Važan deo medijske strategije vlasti predstavlja davanje legitimiteta, resursa i medijskog prisustva bliskim „nevladinim organizacijama“, koje javnost treba da zatrpavaju propagandom i bukom, ne mareći za štetu koju čine. Poslednji primer za to su medijska istupanja povodom ubistva dvogodišnje Danke Ilić, kada je delatnica malo poznatog, a od vlasti uvaženog Biroa za borbu protiv trgovine ljudima IBSSA, dala sebi za pravo da iznosi pretpostavke i ističe navodne nelogičnosti u iskazu roditelja!
Ova i druge slične GONGO organizacije tako se zdušno pridružuju predsedniku Republike u zloupotrebi zaštićenih podataka, u svrhu sopstvene promocije, nalazeći za shodno da se na najgrublji način mešaju u svaku situaciju za koju procene da je predmet povišenih emocija i pažnje javnosti.
Biro za borbu protiv trgovine ljudima osnovan je u Srbiji kao ogranak opskurne Internacionalne asocijacije telohranitelja i davalaca sigurnosnih usluga IBSSA, čiji su eksperti u Srbiji hapšeni zbog lažnog predstavljanja, kao pripadnici bezbednosnog sektora države. Predsednik IBSSA je profesor Džordž Poper, a organizacija je u partnerskim odnosima sa Internacionalnom policijskom asocijacijom o čijem je srpskom ogranku Radar pisao povodom oružanog sukoba u Banjskoj.
Istaknuti član IBSSA dr Saša Vujko, koji se na sajtu organizacije navodi kao ekspert za borbu protiv terorizma, hapšen je u Beogradu aprila 2012. godine zbog lažnog predstavljanja kao agent BIA i član Saveta za nacionalnu bezbednost
Novembra 2022. srpski Biro IBSSA potpisao je memorandum o saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, državnom institucijom Republike Srbije zaduženom za ovaj problem. Godinu dana kasnije, rešenjem koje je potpisao ministar Bratislav Gašić, avgusta 2023, primljen je i u radnu grupu MUP-a za izradu planskog dokumenta za borbu protiv trgovine ljudima, na zaprepašćenje organizacija koje se tim problemom bave decenijama.
Ipak, da bi se to desilo bilo je potrebno da u julu 2023. u penziju ode major policije Mitar Đurašković, dugogodišnji nacionalni koordinator za suzbijanje trgovine ljudima, na čiji su sto, kako saznaje Radar, i ranije dolazili zahtevi da ovu organizaciju uključi u radnu grupu. Posle temeljnog istraživanja organizacije, taj zahtev je odbijen.
Veb-sajt van funkcije, žiro-računi u funkciji
Radna grupa u svom sastavu imala je doskora pripadnike policije, BIA, članove raznih ministarstava, državnih institucija, ali i nevladinih organizacija sa dugogodišnjim stažom u borbi protiv trgovine ljudima. Na poslednjem pozivu primljeni su svi koji su se prijavili, uz obrazloženje da je reč o demokratskoj proceduri, a kao poslednji na listi od trideset članova našao se i predstavnik Međunarodnog udruženja telohranitelja i davalaca bezbednosnih usluga IBSSA, odnosno njen srpski ogranak, Biro za borbu protiv trgovine ljudima, koji je ova organizacija osnovala u Srbiji.
Iako im veb-sajt nije u funkciji, sem osnovne strane na kojoj je istaknut broj telefona na koji se žrtve mogu obratiti, niti su poznati projekti na kojima je organizacija radila, vladine institucije i ministarstva ulaze sa ovom organizacijom u saradnju i partnerstvo. Njihovi reklamni panoi sa pozivom građanima da pomognu u borbi protiv trgovine ljudima, uz istaknut žiro račun, bili su postavljani u vozilima gradskog prevoza u Beogradu.
Na čelu Biroa za borbu protiv trgovine ljudima IBSSA nalazi se Željko Gajić, CEO kompanije Todox. Ova firma bavi se distribucijom preparata todoksin. Kako se kaže na sajtu Todoxa, kompanija se bavi prodajom todoksina koji je pomogao hiljadama obolelih ne samo od kancera, već i od AIDS-a, leukemije, raznih oblika herpesa, hepatitisa, hroničnog umora, reumatskog artritisa… Na istoj adresi, Batajnički drum 23, registrovan je i Biro za borbu protiv trgovine ljudima.
Novinari Radara posetili su lokaciju na Batajničkom drumu, ali nigde nije bilo znaka da upravo tu radi ova renomirana nevladina organizacija, kojoj državne institucije i MUP pokazuju veliko poverenje, a posredno obezbeđuju i kontakt sa žrtvama trgovine ljudima.
Budžet Biroa za godinu dana porastao deset puta
Prema javno dostupnim podacima, budžet Biroa za borbu protiv trgovine ljudima udesetostručio se na prelazu iz 2022. u 2023. sa 159.000 dinara na 2.213.000 dinara. Generalni sekretar biroa je Maja Jovanović, savetnik za medije i komunikaciju u kompaniji Balkan Minerals, koja je fokusirana na istraživanje i eksploataciju litijuma. Jovanovićeva inače ima autorska prava na ideju o eventualnoj potrebi da se ponovo razgovara sa roditeljima u slučaju Danke Ilić.
Istaknuti član IBSSA – dr Saša Vujko, koji se na sajtu organizacije navodi kao ekspert za borbu protiv terorizma, hapšen je u Beogradu aprila 2012. godine zbog lažnog predstavljanja kao agent BIA i član Saveta za nacionalnu bezbednost. Vujko, nakon što je zaustavljen u audiju A8 sa blinkerima, prema pisanju medija, prilikom hapšenja izjavio je da je pripadnik oružanih snaga SAD.
„Sećam se tog slučaja, taj čovek nema nikakve veze sa Bezbednosno-informativnom agencijom, znam da je uhapšen pošto je godinama išao okolo i obmanjivao ljude, a poznato mi je da je sa istim ciljem stigao čak i do doma Karađorđevića“, govori za Radar nekadašnji visokopozicionirani pripadnik BIA, aktivan u vreme Vujkovog hapšenja. Po izlasku iz zatvora, juna meseca 2012. godine (a posle dolaska SNS na vlast) Vujko je demantovao da se lažno predstavljao kao agent BIA, ističući da je pukovnik savezne države Kentaki, i da je razlog iznošenja neistina o njemu taj što pruža pravnu pomoć optuženima u Haškom sudu.
Novembra 2022, beogradski Biro IBSSA potpisao je memorandum o saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, državnom institucijom zaduženom za identifikaciju i koordiniranje pomoći žrtvama, posle predavanja koje je Biro organizovao u Skupštini grada Niša. Na sajtu IBSSA navodi se da je Biro 2022. godine vodio tri različite kampanje protiv trafikinga u tri srpska grada radeći na uspostavljanju bolje saradnje državnih institucija i organizacija civilnog društva. Pozivu Biroa udruženja telohranitelja na skup odazvali su se predstavnici grada Kruševca, Čačka i Niša, delegati centara socijalne zaštite, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva za rad i socijalna pitanja, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Nacionalna akademija za javnu administraciju i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Na sajtu Centra se kaže da je upravo pomenuta konferencija u Nišu rezultirala novim partnerstvom, pošto su prepoznati zajednički ciljevi, kao i potreba za delovanjem.
Budući da su devojke i žene većinski žrtve trgovine ljudima, u Srbiji ne postoji sklonište za muškarce kojima su na ovaj način povređena ljudska prava. Posle nekoliko improvizacija i iznajmljivanja privatnih kuća za smeštaj muškaraca žrtava, od strane donatora, Aleksandra Ljubinović, član vladajuće partije i direktor Centra za zaštitu, prema nezvaničnim ali pouzdanim informacijama, iznela je predlog da se muškarci smeste u motel u vlasništvu porodice Milana Bojovića, SNS jurišnika iz Batajnice, gde se takođe nalazi improvizovani bot-centar naprednjaka. Ljubinović i Bojović snimljeni su zajedno prilikom napada na opozicione aktiviste u Batajnici februara 2018. godine.
Do zaključenja ovog izdanja iz Centra nisu odgovorili na upit Radara da li u tom postupku prepoznaju sukob interesa, ali i po kojim kriterijima je organizacija telohranitelja odabrana kao partnerska, i to u tako osetljivom poslu kao što je rad sa žrtvama trgovine ljudima.
„Ako se posmatra Zapadni Balkan, rizik od trgovine ljudima je najveći u Srbiji“, govori za Radar Saša Đorđević, analitičar Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
„Nedavni izveštaj Evropola ukazuje na visok rizik od trgovine ljudima u Srbiji, gde kriminalne mreže koje mahom čine Srbi igraju važnu ulogu u trgovini ljudima za seksualnu eksploataciju u Evropi, zajedno sa kriminalcima iz Bugarske i Rumunije.“
Sagovornik Radara ističe da u Srbiji preovladava seksualna eksploatacija, mada je i radna u porastu: „Najčešće žrtve su žene, često maloletne. Zvanični podaci pokazuju da su u Srbiji registrovane 204 žrtve trgovine ljudima u periodu od 2019. do 2022. godine.“
Jedan od velikih problema, koje naglašavaju organizacije civilnog društva koje pomažu žrtvama trgovine ljudima, jeste činjenica da se žrtve često suočavaju sa društvenom stigmom, predrasudama, diskriminacijom i uvredama.
