U novoj epizodi Radar Foruma, profesorka istorije Radina Vučetić ugostila je Dragana Popovića, političkog analitičara, aktivistu, pravnika, direktora Centra za praktičnu politiku, ali i istoričara koji je 2024. godine doktorirao na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Povoda za razgovor nije manjkalo, ali krovni je bila činjenica da su nezadovoljni studenti, u zasnivanju svoje borbe, neretko morali da posežu u prošlost ne samo Srbije, već i regiona, kako bi joj ponudili utemeljenje.
Skup na Vidovdan ukazao se kao kontroverzan događaj i za neke je služio kao ideološka razdelnica u odnosu na dosadašnje proteste i blokade. Ipak, nesporno je pokazao da studenti, suprotno uvreženom mišljenju, nimalo nisu nezainteresovani, ni za istoriju, ni za politiku.
Drugačija optika
„Da me je neko prošlog oktobra pitao da li će za mog života biti masovnih studentskih protesta, odgovorio bih odrično. U međuvremenu su prerasli u pobunu čitavih generacija i sada se vidi da naše pretpostavke o mladim ljudima – da su odrasli u surovo vreme, bez empatije i solidarnosti – nisu bile opravdane. Jer, upravo su oni te vrednosti, koje smo mi stariji možda i sahranili, vratili u prvi plan. Čak i ako se trenutne borbe ugase, na srednji i duži rok, promene u srpskom društvu tolike su da ih je nemoguće prenebregnuti, čak i van granica Srbije“, rekao je Popović.
Uz pomenute vrednosti, odgovorila je Vučetić, u javni diskurs su vratile i grb, zastavu i himnu, kao i Sretenje i Vidovdan, ponudivši im novo značenje. Popović je dodao da prisustvujemo procesu novog učitavanja značenja u simbole.
„Njihovo tumačenje nacionalnih simbola drugačije je od onog uz koje smo mi stasavali, kada su oni imali drugačiji potencijal, u ratovima i zločinima i drugim negativnim stvarima. Studenti odrastaju u drugo vreme i od simbola nisu odustali. Štaviše, u njih su utkali borbu za pravdu. Ocila, trobojka i Ustav imaju potpuno drugačije značenje nego devedesetih. To nam pokazuje da ništa nije okamenjeno. Redefinišu se i zajednica i država“, predočava Popović.
Studenti su uspeli u tome da zastava Srbije zasluži da mladi Bošnjak, prvi put otkad ja pamtim, kaže: ovo je moja zemlja i ovo je moja zastava. Do sad je to bilo nezamislivo
Dragan Popović
Kao jednu od najvažnijih novih tekovina studentske borbe, Vučetić je imenovala događaje u Novom Pazaru, gde se pod zastavom Srbije okupila čitava zemlja. U protestu u Kragujevcu se održala i zajednička molitva studenata svih veroispovesti. Nasuprot tome, prema njenoj oceni, u nastupima predsednika Vučića i dalje preovladava govor mržnje.
„Studenti su uspeli u tome da zastava Srbije zasluži da mladi Bošnjak, prvi put otkad ja pamtim, kaže: ovo je moja zemlja i ovo je moja zastava. Do sad je to bilo nezamislivo. Uspeli su da urade dovoljno da nađu zajednički jezik i upute zajedničku, a zapravo univerzalnu poruku – tražimo pravdu i slobodu“, zaključio je Popović.
Slučaj Vidovdan
Prema njegovim rečima, simbolika vidovdanskog praznika je nesporna, jer sadrži suštinu korpusa kosovskog mita koji je temeljni mit za srpski nacionalni program iz 19. veka. Mit o zlatnom dobu i vezi s Nemanjićima, mit o žrtvi i herojstvu, mit o statusu srpskog naroda kao predziđu hrišćanstva…
„I značenje mitova se menja. Recimo, crkve i monarhističke vlasti imale su drugačija njegova tumačenja koja su žnjala različite posledice. Prva Jugoslavija kao proširena Srbija imala je u sebe utkanu vidovdansku etiku, koja je za Karađorđeviće bila veoma važna. Vidovdan ne može da se zaobiđe, niti može da nestane. U tom smislu, studenti naprosto nisu mogli da nešto ne održe 28. juna. Za razliku od Sretenja, vidovdanski teren je klizav. Znao je to i Đinđić, koji je na pres-konferenciji povodom isporučenja Slobodana Miloševića na Vidovdan 2001. godine rekao: Milošević vam je na taj dan 1989. nudio nebesku, a ja vam danas nudim zemaljsku Srbiju“, kaže Popović.
Vučetić je ocenila da su govori 28. juna 2025. godine ponudili nešto između romantičarskog, devetnaestovekovnog diskursa i Miloševićevog Gazimestana, gde se više gledalo u prošlost, nego u budućnost. Naročit osvrt imala je na govor profesora Filološkog fakulteta Mila Lompara, koji je govorio o srpskog integralizmu – a zapravo „srpskom svetu“, u koji je, kako kaže, sada bila uključena i Severna Makedonija – te da joj je na pamet palo da možda greškom sluša govor Dragoslava Bokana iz Ćacilenda.
„Mi sad imamo cele generacije koje brzo uče i koje su uletele u bavljenje javnom politikom ni iz čega. U decembru, ni ‚i‘ od izbora nije smelo da se kaže, a sada svi traže njihovo raspisivanje. Studenti su narativ o Vidovdanu i Kosovu dobili na gotovo, kao nešto što je stvar društvenog konsenzusa. Kosovo je Srbija, i tačka, a taj narativ smo im ga mi ostavili, i nisam siguran da referisanje na njega podrazumeva pripadanje nacionalističkoj ideologiji. Vučić je za njih problem i zbog pada nadstrešnice i zbog ‚izdaje Kosova‘, dakle, fokus je na problematičnim vlastima u Srbiji. Da bismo sa studentima uopšte pričali o osetljivim temama, moramo prvo da sklonimo vlasti koje devojkama razbijaju vilice palicama za bejzbol. A Kosovo će biti najteža tema, teža i od Srebrenice“, kaže Popović.
Dan posle
S druge strane, o „davanju zelenog svetla“ za građansku neposlušnost, što je neko prokomentarisao kao „prelazak s verovanuke za Vidovdan na građansko vaspitanje“, neophodno je govoriti. Dok su svi strahovali od pada tonusa otpora – a neki su nad njim i likovali – masovnost vidovdanskog skupa i mobilnih blokada pokazala je da mesta za strah za sada nema. Vučetić je dodala da to ne važi i za represiju.
„Niti je fer, niti je učinkovito, niti je moguće, na kraju krajeva, da sve prepustimo studentima, i to ‚zeleno svetlo‘ značilo je novu fazu i u sazrevanju Srbije, jer građanska neposlušnost nam istorijski baš i nije svojstvena. Kao i do sad, mnogo toga će zavisiti od reakcije vlasti, koja ume samo represijom. Verujem da idemo ka stvaranju narodnog fronta – studenata, građana i njihovih udruženja, opozicije, sindikata, svih aktera koji imaju zajednički ideološki minimum, a to je upostavljanje demokratske pravne države. To je preduslov daljih izbora na kojima ćemo glasati za Lompara ili protiv njega. Prvo mora da se skloni režim koji pokazuje kancerogenu prirodu i hapsi petnaestogodišnjake“, zaključuje Popović.
Stvaranje demokratske pravne države je preduslov izbora na kojima ćemo glasati za Lompara ili protiv njega. Prvo mora da se skloni režim koji pokazuje kancerogenu prirodu i hapsi petnaestogodišnjake
Dragan Popović
Vučetić je podsetila na februarske upade u kancelarije organizacija civilnog sektora – među kojima je bila i Popovićeva – a govorila je i o hapšenjima, privođenjima i prebijanjima demonstranata. Uledile su reakcije advokara i građana, ali borba trenutno deluje neizvesno.
„Još nismo u situaciji nalik onima u Rusiji, Belorusiji i Turskoj, ali bližimo im se brže no što sam mislio da će biti moguće. Policija sada hapsi u civilu, bije u fantomkama, čak i ljude koji stoje na trotoaru. Lomljenje vilica, ključnih kostiju, prebijanje u maricama… Strani zvaničnici su ranije govorili da ne možemo da se poredimo s diktaturama, jer nismo imali prisilne nestanke. Sad se krećemo ne ka Belorusiji, nego ka latinoameričkim diktaturama. Imamo sreću da smo na kontinentu na kojem smo i mislim da će nam mera represije biti nešto gore od Orbanove Mađarske. Prirodni neprijatelj svakog autoritarnog režima su otpor i nenasilje i nadam se da će se to nastaviti. Jer, hrana svake autoritarnosti upravo su nasilje, strah i ponuđena čvrsta ruka vladara“, zaključuje Popović.
*Ceo razgovor Radine Vučetić i Dragana Popovića u trideset šestoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
