Dr Aleksandar Kavčić poznat je široj javnosti kao elektroinženjer, informatičar, profesor na raznim svetskim fakultetima, jedan od dva posto najuticajnijih naučnika sveta prema Stanfordovoj listi, ali i pronalazač kome je patent za čitanje zapisa s magnetnih memorija kompjutera doneo veliki globalni ugled. Međutim, od 2017. on se sve češće pominje u kontekstu filantropije, kao osnivač Fondacije Alek Kavčić, prvo registrovane u SAD, gde živi i radi, a potom i u Srbiji, tri godine kasnije.
U hronike ovdašnje filantropije Kavčić je upisan doniranjem na desetina hiljada štampanih, kao i omogućavanjem besplatnih onlajn udžbenika za osnovce. Đacima su bile namenjene i letnje pozorišne predstave, izvođene svake sezone od 2022. u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Besplatni su bili i Božićni koncerti na sceni Zadužbine Ilije M. Kolarca, koje je Fondacija organizovala. Takođe, u saradnji sa Matematičkom gimnazijom u Beogradu opremljene su računarima mnoge osnovnoškolske ustanove.
„Kvalitetnih predavača možda ima u znatnom broju, ali ne i onih koji znanje prenose na originalan način”, Aleksandar Kavčić
Kada su, u martu ove godine, nastavnici širom države bili zakinuti za plate zbog podrške pobunjenim studentima, opet je Fondacija pritekla u pomoć, istovremeno šireći ideju solidarnosti. Ali ono čime se Kavčić posebno ponosi, zbog održivosti dugoročnih ciljeva, jeste ustanovljenje nagrade ,,Prosvetitelj’’.
Konkurs za najučitelja
Svrha tog priznanja je promocija obrazovanja i nauke, ili, sasvim konkretno, ,,poboljšanje nezavidnog položaja ovdašnjih učitelja i drugih prosvetnih radnika”, kako Kavčić navodi za Radar. Nagrada ,,Prosvetitelj’’ osnovana je po ugledu na globalno takmičenje najboljih nastavnika – Global teacher prize (GTP).
“Kvalitetnih predavača možda ima u znatnom broju, ali ne i onih koji znanje prenose na originalan način”, kaže, zapravo objašnjavajući suštinu nadmetanja, kako globalnog, tako i domaćeg.
Shodno toj njegovoj izjavi, sa sigurnošću znamo da će i ovogodišnji pobednik, koji će biti proglašen u oktobru, biti specifična ličnost, nalik svim svojim prethodnicima.
Najškolovaniji kadar ili jeftina radna snaga
Fondacija želi da pruži doprinos ispravljanju ovdašnje nepravde da se “najškolovaniji kadar tretira kao jeftina radna snaga”. „Prosvetna struka degradirana je ne samo drastično lošim materijalnim statusom, već i neadekvatnim uslovima rada, gde se ruše tavanice u pojedinim školama, a u onim seoskim i dalje koristi poljski toalet”, objašnjava naučnik. Kavčić je, po uzoru na mnoge znamenite ljude u svetu, imetak stečen preko svog patenta, hteo da vrati društvu koje ga je odškolovalo. Zahvalnost prema poreskim obveznicima Srbije, kao naslednici Jugoslavije u kojoj je rođen, Kavčić iskazuje ulažući u učenost koju beskrajno poštuje. Ovo je u suprotnosti sa, sada već ustaljenim principom da „u srpskoj Vladi sede ministri sa kupljenim diplomama”, kako primećuje ovaj filantrop.
Nastavničko priznanje koje je ustanovio nije samo počasno, već podrazumeva i novčanu nagradu, čime se ukazuje na to da moramo znanje da vrednujemo, kao i da je važno da nastavnike motivišemo na duže staze u njihovim vanrednim naporima da đacima približe gradivo.
Inovacija i neposrednost
Pri evaluaciji postignutog uspeha, dvanaestočlani žiri nagrade „Prosvetitelj“ prvenstveno obraća pažnju na sam pristup nastavnika prema učenicima, kroz osmišljavanje inovativnih metoda, ili kroz neposrednost u kontaktu sa đacima.
Zahvalnost prema poreskim obveznicicima Srbije, kao naslednici Jugoslavije u kojoj je rođen, Kavčić iskazuje ulažući u učenost koju beskrajno poštuje.
Pobednik dobija million dinara, ali se o njemu, kao i o ostalim finalistima, snima kratki dokumentarni film, kojim se povećava vidljivost njihovih prosvetnih dostignuća. Četvoro finalista istovremeno postaju kandidati za globalno nadmetanje koje im, u slučaju da neko od njih pobedi, može doneti nagradu od čak million dolara. Trud finalista nagrađuje se i sa po 300.000 dinara.
Ovogodišnji finalisti su Branislava Marjanović, vaspitačica u PU “Pčelica” u Nišu, Jasminka Olić Ilčešin, nastavnica srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu, Predrag Jovanović, profesor harmonike u Muzičkoj školi u Nišu i Predrag Starčević, profesor razredne nastave u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Pančevu. Za sve kandidate koji su se plasirali među 12 polufinalista, a nisu ušli u finale, predviđene su nagrade od po 100.000 dinara.
Šanse da se neko od naših TOP 4 finalista nađe bar među 50 najboljih nastavnika na svetskom konkursu sasvim su pristojne, što pokazuje primer Andreje Pavlovića, profesora matematike u Osnovnoj školi „Dr Jovan Cvijić” iz Smederava, kome je u januaru uspelo da uđe u taj respektabilni kružok. Osobine koje su izdvojile Pavlovića jesu neformalnost u komunikaciji sa učenicima, kao i spremnost da sprovoi nastavu pomoću on-lajn tehnologija, ali i u specifičnoj kombinaciji sa fizičkim vaspitanjem.
Kako konkurisati?
Domaći kanditati prolaze kroz proceduru prijavljivanja u pisanoj formi, opisujući svoje metode rada, kao i odnos sa učenicima i kolegama. Zatim, u drugoj fazi, komisija bira 12 polufinalista koji joj se lično predstavljaju.
„S obzirom na njihov broj, nama je izvodljivo da ih okupimo na jednom mestu, u sedištu Fondacije (Ljubostinjska 2), dok je to u slučaju GTP priznanja nemoguće, te se njihova prezentacija odigrava preko interneta”, kaže Kavčić. Za tu vrstu „ispita”, svaka vrsta pripreme je besmislena, a nema ni „puškica”, jer se nikad ne zna u kom smeru će ići pitanja. Na konkurs mogu da se prijave svi naši državljani, živeli oni u Srbiji ili u dijaspori.
Šanse da se neko od naših TOP 4 finalista nađe bar među 50 najboljih nastavnika na svetskom konkursu sasvim su pristojne, što pokazuje primer Andreje Pavlovića, profesora matematike u Osnovnoj školi „Dr Jovan Cvijić” iz Smederava
Osim pomenutog, nagrada služi da se ovdašnjoj javnosti ureže u svest da se požrtvovani rad mora verifikovati. Priznanjem „Prosvetitelj’’ veliča se meritokratija, za razliku od ovdašnjeg sistema „u kom vlada korupcija”.
“Neke pametne zemlje rade na prevenciji te po društvo pogubne pojave, pa se još od vrtića deci govori da je biti koruptivan – sramota. Sankcije su tek dodatna mera suzbijanja zloupotrebe položaja i sličnih radnji, ali ni njihov značaj nije zanemarljiv”, navodi naš sagovornik.
“Bubanje” versus učenje sa razumevanjem
Prošavši kroz školske sisteme Jugoslavije, Indije, Nemačke i SAD (gde je doktorirao na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu, uz punu stipendiju), Kavčić se susreo sa najrazličitijim tipovima profesora. Po najlepšem se seća izvesnog nastavnika koji mu je u Indiji predavao matematiku i fizičko vaspitanje, a koji je svoje đake stimulisao tako što je naprednijima dozvoljavao da izaberu kada će da rade kontrolne zadatke, bodreći na ovaj način samostalnost u učenju.
“Svi smo ga voleli, i ja lično nikad nisam sreo takav pristup školovanju”, Kavčić svedoči. Nešto blisko tom idealu on prepoznaje u individualnoj nastavi koja se favorizuje u američkom obrazovanju. Srpski sistem smatra nedovoljno interaktivnim, i takvim da forsira nagomilavanje gradiva, teškog za savladati, te “učenici ’bubaju’, umesto da uče sa razumevanjem”.
Kad se tome doda glomazna administracija, kao posledica približavanja obrazovnom sistemu EU kroz program Bolonje, uslovi za svrsishodnu razmenu između nastavnog kadra i đaka, još više su suženi.
Nagrada „Prosvetitelj’’ služi da se ovdašnjoj javnosti ureže u svest da se požrtvovani rad mora verifikovati. Njome se veliča meritokratija, za razliku od ovdašnjeg sistema u kom vlada korupcija.
“Toliko se vremena i energije utroši na vođenje dnevnika aktivnosti, kojim se opravdava puko postojanje nastavnika, umesto da se oni posvete svom konkretnom učinku”, naš sagovornik naglašava.
Idealnog školstva nema, Kavčić apostrofira, ali svaki može da iznedri vanredni kvalitet. Ipak, srpski daje sve manje svetski priznatih naučnika, što je više odraz „pogrešnog vrednosnog, no obrazovnog sistema”.
Međutim, uz sve nabrojane otežavajuće okolnosti, naše visoko školstvo spada u dva odsto najboljih u svetu, opet po Stanfordovoj listi, što bi značilo da ni državni nehaj za obrazovanje ne može da uništi potencijal srpskih profesora za svrsishodnu interpretaciju gradiva.
Privilegije profesorskog zvanja
Šta je najveća privilegija profesorskog zvanja, pitamo ga.
“Vi ne možete da razmišljate umesto svojih studenata, ali možete da utičete da svet posmatraju izvan utabanih načina. Vi trasirate put njihovih neurona, što povlači veliku odgovornost, ali i nagrađuje, ako ste od pomoći da postanu vanredni stručnjaci”, Kavčić ističe. Stoga ohrabruje one koji stalno nešto zapitkuju tokom predavanja, pokazujući da ih istinski zanima data materija. Takvi su i hrabriji od ostalih, dok tu hrabrost baziraju na svom znanju i znatiželji da što više saznaju, kako Kavčić zaključuje.
