nepunih 260.000 evra, neto gubitak oko 440.000 evra, a dugoročne obaveze idu i do 15,3 miliona evra.
I na osnovu svega jasno je da ugovor nije ispunjen i da Opština Inđija može bar delimično da povrati svoj novac, potrošen na kupovinu zemljišta. Dobro obavešteni sagovornik Radara navodi da je lokalna vlast ispred sebe imala bar dve opcije – mogla je da pusti i naplati tri menice u vrednosti od 300.000 evra ili da raskine ugovor, na šta ima pravo, da vrati uloženih 500.000 evra i naplati kamatu, što bi, prema nekim procenama, iznosilo oko 1.089.000 evra. Ipak, opštinske vlasti izabrale su treću opciju.
Danilo Krivošija, advokat i odbornik Grupe građana „Građanin“, navodi za Radar da su odbornici dobili predlog odluke o sudskom poravnanju koje je predviđalo da indijska firma uplati 300.000 evra i ne pusti menice. To bi, smatra on, bila najgora opcija.
„Prema ugovoru, Opština je mogla da pusti tri menice koje su vredne 300.000 evra. To bi, međutim, odvelo indijskog investitora u blokadu. Ipak, postoji i opcija raskida ugovora, jer nije ispoštovan. U tom slučaju mogli bismo da povratimo uloženih 500.000 evra i naplatimo kamatu, a to bi zajedno iznosilo 1.089.000 evra. Nema razloga da Opština ne iskoristi tu opciju“, kaže Krivošija.
Vrednost poklonjenog zemljišta skočila 16 puta
Čak i u tom slučaju, dodaje on, indijski investitori bi mogli da budu zadovoljni, jer vrednost zemljišta koje je za njih kupila Opština Inđija sada daleko prevazilazi uloženu sumu. Sagovornik Radara navodi da parcele koje su 2008. plaćene 500.000 evra sada vrede oko osam miliona evra.
Strana kompanija nije ispoštovala ugovor i nema razloga da ga Opština ne raskine, jer bismo u tom slučaju mogli da povratimo uloženih 500.000 evra i naplatimo kamatu, a to bi zajedno iznosilo 1.089.000 evra
Danilo Krivošija
Prema nekim informacijama, država je u neposrednoj blizini otkupljivala parcele po ceni od oko 18 evra po kvadratnom metru, a pre 17 godina kvadrat je plaćan svega jedan evro.
„Ukoliko jednostavno sa njima raskinemo ugovor, dobićemo blizu 1,1 milion evra i to je najviše što možemo. S druge strane, njima ostaje zemljište i svega su oslobođeni. Nemaju više ni zabeležbu da ne mogu da prodaju to zemljište do okončanja izgradnje. Ona je neko vreme postojala u Katastru, ali je u međuvremenu skinuta. Ne znamo ko je to učinio i po kom osnovu“, ističe Krivošija.
Praktično u poslednjem trenutku, 12 sati pre početka sednice, predlog odluke o sudskom poravnanju skinut je sa dnevnog reda Skupštine opštine Inđija. Zašto je to učinjeno i po čijem nalogu, nije poznato. Ne zna se ni da li će ta odluka u nekom trenutku ponovo biti aktuelna i stavljena na dnevni red.
„Ne znamo šta se tačno dešava. Čuli smo samo da su se iz opštinske uprave bunili zbog toga i da niko nije hteo da da saglasnost na to. Da je tako nešto usvojeno, mi bismo sigurno podneli krivičnu prijavu i oni to znaju“, ističe Danilo Krivošija.
Nekad im Srbija bila najbolje odredište, a sada…
Malo je verovatno da će Embassy Group ispuniti svoje ambicije u Srbiji, jer je tehnološki park u Inđiji, prema najavama, trebalo da bude najveći specijalizovani IT park u Evropi. Bilo je u planu da se u njega usele najprestižnije IT kompanije iz sveta, a u zavisnosti od uspeha tog projekta nameravano je otvaranje sličnih tehnoloških parkova u drugim regionima Srbije.
Samo 12 sati pre početka sednice, predlog odluke o sudskom poravnanju skinut je sa dnevnog reda Skupštine opštine Inđija. Na zna se zašto i po čijem nalogu i da li će u nekom trenutku ta odluka ponovo biti stavljena na dnevni red
Osnivač i u tom trenutku generalni direktor Embasi grupe Džitu Virvani u septembru 2007. rekao je da su u potrazi za povoljnom lokacijom za izgradnju IT parka obišli Češku, Mađarsku i Rumuniju, ali da su nakon prve posete Beogradu uvideli da je Srbija „najbolje odredište“.
„Jedan od motiva što smo izabrali Srbiju, pored potencijala za razvoj i obrazovanih ljudi, jeste i što veliki broj srpskih stručnjaka radi u svetskim IT kompanijama i što bi mogli da se vrate ukoliko budu mogli da se zaposle u domovini“, kazao je on.
Srbi, međutim, i dalje odlaze i jasno je da u brojnim oblastima ništa nije kako je planirano. A zašto nije – jasno je, jer oni koji nas vode često rade na našu štetu. Tako su, makar u prvi mah, opštinske vlasti u Inđiji odlučile da prihvate sumu od 300.000 evra, umesto da uzmu makar milion. I očigledno je da u tome nikakve logike nema, osim možda u glavama onih koji odlučuju. A šta je u njima, samo možemo da pretpostavljamo.
