Možda se ne odvija u jasno definisanom TV formatu, ali dijalog vlasti i svih koji nisu na vlasti je uveliko u toku. Tako je prošle nedelje grupa lekara analizirala psihološki profil nasilnih policajaca – onih frustriranih, otupelih na jauke, lišenih empatije, koji krijući se iza uniforme slepo prate naredbe i dehumanizuju građane na koje su pušteni. Iako je profil zvučao dosta beznadežno, zaključili su ga optimističnom notom da je čovek biće koje može da kaže „ne“ i odbije da učestvuje u zlu, makar ono dolazilo u obliku zvaničnog naređenja. I bilo je potrebno sačekati samo tri dana na javnu repliku. Ne samo što je u Novom Sadu MUP priredio do sada najžešći udar na mirne građane, već je poseban odgovor uputio upravo lekarima – upadljivo uniformisani članovi ekipe prve pomoći koje je organizovao novosadski Medicinski fakultet su pendrečeni, jedan od njih je i priveden zbog „napada na službeno lice“ (kako je to uspeo da izvede istovremeno obavljajući svoju dužnost, čekamo da nam sud objasni), a vrhunac predstavlja razbijanje glavnog medicinskog punkta ispred rektorata, da slučajno ne bi mogle da se saniraju iole teže povrede koje su planirali da nanose tokom noći.
Društvenog dijaloga nije manjkalo ni u Beogradu, pa je na kritike sve otvorenijeg policijskog narušavanja autonomije univerziteta, država odgovorila iznenađujuće kompromisno i na primeru Medicinskog fakulteta pokazala da može da je narušava i bez fantomki i šlemova. Štaviše, smena dekanke Tatjane Simić je sprovedena na način koji na prvi pogled izgleda legitimno jer ne samo što je razrešena na sednici Saveta fakulteta (dakle nije Dejan Vuk Stanković prisvojio nepostojeće diskreciono pravo i fakultete počeo da tretira kao osnovne škole), već je i za privremenu vršiteljku dužnosti do izbora novog dekana imenovana profesorka Nataša Milić, na predlog studenata. A da se slika o tekovini studentske borbe zaokruži, tu je i momenat da je dekanka smenjena zbog kršenja profesionalne etike. Znači, ustanove rade svoj posao, poštuju se propisi i profesionalne norme, a studenti imaju glas. Šta onda može biti sporno?
Pokazaće se – sve. Na sednici održanoj 2. septembra nije bio prisutan predsednik Saveta Goran Stanković (ostavku na članstvo je podneo 14. avgusta, ali još uvek nije konstatovana), a pošto je njegova zamenica Sanja Mazić na početku sednice podnela ostavku na tu funkciju (ne i na članstvo u Savetu) otvorilo se pitanje ko će sednici predsedavati. Na predlog studenta prodekana Aleksandra Obućine uloga je dodeljena doktoru Marku Lensu koji ne predaje na Fakultetu već je u Savet letos postavljen od strane države, kao jedan od osam članova koje imenuje osnivač. Većinu je obezbedio zahvaljujući glasovima svih predstavnika države (da, glasao je i sam za sebe), sva četiri predstavnika studentskog parlamenta i još četiri glasa članova iz reda nastavnika. I već tu nastaje prvi problem, pošto prema statutu fakulteta predsednik može biti izabran samo iz reda zaposlenih na fakultetu i logično je da isti uslov važi i za nekoga ko privremeno preuzima ulogu predsedavajućeg, a svakako ukoliko pretenduje da time preuzme sva ovlašćenja predsednika, kako je dr Lens svoju ulogu doživeo.
Radar je došao u posed audio-zapisa sednice, i u trenutku kada je sekretarka fakulteta Marija Radovanović ukazala na taj pravni problem, Lens je brzo izgubio strpljenje, četiri puta ponovio da je on predsedavajući, zatim joj tri puta izrekao „prvu opomenu“, optužio je da je fakultet „dovela do propasti“ (izgleda da je nakratko zaboravio koga je tog dana trebalo da smeni), a kada je pokušala da mu odgovori usledila je i (veoma glasna) druga opomena, praćena molbom da napusti sednicu. A pošto molbu nije uslišila, Lens je tražio da se pozove obezbeđenje, na šta mu je Radovanović uzvratila da nemaju obezbeđenje na fakultetu – uzalud, pošto je do kraja sednice morala još dva puta da ga podseti na tu činjenicu.
A pošto se nepostojeće obezbeđenje nikako nije pojavljivalo, Lensu je preostalo jedino da zaboravi i da nije dekan koji jedini na to ima pravo i pripreti zvanjem policije, nakon čega je deset članova Saveta iz reda zaposlenih (svi koji nisu glasali za Lensa) revoltirano napustilo salu. U tako „upodobljenoj“ atmosferi, prešlo se na dosta neobičnu tačku dnevnog reda u kojoj je glasano o povlačenju ostavki prodekana Nataše Milić i Vladimira Trajkovića, koje su istovremeno podneli još 9. decembra prošle godine, nezadovoljni radom uprave. Bez obzira na to što su njihove ostavke usvojene na dekanskom kolegijumu, što su ih kasnije i sami obrazložili na Nastavno-naučnom veću (NNV), a Trajković u maju u izjavi za Danas potvrdio da mu se stav nije promenio, negde u međuvremenu ipak jeste. Ne o pitanju rada uprave, već kako je Trajković objasnio na sednici, povratak na staru funkciju su od njih tražili studenti koji su se žalili na nedostatak komunikacije sa upravom i ujedno im ukazali da pošto ostavke nisu konstatovane na Savetu, i dalje mogu da ih povuku. Pa makar prošlo devet meseci od podnošenja.
U trenutku pisanja ovog teksta, 218 nastavnika Medicinskog fakulteta je svojim potpisom podržalo javno pismo u kome se osuđuje neakademski i nedostojan ton u kome je vođena sednica Saveta
I da se student prodekan Obućina, na funkciji već dve godine, nije javio da potvrdi kako je komunikacija studenata „u prethodnom periodu“ bila isključivo sa profesorima Milić i Trajković, možda i ne bi upalo u oči da tokom cele sednice reč plenum nije pomenuta i da se „studenti“ može odnositi i samo na studentski parlament – a oni su tradicionalno povezani sa državnim vlastima.
Bilo kako bilo, većina koja je izglasala Lensa je i vratila dvoje prodekana na njihove prošlogodišnje funkcije, čime je završena priprema terena za finalni čin – smenu dekanke, koja nije ni bila na dnevnom redu. Kratka rasprava koja je krenula od naređenja Zlatibora Lončara da se privremeno obustave naučna istraživanja Medicinskog fakulteta koja se obavljaju u zdravstvenim ustanovama bez pribavljene saglasnosti etičkih odbora tih ustanova, ubrzo se pretvorila u preslišavanje Tatjane Simić, uz neprestano prekidanje od strane dr Lensa. Da se radilo o normalnom razgovoru, možda bi na optužbu da za istraživanje završeno 2010. godine nije imala dozvolu Etičkog odbora Srbije mogla da odgovori da je to teško bilo moguće, budući da je Odbor osnovan devet godina kasnije. Ali razgovor svakako nije bio civilizovan, već samo preludij za nenajavljeni (mada očigledno čitan sa papira) predlog Lensa da se glasa o prestanku mandata dekanke zbog teške povrede etičkog kodeksa, uz pozivanje na izveštaje biomedicinske inspekcije, rešenje Ministarstva zdravlja i mišljenje Etičkog odbora Srbije u kome je Lens takođe član, podnošenje ostavki članova fakultetske Etičke komisije…
Odnosno na sve živo, osim na nešto što bi Savetu dalo pravni osnov za prevremeno prekidanje mandata, pošto je za utvrđivanje etičke odgovornosti dekana nadležan isključivo univerzitetski Odbor za profesionalnu etiku, koji o ovom pitanju uopšte nije konsultovan. Drugi osnovi bi mogli biti razmatrani da se o razrešenju dekanke Simić raspravljalo u regularnoj proceduri na NNV, ali tamo vlast ne bi mogla da obezbedi skraćeni postupak i unapred dogovoren ishod.
„Ne možemo reći da je ovo što se dogodilo na Savetu nekakva formalna greška, meni je to znak političkog nasilja nad univerzitetom. Smena dekana je sprovedena grubim kršenjem zakona i statuta, pod direktnim uticajem predstavnika Vlade i nije samo pravno ništavna, već i duboko ponižavajuća za univerzitetsku zajednicu. Ako dopustimo da naš fakultet postane produžena ruka vlasti, gubimo suštinu i prostor slobodnog mišljenja, kritičku raspravu, stvaranje znanja… I onda umesto obrazovanja nezavisnih i slobodnih građana, lekara, dobijamo institucije koje proizvode poslušnost i reprodukuju ideologiju. U zdravstvu smo već imali situaciju da se gotovo na većini direktorskih funkcija nalaze ljudi u v. d. statusu, a sada krećemo i sa v. d. dekana – i to u okviru univerziteta koji apsolutno treba da ima autonomiju. Mi v. d. dekana nikad u istoriji nismo imali, čak ni devedesetih. Zato ovde nije reč o internoj borbi različitih struja na fakultetu, već o borbi za očuvanje društvenog integriteta, jer bez autonomije i akademske slobode nema ni demokratskog društva“, kaže profesorka Vesna Bjegović Mikanović.
I nije jedina sličnog stava – u trenutku pisanja ovog teksta, 218 nastavnika Medicinskog fakulteta je svojim potpisom podržalo javno pismo u kome se osuđuje neakademski i nedostojan ton u kome je vođena sednica Saveta i ističe da „poštovanje zakonskih procedura, bez obzira na ličnost na koju se odnose, predstavlja vrednost za koju se u svom desetomesečnom protestu zalažu i naši studenti“.
U nekom drugom životu, pre gotovo dve godine, Marko Lens je komentarišući dešavanja na niškom Medicinskom fakultetu poentirao: „Problem je procedura – da li je ispoštovana procedura koja je morala da bude ispoštovana i da li je postojao sukob interesa?“ U ovom slučaju je pitanje sopstvene uloge u donošenju mišljenja Etičkog odbora Srbije na osnovu koga je zahtevao razrešenje dekanke rešio prostim „ne postoji sukob interesa“, a na ukazivanje sekretarke da bi se neosnovanim konstatovanjem prestanka mandata učinilo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, reagovao još jednom pretnjom zvanjem obezbeđenja i policije.
A kakvo drugačije ponašanje nameštenika ove vlasti smo i mogli da očekujemo, pogotovo kada imamo u vidu da je u maju Aleksandar Vučić izjavio da na Medicinskom fakultetu postoji „mnogo časnih profesora koji ne mogu da trpe teror dekanke“. I da se, umesto da se prilagodila tako suptilnom nagoveštaju, Simić sledećeg meseca javno založila za više od 600 porodica zaposlenih na fakultetu koje su finansijski ugrožene vladinom uredbom o smanjenju plata, i ujedno podržala kako zahteve Univerziteta u Beogradu tako i studentske zahteve. Naravno da je ekspresno potražen egzekutor, a Lens se tako lepo preporučio kada je u februaru izjavio da je neophodno da studenti ne pristaju ni na kakve kompromise kada je u pitanju rukovodstvo Medicinskog fakulteta, već da ispitaju sve njihove nezakonite radnje.
Uostalom, razlog zbog koga je ostavka dvoje prodekana mogla da bude nekonstatovana na Savetu toliko dugo, leži upravo u činjenici da predstavnici države i studentskog parlamenta nisu dolazili mesecima, zbog čega je izostajao kvorum. Baš kao što je i ova sednica, iako je dekanki mogućnost da iznese odbranu tobože uskraćena zbog brojnih preostalih tačaka dnevnog reda koje je važno proći, prekinuta odmah po izglasavanju prestanka njenog mandata.
„Čak i da jeste došlo do kršenja kodeksa, to je trebalo da ide pravnom procedurom koja je veoma precizirana i da na kraju nje Savet konstatuje prestanak mandata. Da li jeste ili nije – mi u to nismo hteli da ulazimo, već smo se bavili grubom povredom procedure koja narušava našu autonomiju. Mislim da je sve iskorišćeno samo da bi se ona narušila, čime je stvoren presedan koji ruši poverenje u naš akademski sistem i uvodi atmosferu pravne nesigurnosti“, kaže Bjegović Mikanović.
Zbog toga se grupa profesora obratila rektoru Vladanu Đokiću, sa zahtevom da pokrene postupak radi poništavanja sporne odluke Saveta Medicinskog fakulteta, ali i da obezbedi da se dalji postupak sprovede na propisan način, u skladu sa nadležnostima Odbora za profesionalnu etiku. Kako je Radar nezvanično saznao, odlučeno je da smenu Tatjane Simić prvo preispita univerzitetski ombudsman, pre nego što Univerzitet odluči o daljim koracima. Istovremeno, Marija Radovanović se obratila prosvetnoj inspekciji ukazujući na sve nezakonite odluke koje je doneo Savet. Odgovor će teško dobiti, budući da joj je istog dana ukinut službeni mejl nalog. Otkaz od novoizabrane uprave još uvek nije stigao. Osim ako je poslat mejlom.
