Za publiku ne znamo koliko je bila zainteresovana, ali ono što znamo jeste da je pomenuti intervju, prema podacima Radeta Veljanovskog, profesora Fakulteta političkih nauka, u penziji, prenošen na čak osamdesetak kablovskih i lokalnih televizija u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Pa dobro, subota je veče, zluradi bi zapitali ko još gleda televiziju u to vreme, a i verovatno je to bio lagan način za televizije da popune tri sata programa.
Ali nije to baš sve tako. Iako profesor Veljanovski tvrdi da je prekršen medijski zakon koji zabranjuje monopol jedne političke misli i ideologije i garantuje medijski pluralizam, moramo da primetimo da on stvari ipak posmatra nekako malo uštogljeno, profesorski, da ne kažemo štreberski. Jeste, postoji zakon, jeste ne valja monopol, jeste treba pluralizam, ali koga realno briga za to?
Dakle, ako zanemarimo te dosadne pisane zakone, a zanemaruju ih političke elite evo već više od decenije, pa što ne bismo i mi sada za trenutak, ovde su u istom tom periodu iste te političke elite uspostavile neke sasvim nove, nepisane zakone, koji imaju veću težinu od ovih prevaziđenih pisanih. Jedan od tih nepisanih zakona glasi da predsednik ima pravo da se obrati svakom građaninu Srbije u svakom trenutku, bez obzira na to da li građanin u tom trenutku želi da sluša predsednika.
Nedavno je govor predsednika puštan preko razglasa na ulicama glavnog grada, jer uvek ima i onih koji nisu čuli njegovo obraćanje naciji, a da bi obraćanje bilo uspešno, ono mora da obuhvati kompletnu naciju
On im se često obraća sa svojih naloga na društvenim mrežama, kao i sa svih nacionalnih frekvencija. Nedavno je govor predsednika puštan i preko razglasa na ulicama glavnog grada, ali uvek ima i onih koji nisu čuli neko njegovo obraćanje, a da bi obraćanje naciji bilo uspešno, ono mora da obuhvati kompletnu naciju, inače je to samo jedno krnje obraćanje. Predsednik je i posle svih ovih godina još daleko od tog cilja, ali sada je definitivno napravio korak dalje, pa se, eto, obratio i naciji koja živi preko granica susednih država, ali ima tu još mnogo da se radi.
Ako mislite da je 80 lokalnih i kablovskih televizija nešto čudno i nenormalno, da nije demokratski i da je protiv zakona, možda ste donekle u pravu, ali možda samo ne posmatrate širu sliku. Pa zamislite samo koliko pripadnika srpske nacije ni ovog puta nije moglo da čuje obraćanje naciji? Dijaspora je ostala maltene netaknuta i to će možda da bude ispravljeno već prilikom sledećeg gostovanja. A kako bi to moglo da izgleda? Pa, na primer, predsednik gostuje tri dana neprekidno na televiziji Informer. Pitanja mu postavljaju svi prisutni, od Dragana J. Vučićevića do kafe-kuvarice, dok ne popadaju u nesvest od umora. Onda dolazi druga postava u sastavu Marić, Sarapa, Jovana Jeremić i gospodin Fokus, pa ko duže izdrži, ali znamo ko će da izdrži, nema tu nikakve dileme, pa sigurno neće gospodin Fokus!
Predsednik stameno odgovara na desetine pitanja, bez jela i odlaska u toalet, povremeno nakratko navrati samo Zoran Babić da mu iskaže mentalno i fizičko divljenje, a kad i druga postava popada u nesvest, predsednik nastavlja da priča sam. Sam pita, sam odgovara, sam upravlja kamerama! Sve iz vazduha snima šezdeset i pet dronova Željka Mitrovića, a globalni prenos ide preko Starlink sistema satelita Ilona Maska. Pa da vidiš šta je spektakl. Obustavljaju se privremeno svi sukobi. Prati Bajden, prati Putin, prati Zelenski, prati Šolc, prati Netanjahu, prati Makron, a prati Tramp i viče: „Hej, pa ovo je tip kojem sam za zgradu u centru grada dao dekanter!“ A mislili ste da je 80 televizija previše?
