Potkraj sedamdesetih, Sovjetski Savez je pokrenuo rat u Avganistanu koji će potrajati čitavu deceniju, koštati ga 15.000 života i doprineti njegovom konačnom urušavanju. Gotovo pola veka kasnije, predsednik Vladimir Putin lansirao je vlastiti rat protiv Ukrajine u kome je, za više od tri godine otkako je sveobuhvatna invazija počela, na ruskoj strani poginulo najmanje 250.000 ljudi.
Ako se tako nastavi, u slučaju da Putinova invazija potraje koliko i sovjetsko-avganistanski rat Leonida Brežnjeva, ruski gubici bili bi 55 puta veći nego u tom sukobu – a broj stanovnika današnje Rusije upola je manji od onog Sovjetskog Saveza. S tim da, budući da 45 zemalja na tri kontinenta održava režim sankcija uvedenih Rusiji, posledice ovog rata nisu ograničene samo na Rusiju i Ukrajinu.
Čak i režimski mediji izveštavaju o slučajevima teškog prebijanja ranjenih vojnika koji odbijaju da se vrate na bojište pre potpunog oporavka. U maju je jedna grupa vojnika na društvenoj mreži Telegram objavila da njihov zapovednik u bitku šalje i vojnike na štakama
Znamo da je unutar Rusije rat doveo do uspostavljanja nečega što nalikuje fašističkim režimima iz tridesetih godina prošlog veka, ali da bi mašina za mlevenje mesa uvek bila puna Kremlj se ne oslanja samo na regrutaciju, već i na finansijske podsticaje. U oblasti Samara, visina bonusa na koji može da računa svako ko se prijavi za učešće u ratu u januaru ove godine dostigla je rekordnih 40.000 dolara.
Tako visoke isplate onima koji pristanu da služe u Ukrajini očigledno odražavaju opadajuću spremnost mnogih potencijalnih vojnika da se za to prijave. Dok bivši predsednik Dmitrij Medvedev tvrdi da se u prvih pet meseci ove godine za odlazak na ratište prijavilo 175.000 ljudi, sajt Medijazona procenjuje da je samo u drugoj polovini 2024. na ratištu živote ostavilo 51.000 Rusa. Možda će Putin i nadalje biti u stanju da svakog meseca regrutuje novih 30.000 boraca, a možda i neće. Povećanje bonusa koji se isplaćuje u Samari podseća na način na koji neke teretane nastoje da povećaju broj korisnika: najbolje uslove dobijaju oni koji se prijave do 1. februara.
Polazna pretpostavka je da gubernatori u regionima u kojima se beleže visoki brojevi regrutovanih mogu da računaju s tim da će ih Putin za to nagraditi. Ali ako regionalne administracije visinu bonusa podižu samo da bi ih ubrzo snizili, ima smisla zaključiti da troškovi takve politike postaju neodrživi. Počev od 5. juna, bonus za „dobrovoljce“ u Baškortostanu, smeštenom između Volge i Urala, smanjen je sa 20.400 na 12.700 dolara; u Belgorodskoj oblasti, nadomak Ukrajine, nakon tromesečnog „promotivnog perioda“, u januaru je sa 38.200 srezan na 10.200 dolara. U januaru su u čitavoj Rusiji ukinuti i na saveznom nivou dotad važeći bonusi za prijavljivanje u armiju osuđenika na odsluženju zatvorskih kazni.
Potreba da se isplate povećavaju odraz je rastućeg uvida građana Rusije u to kakvi su izgledi da se u Ukrajini izgubi glava. U provincijskim krajevima poput Kurgana, lociranog tamo gde se susreću Ural i Sibir, lokalna groblja moraju da se proširuju. Na nacionalnom nivou, „izlazni“ bonus koji pripada porodicama poginulih vojnika gotovo je udvostručen, s oko 95.000 na 176.000 dolara.
S druge strane, i skorašnja kresanja bonusa koji se isplaćuju za prijavljivanje za odlazak u rat pokazuju da je sistem pod finansijskim pritiskom. Uostalom, Rusija glavni izvor svojih prihoda, naftu, sada prodaje za otprilike 50 dolara po barelu, što je za 25 odsto manje od izvorne procene ugrađene u budžet za ovu godinu.
Putin verovatno nije ni svestan kakvo je pravo stanje stvari. Ne stižu sve loše vesti do njega, pošto potčinjeni pokušavaju da se zaštite time što će ih zadržati za sebe
Uprkos navedenom, Putin će verovatno izbeći proglašavanje nove mobilizacije. Kada je tako nešto pokušao u septembru 2022, podrška javnosti za njegovu „specijalnu vojnu operaciju“ donekle je oslabila. A svakako se seća i sovjetske katastrofe u Avganistanu. Razlog zbog koga je onih 15.000 poginulih vojnika imalo i tako visoku političku cenu bila je činjenica da većina njih nije svojom voljom otišla da se bori. Osim toga, regruti za taj rat nisu stizali samo sa sovjetske periferije, već i iz Moskve i Sankt Peterburga, pa su gubici u Avganistanu pogađali i sovjetske kulturne elite, čime je potkopan kredibilitet sistema.
Da bi izbegao ponavljanje tih grešaka, Putin se oslanja na suptilnije vidove prinude. Prošlog meseca je tako, prema izveštajima, u Jakutiji, na dalekom istoku Rusije, održana jednodnevna manifestacija pod nazivom „Izaberi svoj život“ čiji je cilj bio da lokalne beskućnike pridobije za prijavljivanje za odlazak na front.
Ulogu u ovome imaju i sudovi. „Pročitala sam i čula na stotine razgovora s ratnim zarobljenicima, nekrologa i vojničkih priča poznanika i članova familije“, rekla mi je disidentkinja Marija Vjuškova, koja živi u egzilu. „Poslednjih sedmica sam naišla na tri slična slučaja: ljude koji su pred sud izvedeni po optužnicama za lakša krivična dela sudije su pritiskale da se prijave za vojsku, pod pretnjom da će im inače biti izrečene teške zatvorske kazne“. Jedan od tih ljudi, 45-godišnjak iz Ulan-Udea, južno od Bajkalskog jezera, prošle godine se na sudu našao zbog toga što je skrivio saobraćajnu nesreću; sud mu je ponudio opciju da, umesto zatvorske kazne, potpiše ugovor na osnovu koga će služiti kao vozač kamiona u okupiranom ukrajinskom regionu Donbas. Na kraju je završio u ukrajinskom zarobljeništvu.
Rusija se sličnim trikovima već odavno služi kako bi namamila i na front poslala migrante iz Kazahstana ili Nepala. Ali sada su na meti vlasti Rusi. Oglasa za popunu radnih mesta „vozača“, „radnika obezbeđenja“ i „građevinskih radnika“ u aktivnim ratnim zonama ima na sve strane – pri čemu je evidentno reč o nastojanju da se takvim eufemističkim formulacijama prikrije brutalna realnost rata.
U međuvremenu, prosečna starost regruta nastavlja da raste, pa na liniji fronta završavaju i oni stariji od 60 godina. Čak i režimski mediji izveštavaju o slučajevima teškog prebijanja ranjenih vojnika koji odbijaju da se vrate na bojište pre potpunog oporavka. U maju je jedna grupa vojnika na društvenoj mreži Telegram objavila da njihov zapovednik u bitku šalje i vojnike na štakama. U ranijoj fazi rata ranjenici su imali barem neko vreme za oporavak; to više nije slučaj. A nakon što je u ratu izgubljeno oko 23.000 oklopnih vozila, za prenošenje materijala sada se koriste i mazge.
Jedan 45-godišnjak prošle godine se na sudu našao jer je skrivio saobraćajnu nesreću; sud mu je ponudio opciju da, umesto zatvorske kazne, potpiše ugovor na osnovu koga će služiti kao vozač kamiona u Donbasu. Na kraju je završio u ukrajinskom zarobljeništvu
Uprkos pomaljanju ovih pukotina, ne bi se reklo da je Putin i za korak bliže tome da prihvati primirje. Upravo suprotno, agresija koju je pokrenuo sve je neselektivnija i nasilnija. On verovatno nije ni svestan kakvo je pravo stanje stvari. Ne stižu sve loše vesti do njega, pošto potčinjeni pokušavaju da se zaštite time što će ih zadržati za sebe.
Ironično je to što vojni problemi Rusije potvrđuju totalno poistovećivanje Kremlja s ovim ratom. Rusija je u ratu provela 19 od 21 Putinove godine na mestu predsednika. Rešen da revidira evropski poredak nastao raspadom Sovjetskog Saveza, Putin je izgradio režim voljan da povlači poteze koji bi u demokratskim društvima bili smatrani suludim. Njegov rat iscrpljivanja će se stoga nastaviti. Kako američka podrška Ukrajini slabi, Evropa mora da učini više kako bi proširila pomenute pukotine u temelju Putinovog pretorijanskog režima.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
