Baš kao što političari u Srbiji, makar i „smrtno ranjeni“ kakvom aferom, ne padaju sa pozicija, već sa kojim perom manje nastavljaju da lete sa jedne na drugu funkciju, na isti način i firme njihovih kumova, prijatelja i partnera napreduju čak i kada bankrotiraju. Takav je slučaj i sa nekadašnjom bolnicom BioCell koju je 2022. godine u Beogradu pokrenula kompanija Vincula Biotech Group (u blokadi) koju sa formalne pozicije nadzire Milica Đurđić, bračna partnerka Ane Brnabić, sa Džihanom Abazovićem, bratom crnogorskog političara Dritana Abazovića.
Iako je stečaj u bolnici BioCell oglašen 2023 godine, ova bolnica, sa delimično izmenjenim menadžmentom, pod indirektnim patronatom Alta banke, nastavila je da radi sa istom opremom, istim osobljem i u istom prostoru u kuli West 65, ali pod drugim imenom – opšta bolnica Avala.
Hajdučija i pouzdan stečajni upravnik
Hajdučija je najčešće pominjana reč kada sagovornici Radara opisuju način na koji je posle oglašavanja stečaja u bolnici BioCell, medicinska oprema koja se u tom trenutku našla u bolnici, oglašena za stečajnu masu iako je njen vlasnik srpski ogranak renomirane evropske kompanije Drager. Prema pouzdanim informacijama Radara i neke druge velike svetske kompanije ostale su na sličan način bez svoje tehnologije, koju su ustupili BioCellu kada je počeo sa radom u poslovnom prostoru kule West 65, namenski građenom za potrebe zdravstvenog centra.
BioCell je otišao u stečaj oktobra 2023. godine, a za stečajnog upravnika postavljena je iskusna upravnica Andrijana Živanović, koja trenutno rukovodi sa sedam aktivnih stečajnih postupaka. Među onima koji su već okončani pod njenim rukovođenjem su oni koji su privukli dosta medijske pažnje, poput stečajnih postupaka u kompanijama Stankom, Grmeč, Braća Karić, ili Telefonija. Radar nije uspeo da stupi u kontakt sa stečajnom upravnicom Andrijanom Živanović, ali je Zejnepa Džanović, jedan od stručnih saradnika angažovanih u postupku stečaja BioCell, u kratkom razgovoru objasnila da jedino sud ima pravo da obezbeđuje informacije o stečajnom postupku:
„Niko, pa ni Andrijana Živanović koja je stečajni upravnik, nema pravo da daje bilo kakve informacije, već ih može dostaviti samo nadležni sud. Postoji Zakon o stečajnom postupku i po njemu se radi.“
Alta banka ne samo što je kreditirala rad bolnice i njen je najveći poverilac, već je i glavni stub na kome se danas drži ova ustanova. Osnivač je malo poznata firma Dolder Group iz Zemuna, čiji je prvi vlasnik bio Vladan Vuković, blizak saradnik Davora Macure, prvog čoveka Alta banke
Zanimljivo je da je pored bolnice BioCell, Andrijana Živanović koja inače u svom vlasništvu ima vredne nekretnine na Dedinju, nedavno imenovana za stečajnog upravnika u još jednom postupku koji je prema svom dužnika 10. jula ove godine pokrenula upravo Alta banka – preduzeću Maxidom.
Sama Alta banka ne samo što je kreditirala rad bolnice i njen je najveći poverilac, već je prema saznanjima Radara, glavni stub na kome se danas drži ovaj zdravstveni centar. Naime, osnivač je malo poznata firma Dolder Group iz Zemuna, čiji je prvi vlasnik bio Vladan Vuković, blizak saradnik Davora Macure, vlasnika Alta banke.
Vlasnička struktura
Pored Abazovića i Đurđićeve koji su, ističu to naši sagovornici, oboje ugledni stručnjaci u svojim oblastima medicine, ova bolnica je okupila neka od najzvučnijih imena srpske medicine, među kojima i prof. dr Aleksandra Ljubića. Ljubić, koji nije želeo da govori za Radar o slučaju BioCell, bio je uključen u vlasničku strukturu ove bolnice, a trenutno protiv nje vodi parnicu pred sudom.
Direktor bolnice Avala danas je Branko Krajnović koji je bio direktor BioCella uoči stečaja, avgusta 2023. Vlasnički udeo u Avali danas ima i potpukovnik Ognjen Gudelj, jedan od najboljih kardiologa koje je dala Vojnomedicinska akademija u Beogradu, a koji je često umeo i javno da iznese ogorčenje zbog stanja u koje je dospela nekada prestižna VMA.
Ali imena i znanje stoje u oštrom neskladu sa načinom na koji se u ovom slučaju tretiraju kompanije koje u svetu medicinske opreme znače nešto na globalnom nivou, a svakako i u Srbiji. Kompanija Drager ima dugu tradiciju rada u Beogradu, a učestvovala je u izgradnji VMA.
Abazovićev dug
Čelni ljudi ovih firmi imaju velikih problema da svojim nadređenima objasne šta se zapravo dogodilo sa njihovom opremom koju u pojedinim slučajevima samo oni proizvode, i kako je moguće da druga strana sa kojom imaju ugovor odluči da ignoriše svoje obaveze. A upravo tom logikom oprema kompanije Drager biće iznesena na aukcijsku prodaju 13. avgusta, na kojoj će biti ponuđena na prodaju po početnoj ceni od 70 odsto procenjene vrednosti. Ukoliko se ne javi adekvatan kupac, aukcija će se ponoviti ali će cena biti spuštena na 50 procenata.
Izvori Radara ukazuju da je indikativno da kada je Drager zaključivao ugovor o zalozi sa posredničkom firmom B.L.A, čiji je suvlasnik Džihan Abazović (a koja je danas takođe u blokadi), menadžment ove kompanije bio je začuđen Dragerovim zahtevom da se nad opremom stavi zaloga do isplaćivanja pune cene, uprkos činjenici da su plate zaposlenih u bolnici iznosile i do 20.000 evra.
Od isporuke i ugradnje opreme koju su činili pacijent-monitori, respiratori, operacione lampe, aparati za anesteziju, kiseoničku terapiju, inkubatori, firma čiji je suvlasnik Abazović platila je samo oko 20 odsto vrednosti i prvu tranša duga, da bi potom isplate potpuno stale
Od isporuke i ugradnje opreme koju su činili pacijent-monitori, respiratori, operacione lampe, aparati za anesteziju, kiseoničku terapiju, i inkubatori, firma čiji je suvlasnik Abazović, platila je samo oko 20 odsto vrednosti i prvu tranšu duga, da bi potom isplate potpuno stale.
„Ukupan ugovor je bio na 36.389.243 dinara za isporučenu i instaliranu medicinsku opremu. BLA je platila avansno 10,5 miliona dinara a potom su uplate stale“, govori Blagoje Kovačević, jedan od pravnih zastupnika kompanije Drager u Beogradu. „Nakon toga mi dolazimo do toga da moramo da obezbedimo potraživanje i stoga zaključujemo ugovor o zalozi nad celokupnom opremom i upisujemo je u Agenciji za privredne registre. Taj ugovor o zalozi su pored kupca – kompanije B.L.A potpisali i predstavnici opšte bolnice BioCell jer je ta oprema u trenutku zaključenja već bila ugrađena i predata na korišćenje, tako da su definitivno bili upoznati sa činjenicom da je Drager njen vlasnik.“
Na dokumentu o zalozi u koji je Radar imao uvid, stoji potpis i doktora Milana Čuturila, koji je u jednom periodu bio direktor i u BioCell i u Avali. Sagovornik Radara ističe da je jednom od klauzula ugovora bilo predviđeno da ukoliko kompanija B.L.A do jula 2023 godine ne isplati pun iznos cene isporučene opreme, mora u roku od dve nedelje da obezbedi proizvođaču mirnu državinu nad istom opremom. Pošto potraživanje nije isplaćeno, pravni zastupnici kompanije Drager u Srbiji pokrenuli su predlog za izvršenje radi oduzimanja i predaje predmeta založnog prava.
„Mi dostavljamo ugovor, kao i izvod iz Agencije za privredne registre u kome je taksativno navedena sva oprema, a Privredni sud donosi rešenje o izvršenju po našem predlogu. Imenovali smo izvršitelja Aleksandra Vulovića, koji na osnovu rešenja suda donosi zaključak da će se 13. 11. 2023. obaviti popis i procena stvari pre preuzimanja. Naš klijent bio je u obavezi da obezbedi čitavu logistiku, dakle, kamione, ljude za utovar, što je naravno i učinjeno“, ističe Blagoje Kovačević.
Novo pravno lice bez obaveza
Ipak pokazalo se da tog dana nije bilo dovoljno biti na pravoj adresi i sa adekvatnim zaključkom, jer je tamo, u istom poslovnom prostoru, već postojala „neka druga bolnica“:
„U izveštaju izvršitelja navodi se da na toj adresi bolnica BioCell ne postoji, i da je tu sada opšta bolnica Avala, a njeni zastupnici izjavili su da je u pitanju novo pravno lice, koje nema veze sa obavezama Biocella. Postoje indicije da se radi o istim vlasnicima, ali mi to nemamo u spisima, niti kao dokaz. Nadalje, bolnica Avala obavestila nas je da predmetna oprema nije kod njih i da stoga ne mogu da je predaju, a za to vreme pokrenut je stečajni postupak nad bolnicom BioCell.“
Čelni ljudi uglednih firmi, poput Dragera, imaju problema da svojim nadređenima objasne šta se zapravo dogodilo sa njihovom opremom, koju u pojedinim slučajevima samo oni proizvode, i kako je moguće da druga strana sa kojom imaju ugovor odluči da ignoriše svoje obaveze
Kovačević ističe da založni poverioci ne prijavljuju potraživanje, jer su ga već obezbedili, a umesto toga samo obaveštavaju sud da postoji založno pravo nad predmetnim stvarima.
„Mi nemamo potraživanje prema BioCellu, već prema kompaniji B.LA, ali ne znamo ko sada raspolaže tom opremom. Poslednja informacija koju imamo je da su stvari kod BioCella, odnosno na adresi na kojoj su ugrađene. Kao založni poverioci mi ćemo imati mogućnost da se namirimo samo od vrednosti za koju se prodaje ta oprema koja je založena. Tržišna cena koja je data je već snižena na 22 miliona dinara.“
Izvori Radara svedoče da je postojalo mnogo načina da kompanije koje su na ovaj način ostale bez svoje opreme budu ubedljivije u svom nastupu, ali da se i dalje uzdržavaju, makar dok se ne ustanovi čijom su voljom događaji dobili sadašnji epilog. A jedan od njih je da Avali nijedan proizvođač danas ne isporučuje opremu bez stoprocentnog avansa, a da bolnica funkcioniše zahvaljujući, između ostalog, i subvencijama države za vantelesnu oplodnju.
Do tada stvari će u srpskom biznisu, bar kada je reč o poduhvatima ljubimaca vlasti, i dalje funkcionisati onako kako je taj fenomen stihovima ovekovečio frontmen Azre Branimir Štulić: kad mrtvi fazani lete, a ni jedan ne pada.
