Luis Inasio Lula da Silva je u problemima. Lični rejting predsednika Brazila najniži je otkako je 2003. prvi put došao na mesto šefa države (nakon dva vezana mandata i 12-godišnje pauze, treći je započeo u januaru 2023), a pozitivno mišljenje o radu njegove administracije ima tek 28 odsto sunarodnika. Ubrzani ekonomski uspon zemlje ostvaren tokom prvog perioda provedenog na tom položaju davna je prošlost.
Njegova Radnička partija, posle serije monumentalnih korupcionaških skandala koji su je na kraju i koštali gubitka vlasti, otkako se na nju vratila više nema nekadašnji zamah, iza koga je podrška široke koalicije desetina miliona siromašnih Brazilaca, sindikata i progresivnog krila tamošnjeg katoličkog klera. A na petnaestak meseci pre narednih predsedničkih izbora, u oktobru 2026, sad već prilično ostareli, posustali Lula i drugovi suočavaju se s rastućom pretnjom u vidu sprege vazda reakcionarnog krupnog kapitala, revitalizovane „tradicionalne“ krajnje desnice (ne treba gubiti iz vida da je 21-godišnja vojna diktatura, iako okončana još 1985, ostavila duboke tragove) i za tamošnje prilike relativno nove versko-političke snage u formi evangelističkog pokreta – ništa manje ekstremnog od onog američkog – koji se zemljom širi enormnom brzinom.
I na sve to: Donald Tramp.
Brazil u trgovinskoj razmeni sa SAD beleži veliki deficit, a ne suficit: čak i prema zvaničnim podacima američke vlade, on je samo u 2024. iznosio 7,4 milijarde dolara
U julskoj seriji objava u sklopu trgovinskog rata koji je pokrenuo protiv čitavog sveta, američki predsednik je za početak avgusta najavio i uvođenje carina na proizvode iz Brazila u visini od 50 odsto, čime je i ovu zemlju, s 220 miliona stanovnika i teritorijom ne mnogo manjom od centralnog dela Sjedinjenih Država, svrstao među one koje, u njegovoj interpretaciji, decenijama unazad na nefer način profitiraju na američkoj „naivnosti“ i „gluposti“. Dok na scenu nije stupio on, prepametan.
Samo što je ovde reč o još jednoj u nepreglednoj močvari Trampovih laži i obmana. Brazil u trgovinskoj razmeni sa SAD – svojim drugim najvećim spoljnotrgovinskim partnerom, iza Kine – beleži veliki deficit, a ne suficit: čak i prema zvaničnim podacima američke vlade, on je samo u 2024. iznosio 7,4 milijarde dolara, dok je u zbiru (kada se u računicu uvedu i usluge, te posmatra duži period) još i mnogo veći.
Iza pretnje uvođenjem carina od 50 procenata na robu iz Brazila – koji u SAD najviše izvozi sirovu naftu, gas, gvožđe, etanol, govedinu, šećer i naravno, ne na poslednjem mestu, kafu – ne stoje, dakle, ekonomski razlozi, makar i naopaki. Američka ucena je političke prirode.
Trampova „optužnica“ protiv Brazila to i ne skriva. Ta zemlja kriva mu je zbog navodnog targetiranja američkih tehnoloških kompanija i „cenzurisanja“ sadržaja koji se na njihovim internet platformama objavljuju – jer se brazilska država u više navrata, sprovodeći vlastite zakone, aktivno suprotstavila širenju ciljanih dezinformacija njihovim kanalima.
Lulin odgovor je bio čvrst: ako Amerika uvede carine od 50 odsto, Brazil će uzvratiti istom merom – no spreman je da pregovara kako bi se takav ishod izbegao
A još mu je krivlja što protiv njegovog ideološkog istomišljenika, bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, vodi sudski proces po optužnici koja ga tereti za umešanost u neuspeli prevrat u januaru 2023. kada se, kratko po Lulinom preuzimanju dužnosti, u Braziliji desilo isto što i dve godine ranije na Kapitol hilu u Vašingtonu: nasilni pokušaj poništavanja regularnih rezultata predsedničkih izbora. To suđenje Tramp proglašava političkim progonom, poredi ga s vlastitim problemima sa zakonom, i traži da bude obustavljeno. (Sam Bolsonaro negira svaku umešanost.)
Lulin odgovor je bio čvrst: ako Amerika uvede carine od 50 odsto, Brazil će uzvratiti istom merom – ali je spreman da pregovara kako bi se takav ishod izbegao. Što se pak suđenja Bolsonaru tiče, ne samo predsednik i drugi zvaničnici već i deo onih koji inače nisu na Lulinoj strani Trampovu intervenciju, očekivano, doživljavaju kao strano mešanje, nasrtaj na nacionalni suverenitet i pokušaj narušavanja nezavisnosti brazilskog pravosuđa.
Iz toga bi, međutim, mogla da izađe i neka korist za Lulu i njegovu stranku: dovoljno je setiti se kako je ranije ove godine Trampov agresivni nastup naglavačke okrenuo tok i ishod izbora u Kanadi. Hoće li efekat „okupljanja oko zastave“ sada promeniti i sreću brazilske vladajuće garniture? To je kao da neko pita hoće li dogodine Brazil na Svetskom prvenstvu u fudbalu, baš u SAD, osvojiti titulu prvaka: možda hoće, ali je verovatnije da neće.
