Pod ovim naslovom je Miomir Miki Stamenković 1974. godine snimio špijunsko-akcioni film čija radnja prati izvesnog inženjera, kojeg strana obaveštajna služba šalje u Beograd sa ciljem da uspostavi kontakt s neprijateljskom grupom koja planira sabotažu projekta od velikog značaja za jugoslavensku privredu. Služba bezbednosti, posle mnogo napora i dramatičnih situacija, otkriva i osujećuje ovu dobro isplaniranu zaveru.
Služba je od svog prvog naziva OZNA, postala UDBA, onda SDB, pa RDB, da bi danas bila poznata kao BIA. Da ne bismo objašnjavali značenje ovih skraćenica, tajna policija je u ovoj zemlji u svim fazama naše posleratne istorije bila i ostala samo SLUŽBA, misteriozna organizacija koja je sve vreme u službi trenutne vlasti, povremeno i iznad nje.
Kako sam još 1993. etiketiran kao izdajnik
Kao što u pomenutom Mikijevom filmu oko pokvarenog inženjera zatvara krug tako, ponekad mi se čini, već duže vreme SLUŽBA zatvara krug i oko mene. To traje još od Miloševićevog perioda, od 1993, kada sam sa jednom delegacijom Beogradskog kruga bio u poseti Francuskoj, pa sam na TV dnevniku etiketiran kao izdajnik i posle toga imao prilično problema sve do, moguće je, pre neki dan kada sam od svojih studenata obavešten kako će ispite na predmetu koji pri novosadskoj Akademiji predajem preko deceniju, obaviti dvojica ljudi koje ne poznajem i koji se okolo kod kandidata raspituju šta ja to predajem da bi uopšte mogli da ih ispituju. Koliko sam saznao, ni njima dvojici nije mnogo prijatno to „radno naređenje“…
Pre neki dan sam od svojih studenata obavešten kako će ispite na predmetu koji pri novosadskoj Akademiji predajem preko deceniju, obaviti dvojica ljudi koje ne poznajem i koji se okolo kod kandidata raspituju šta ja to predajem da bi uopšte mogli da ih ispituju. Koliko sam saznao, ni njima dvojici nije mnogo prijatno to „radno naređenje“
Ako je moguće da je i ovo delo SLUŽBE, nije mi jasno zašto se toliko bavi mojom ličnošću. Ona, mora biti, ima spisak, top-listu ličnosti opasnih po režim koji je trenutno na vlasti. Moja se karijera pokvarenog inženjera, dakle, proteže kroz nekoliko režima i na toj lestvici sam verovatno dobro kotiran. Sada, kada joj je digitalna tehnologija omogućila da bez postavljanja prislušnih uređaja u nečijem stanu, putem savremenih programa uđe u tvoj računar, telefon, šta li, više nema bežanja od nje. Ona će uraditi ono što smatra da je u datom trenutku najefikasnije za cilj koji sebi postavlja – da ti utera strah u kosti.
Studentska pobuna je ljude oslobodila od straha, jednog od glavnih aduta SLUŽBE
Videli smo koliko je poslednjih meseci studentska pobuna učinila na oslobađanju straha kod ljudi. Straha, koji je bio jedan od glavnih proizvoda SLUŽBE. Da nije bilo onoliko suza i zagrljaja među nepoznatim ljudima, ne bismo ni znali u kakvom stresu je živeo narod u ovoj zemlji. Ovako su mladi, neopterećeni onim šta SLUŽBA ima o njima, disali slobodno i taj dah prenosili na sve oko sebe. Sada, kada ih policija lovi kao zečeve, to radi da im uzme podatke, stavi ih na svoj spisak i otvori im dosijee koji su za SLUŽBU alma mater njenog postojanja.
Pretpostavljam da je zbirka podataka koje SLUŽBA ima o nekoj svojoj mušteriji važna i za razne ucene, pritiske i da objašnjava čudno ponašanje i neočekivane obrte u ponašanjima javnih ličnosti. Često se čudimo kako je moguće da, na primer, neki glumac, osvedočeni opozicionar i borac za demokratiju, preko noći pređe na stranu režima i počne svim srcem da agituje za tiranina. Pohlepa? Da, naravno, ali ima nešto još jače – ucena. Učinio je nešto što je kažnjivo, nedolično, moguće i sramotno i SLUŽBA to ima kao adut u budućim „pregovorima“ sa njim. Polako ga melje i on jednog dana objavljuje kako je promenio stranu. Sada je, umesto demokratije, ljubitelj tiranije! Tek tako. Samo mi, koji se bavimo sitnicama, na licima tih ljudi možemo otkriti tračak laži, sramote.
Često se čudimo kako je moguće da neki glumac, osvedočeni opozicionar i borac za demokratiju, preko noći pređe na stranu režima i počne svim srcem da agituje za tiranina. Pohlepa? Da, naravno, ali ima nešto još jače – ucena. Učinio je nešto što je kažnjivo, nedolično, moguće i sramotno i SLUŽBA to ima kao adut u budućim „pregovorima“ sa njim
Postoji, ipak, nešto što je za SLUŽBU nedokučivo. To je pitanje morala. Kako bi se ona izborala sa ljudima koji su časni i ne interesuje ih sopstvena prodaja, ni po koju cenu? Nikako. Na toj tački prestaje njena moć. To je pogotovu važno za umetnike. Jer, kao što je poznato, u našem poslu nema razlike između estetike i etike.
