Evropska Komisija je 16. jula predstavila nacrt novog Višegodišnjeg finansijskog okvira Evropske Unije za period 2028–2034. „Težak” gotovo 2.000 milijardi evra, ovaj dokument nije samo fiskalni plan, već politička budućnost i mapa opstanka evropskog projekta u svetu koji više ne prašta slabost. Dok rat besni na njenim granicama, klimatski haos postaje nova normalnost, a trgovinske tenzije jačaju, EU odgovara strategijom za bezbednost i odbranu (ProtectEU) i budžetom koji je istovremeno bezbednosni, industrijski, društveni i vrednosni instrument.
Za razliku od ranije fragmentisanog pristupa, novi budžet konsoliduje sredstva u tri klastera („super-fonda“) usmerena ka strateškim ciljevima Unije. Prvi pokriva ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju; drugi pokriva konkurentnost, prosperitet i bezbednost; a treći, Globalna Evropa, obuhvata spoljnu politiku i proširenje. Posebna budžetska linija od 100 milijardi evra namenjena je Ukrajini.
Bezbednost kao prioritet
U novoj fiskalnoj preraspodeli, najveći „dobitnici” su bezbednost, konkurentnost i strateška autonomija, kao oblasti koje po prvi put dobijaju jasan politički okvir i znatno veća sredstva. Izdvajanja za odbranu rastu sa 13 na preko 130 milijardi evra, što je istorijski preokret za EU koja je decenijama ranije „delegirala” bezbednost NATO paktu, bez ozbiljnijih ambicija u stvaranju sopstvenog sistema odbrane. Ova tiha revolucija, prouzrokovana ratom na evropskom kontinentu i globalnim odmeravanjem snaga, označava trenutak kada Unija prvi put eksplicitno želi da vidi bezbednost kao sopstvenu funkciju i ojača svoju poziciju među velikim silama.
Ako je u novoj konstelaciji bezbednost temelj, konkurentnost je jedan od njenih nosećih stubova. Iz izveštaja Enrika Lete i Marija Dragija, jasno je da EU zaostaje za velikim globalnim igačima u razvoju visokotehnoloških, inovativnih i čistih industrija i kapitalnog tržišta. Stoga Fond za konkurentnost u novom budžetskom okviru (vredan 450 milijardi evra) integriše ulaganja u istraživanje, digitalnu i druge politike, ali i, po prvi put, u vojnu industriju i svemirske kapacitete. Ova logika više nije samo tržišna – već logika opstanka.
Iako koheziona i poljoprivredna politika i dalje zauzimaju značajan deo budžeta, više nisu njegove okosnice već delovi pomenutih klastera. Njihov udeo opao je sa preko 70 odsto u ranijim okvirima, odnosno 63 u aktuelnom, na manje od 50 procenata u novom nacrtu. Umesto da funkcionišu kao zasebni temelji, ove politike su sada podređene širim ciljevima Unije – kao sredstva, a ne glavni narativ integracija i razvoja, kako je ranije bio slučaj.
Pored strukturnih promena, budžet donosi i fiskalni novitet: širenje sopstvenih prihoda EU. To uključuje prihod iz sistema trgovine emisijama (ETS), CBAM (karbonski granični mehanizam), prihode od elektronskog otpada, digitalni porez i dodatne doprinose iz korporativnog sektora. Ovi mehanizmi predstavljaju važan korak ka fiskalnoj i političkoj ambiciji za postizanje veće samoodrživosti Unije.
Nisu, međutim, svi zadovoljni. Ekološki pokreti i deo civilnog društva u EU zabrinuti su što Zeleni dogovor više nije zaseban stub, već se njegovi ciljevi horizontalno integrišu u sve fondove (budžet se „ozelenjava”). Komisija tvrdi da time ekologija postaje deo svake politike, ali postoji zabrinutost da će ovakav pristup razvodniti te ambicije. Kritike dolaze i iz Evropskog parlamenta, gde se upozorava na sve veću koncentraciju moći u rukama Komisije. Iako se to pravda potrebom za bržim i efikasnijim delovanjem u kriznim vremenima, ostaje otvoreno pitanje neophodnog demokratskog nadzora rada Komisije.
Ekološki pokreti i deo civilnog društva u Uniji zabrinuti su što Zeleni dogovor više nije zaseban stub, već se njegovi ciljevi horizontalno integrišu u sve fondove
No, ciljevi ostaju jasni: bezbednost, konkurentnost, strateška autonomija, podrška Ukrajini i proširenje. Zvanični Brisel više ne „balansira“, već odlučuje prema prioritetima.
Gde su Srbija i Zapadni Balkan
Gde smo tu mi? Ko ume da čita brojke, pročitaće i poruku: EU se menja jer se i svet nepovratno menja. U toj novoj realnosti, pitanje za Srbiju i Zapadni Balkan nije da li imamo mesto u toj Evropi – to mesto nam je eksplicitno dato. Zamor od proširenja u samoj EU više nije tema. Pitanje je: da li mi razumemo šta se od nas traži?
Dok je Ukrajina, uprkos ratu, ubrzano napredovala ka EU, Zapadni Balkan je izgubio deset godina prednosti na političke kalkulacije
U okviru posebne budžetske linije trećeg klastera „Globalna Evropa“ predviđeno je 42,6 milijardi evra za sve kandidate za članstvo: Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i Tursku. Iako je to najveći iznos namenjen proširenju do sada (37 odsto više nego ranije), predstavlja svega oko dva posto ukupnog budžeta EU. Ali brojke ne govore sve. Ključno je kako će se ta sredstva deliti, a to više ne zavisi samo od Brisela. Ovoga puta, Unija ne nudi „blanko čekove“ i finansijska podrška se neće dodeljivati po inerciji, već prema učinku: dubini reformi, njihovoj primeni, konkretnim promenama koje one donose i usklađenosti sa vrednosnim i političkim okvirom EU. To znači da EU očekuje da kandidati misle, ponašaju se i rade kao zemlje članice. Plan rasta za Zapadni Balkan je prošle godine već najavio (i primenjuje) promenu kursa od stabilokratije ka meritokratiji, gde sredstva EU prema kandidatima nisu nagrada za prisustvo, već instrument za selekciju. Prave nagrade dolaze tek po članstvu, koje se ozbiljno mora zaslužiti. A osnovne vrednosti poput vladavina prava, medijskih sloboda i institucionalne odgovornosti više nisu samo politički uslovi za kandidate već i linija razgraničenja i među samim članicama Unije – njihovo nepoštovanje će se fakturisati, a sredstva mogu biti preusmerena onima koji ih dosledno sprovode.
EU očekuje da kandidati misle, ponašaju se i rade kao zemlje članice. Plan rasta za Zapadni Balkan je prošle godine već najavio promenu kursa od stabilokratije ka meritokratiji
Srbija jeste obuhvaćena budžetom – kao deo regiona, ne kao lider u evropskim integracijama. U tom svetlu, treba dobro čuti i izjavu komesarke za proširenje Marte Kos, koja je navela Moldaviju, Albaniju i Crnu Goru kao potencijalne kandidate za zatvaranje pregovora u ovom ciklusu – dok Srbija nije pomenuta. Otvaranje Klastera 3 – ponovo na čekanju, dok se ne ispune uslovi. Skoro istovremeno, poslednji izveštaj Evropske komisije o vladavini prava dao je bolno realnu ocenu i svrstao Srbiju među zemlje bez pomaka: poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, osnovna prava i pravda, slobode, bezbednost) faktički su zamrznuta; institucije su pod političkim pritiskom; mediji nisu slobodni; dijalog s Prištinom stagnira; usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje simbolično a ne suštinsko. Takav politički profil, uz slabe kapacitete i selektivne reforme, nije dovoljan za EU.
Poruka je jasna: čak i zemlje sa znatno manjom ekonomijom i teritorijom mogu da preuzmu lidersku ulogu (neke i u rekordno kratkom roku) ako sprovode reforme. Srbija ima najveću privredu u regionu, najveći BDP, najviše stanovnika – ali ostaje u zaglavljena u sopstvenom limbu jer ne koristi svoj potencijal. Ako nastavimo da balansiramo, simuliramo i verujemo da će stari transakcioni odnosi doneti rezultat, ostaćemo na marginama. Ne po kazni – nego po zasluzi.
I Ukrajina u prednosti
Za one koji u svemu vide nepravdu prema našem regionu u korist Ukrajine, vredi podsetiti: (čak i ako izuzmemo činjenicu da je ratom ugrožena) u odnosu na ceo Zapadni Balkan Ukrajina ima dvostruko veći BDP, dvostruko više stanovnika, tri puta veću teritoriju i nalazi se na prvoj liniji evropske bezbednosti. Njena uloga je egzistencijalna. Naša – uglavnom nedorečena. Dok je Ukrajina, uprkos ratu, ubrzano napredovala ka EU, Zapadni Balkan je izgubio deset godina prednosti na političke kalkulacije, odlaganja i status kvo – umesto da sprovodi reforme.
Poslednji izveštaj Evropske komisije o vladavini prava dao je bolno realnu ocenu i svrstao Srbiju među zemlje bez pomaka: poglavlja 23 i 24 su zamrznuta, institucije su pod političkim pritiskom, mediji nisu slobodni, dijalog s Prištinom stagnira; usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela ostaje simbolično
Nacrt budžeta sada ulazi u višegodišnje pregovore EU zemalja članica i parlamenta. Sve stavke su tehnički otvorene, sigurno će biti amandmana, ali deo o proširenju će najverovatnije ostati u približnom okviru – možda uz još strože mehanizme kontrole i uslovljavanja.
Za razliku od ranije periferne prisutnosti, podrška proširenju je sada prisutna kao strateški i geopolitički imperativ i ovaj momentum se ne bi smeo propustiti, jer će se teško ponoviti. Zato ovaj budžet ne poziva. On proverava. I ovaj put, bez ozbiljnog odgovora – nema pozitivnog ishoda. Ako se pokrenemo ozbiljno, još uvek možemo da iskoristimo ovaj trenutak. Ali ako nastavimo da taktiziramo i simuliramo, Srbija neće biti deo sledeće faze proširenja. Samo ovaj put ne zbog Brisela, već zbog sopstvenih izbora.
GLOSA:
GLOSA:
GLOSA:
GLOSA:
