Lazar Geratović polagao je prijemni na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, potom je učestvovao u protestima protiv iskopavanja litijuma u Valjevu, zatim su ga priveli, a onda su mu, dok je bio u policijskoj stanici, megafonom dovikivali da je položio prijemni. Ako je i za Srbiju, mnogo je, ali ovo je samo jedna od epizoda kojima smo svedočili u proteklih osam meseci i o kojima će se onoliko pisati u udžbenicima istorije.
Štafeta u Valjevu
A kad smo kod udžbenika, brojni se protesti dešavaju širom Srbije, kao da građani nisu čuli da je počasni član Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić pobedio obojenu revoluciju i da uveliko piše bestseler o tome. Umesto da prestanu sa građanskom neposlušnošću i dopuste čoveku da završi knjigu makar pre sajma knjiga – možda bi mogao da uđe i u konkurenciju za NIN-ovu nagradu – ljudi samo proizvode i proizvode novo gradivo, a predsednik mora da dopunjava i dopunjava… Kako je krenulo, ne znam da li mu je uopšte pametno da čeka da se sve ovo završi, pa da onda završi udžbenik, možda je bolje da kasnije izda drugi, pa možda i treći i četvrti deo, recimo pod nazivom Kako sam pobedio obojenu revoluciju opet, Kako sam pobedio obojenu revoluciju, ali sad stvarno i Kako sam pobedio obojenu revoluciju, evo majke mi, ne držim prekrštene prste.
Valjevci su ovog puta preuzeli štafetu od Užičana, pa su tokom protesta protiv eksploatacije litijuma, logično, prošetali i do sedišta Srpske napredne stranke, organizacije koju građani iz nekog razloga sve više krive za bukvalno sve što se dešava u ovoj zemlji – uopšte mi nije jasno zašto – a tamo ih je grupa ćacija dočekala jajima i još koječime. Nije to bila dobra ideja, jer to su Valjevci, pa je odgovor bio adekvatan, čitaj stakloresci u Valjevu će imati posla u narednom periodu. Usledila su, naravno, i sada već tradicionalna postprotestna hapšenja, a kako se sve to razvija, do zime će svako ko nije blizak SNS-u ili nije u SNS-u biti uhapšen makar jednom. Možda će se za to jednog dana nositi i ordenje, pa će mladi moći da pričaju jedni drugima „Moj ćale je odlikovan zlatnom zvezdom trećeg hapšenja, a tvoji?“, „Moja majka je učestvovala u proboju novosadskog fronta kod Inđije i to na štakama“!
Obilne padavine rejtinga
U svakom slučaju, ako se po letu jesen poznaje, predstojeća će biti vrela i to ne samo temperaturno. Globalno zagrevanje, kako pokazuje primer Srbije, ne deluje negativno na narodne pobune i proteste, ali izaziva ozbiljan pad političkih rejtinga i mestimično delimične izlive ćacizma, koji ne izazivaju neku veliku štetu, ali ostavljaju solidan nered iza sebe.
Najavljivani su onomad lojalisti koji se zaklinju na vernost u crkvi – kako to opasno i konspirativno zvuči – dobili smo ćacije koje na silu dovode na sada već maltene tajne skupove predsednika države, da on kao tu nešto priča, a oni kao da nešto slušaju, čisto da kamera uhvati koji dobar kadar za režimske televizije, a nakon što se tužni skup završi, ko šta do’vati od inventara do’vati, pa u autobus i pravo kući.
Od lojalista koji su spremni i krv da daju za predsednika do ćacija koji mu jedva daju i aplauz, a nakon skupa maznu smoki i plastične stolice, kratak je put i strmoglavo ide nadole, baš poput nekada neprikosnovenog veličanstva rejtinga. Zato su i nekada toliko željeni izbori danas samo daleka i lepa uspomena, ali i strašni bauk koji vreba iz zasede poštenog građanina, tamo negde u Ćacilendu.
