Od ubistva Dalibora Dragijevića, kojem je bilo određeno policijsko zadržavanje u okviru istrage nestanka devojčice Danke Ilić, prošlo je skoro 15 meseci, a nije se odmaklo dalje od predistrage. To nije urađeno iako su nadležnima od početka dostupne službene beleške prisutnih policajaca, napisane neposredno posle smrti Dragijevića, kao i rezultati obdukcionog nalaza sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu urađenog dan posle ubistva, 8. aprila prošle godine, koji potvrđuju da je preminuo od posledica prebijanja.
Ne samo da niko iz policije nije ni osumnjičen, već nije ni suspendovan, a neki od tih policajaca ovih dana možda postupaju protiv studenata i građana koji protestuju. Pojedini studenti, naime, odvođeni su u Upravu kriminalističke policije (UKP), čiji su pripadnici poslednji ispitivali Dragijevića.
Ni sudbina devojčice nije rasvetljena, jer je Apelacioni sud u Nišu u aprilu vratio optužnicu Višeg tužilaštva u Zaječaru na dopunu istrage, a nedavno je objavljena rekonstrukcija njenog kretanja 26. marta 2024, kada je nestala. Prvo je predsednik Aleksandar Vučić, a zatim su i iz MUP tvrdili da je devojčica ubijena, što je kasnije bilo navedeno u neuspeloj optužnici, ali njeno telo do danas nije pronađeno.
Šta piše u službenim policijskim beleškama na dan ubistva
Radar je imao uvid u policijska dokumenta – službene beleške, koje su 7. aprila 2024, kada je i konstatovana smrt Dragijevića, načinili policajci koji su bili sa njim, kao i u njihove izjave date u svojstvu građanina Službi unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a Srbije početkom juna 2024. Među dokumentima nema izjava njihovih nadređenih šefova, pre svega iz UKP-a.
Tadašnji i sadašnji načelnik UKP-a Ninoslav Cmolić, koji je javno tvrdio da je sudbina devojčice rasvetljena, sada u ime MUP-a šalje pojedine odgovore Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Nišu koje vodi predistragu za smrt Dragijevića. Cmolić je u vreme istrage davao detaljne izjave kako je devojčica ubijena i tada je na TV Informer uvredio Vlahe zbog čega su reagovali njihov Nacionalni savet, poverenica za ravnopravnost i brojne druge organizacije. Nije spominjao ubistvo Dragijevića.
Predmet interesovanja nisu bila ni dvojica važnih ljudi iz UKP-a, koji su bili u Boru, a posle toga su napredovali. Nemanja Đuran, tadašnji načelnik Službe za suzbijanje kriminala pri UKP-u u međuvremenu je imenovan za Cmolićevog zamenika. Drugi je Nevenko Marić, u to vreme jedan od Cmolićevih pomoćnika, koji je i fotografisan ispred kuće Dragijevića, a kasnije je imenovan za šefa novosadske policije.
Prema dostupnim izjavama iz policije, poslednjih šest sati života Dragijevića sa njim su bila osmorica tadašnjih pripadnika Odeljenja za posebne akcije UKP-a: Milan Ljubеnović, Nebojša Projović, Mihajlo Bajlović, Zdravko Đurić, Ivan Tesla, Jovan Kerkez, Martin Stojančov i Blagoje Manojlović. Ni oni, ni policajci koji su pre njih bili u kontaktu sa Dragijevićem, u svojim izjavama nisu navodili da su primetili bilo kakve povrede na njemu. Stojančov je u izjavi SUK-u 6. juna 2024. eksplicitno negirao da je Dragijević bio povređen, tvrdeći da nije primetio nikakve povrede kada su ga oni preuzeli u 21 sat 6. aprila.
Iako su veštaci za sudsku medicinu ustanovili da je Dragijević preminuo od posledica batinanja, osmorica pripadnika Odeljenja za posebne akcije UKP-a, koji su proveli poslednje sate sa njim, navodno nisu primetili bilo kakve povrede kada su ga oni preuzeli
Njihove izjave suprotne su nalazima lekara Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, koji su utvrdili da je Dragijević imao povrede po celom telu, od glave, preko višestruko slomljenih rebara i povreda međunožja, do razorenih tabana, o čemu je Radar pisao još 10. decembra 2024, u tekstu Prikrivanje surovog policijskog ubistva, a brojni podlivi i masnice vide se i na fotografijama sa uviđaja.
Osmorica pripadnika UKP-a dala su upadljivo slične izjave šta su radili sa Dragijevićem nakon što su ga preuzeli. Naveli su da su ga prvo odveli na put za Dubašnicu, potom na groblje u mestu Zlot, uz istovetno obrazloženje da ih je Dragijević vodio „od mesta do mesta kako bi nam pokazao gde je zakopao devojčicu“. Nakon potrage tvrdili su da su Dragijevića vratili u borsku stanicu oko 2.30 noću 7. aprila, da mu je oko 20 minuta kasnije pozlilo, pa su ga odveli da se umije, nakon čega je izgubio svest, a oni su policajcima iz stanice Bor rekli da zovu Hitnu pomoć, koja je došla nakon šest minuta od poziva, u 2.54.
Šta u izjavama navode pripadnici UKP-a koji su sa žrtvom proveli poslednje sate
Ovako su neki od njih opisali u službenim beleškama poslednje trenutke Dragijevićevog života. Milan Ljubenović je napisao: „U PU Bor smo došli oko 2.30 časova. Sa licem u kancelariji su bila dva policijska službenika (Blagoje Manojlović i Jovan Kerkez), dok su ostali policijski službenici sedeli u hodniku ispred pomenute kancelarije. Nakon nekoliko minuta lice koje su čuvali policijski službenici traži od istih da ga odvedu do toaleta da se umije i pije vodu… Nakon toga pri izlasku iz toaleta pomenuti policijski službenici spuštaju lice da sedne na stolicu koja se nalazila odmah pored toaleta. Odmah zatim svi policijski službenici prilaze licu i počinju da mu pružaju prvu pomoć.“
Blagoje Manojlović je zabeležio: „Po dolasku u PU ja i još jedan policijski službenik smo bili u kancelariji sa licem. Tu smo se zadržali oko 20 minuta, a Dalibor je zatražio da ide u toalet da se umije. Sa licem smo krenuli da se umije i u jednom momentu nam je rekao da mu nije dobro. Nakon toga smo lice stavili na stolicu koja se nalazila ispred toaleta. Primetili smo da lice gubi svest i istog momenta prišle su nam kolege koje su nam pomogle da ga spustimo na pod i započnemo pružanje prve pomoći.“
Jovan Kerkez, koji je sa njim bio u kancelariji, piše: „Tu smo bili oko 20 minuta, Dalibor je zatražio da ide u toalet da se umije. Ispratili smo ga do toaleta gde se umio i rekao nam da mu nije dobro. Mi smo istog momenta stavili lice na stolicu koja se nalazila ispred toaleta. Primetili smo da lice gubi svest, istog momenta prišle su nam kolege koje su nam pomogle da ga spustimo na pod i započnemo pružanje prve pomoći.“
Ivan Tesla navodi: „U jednom momentu lice sa dvojicom kolega odlaze do toaleta. Posle par minuta čujem da je licu pozlilo i vidim da kolege stavljaju lice na stolicu ispred toaleta. Prišao sam licu i proverio puls na vratu i na ručnom zglobu gde sam primetio da nema puls. U tom momentu kolege spuštaju lice na pod i počinju sa reanimacijom. Kolege iz PU Bor su odmah pozvale Hitnu pomoć.“
Martin Stojančov navodi: „Ja sam bio u hodniku ispred toaleta i video da Dalibor sedi na stolici i primetio da se ne oseća dobro. Prišao sam kolegama koji su spustili Dalibora na pod i počeli sa ukazivanjem prve pomoći i radili smo naizmenično masažu srca. Nakon toga ja sam rekao kolegama iz PU Bor da zovu Hitnu pomoć.“
Nebojša Projević: „Lično sam video kada su mu skinuli lisice sa ruku i kada je Dalibor počeo da se umiva. Nakon par trenutaka, mislim da je Kerkez rekao da se doda stolica koja se nalazila odmah pored vrata toaleta i zatim je Dalibor seo. Posle 20 do 30 sekundi, Daliboru je klonula glava i meni se učinilo da je zaspao. Ja sam mu prišao i uočio da mu se grudi ne pomeraju, neko je prokomentarisao kako ne diše i mislim da je kolega Ivan Tesla prišao i pokušao da opipa plus na vratu. Koliko se sećam, izgovorio je da nema pulsa i tada smo ga spustili na zemlju i počeli da mu dajemo veštačko disanje i da mu dajemo prvu pomoć. Koliko se sećam Zdravko Đurđić, koji je bio najbliži, počeo je sa masažom srca i davanjem veštačkog disanja. Ja sam nekom od kolega iz OKP PU Bor koje sam uočio nedaleko odatle, rekao da odmah zovu Hitnu.“
Šta se dešavalo od privođenja do smrti Dragijevića
Smrt Dalibora Dragijevića, posle više pokušaja reanimacije, lekarka Hitne pomoći Adina Mihaela Balašević proglasila je 7. aprila u 3.18. Pozvan je i mrtvozornik dr Marko Trajković, koji je započeo pregled tela Dragijevića u 4.11. Zanimljivo je da Trajković u svom izveštaju navodi da nije uočio nasilne povrede, što je suprotno nalazu lekara sa Instituta za sudsku medicinu koji su zaključili da je smrt nasilna i posledica prebijanja Dragijevića. Trajković je dao kasnije izjavu SUK-u da nema iskustva kao mrtvozornik i da mu je to bio tek drugi izlazak na teren. Naveo je tada da je primetio povrede samo na zglobovima ruku i nogu kao moguće posledice vezivanja, te da nije došao do „podataka o uzroku smrti“. MUP se do sada jedino javno oglasio, ubrzo nakon ubistva, saopštenjem da je Dragijević umro prirodnom smrću.
I mrtvozornik u izveštaju navodi da nije uočio nasilne povrede na telu preminulog. Kasnije je u izjavi SUK-u rekao da nema iskustva kao mrtvozornik i da mu je to bio tek drugi izlazak na teren, a i MUP je u saopštenju naveo da je Dragijević umro prirodnom smrću
Prema izjavama policajaca koji su pre osmorke iz UKP-a bili zaduženi za Dragijevića, proizlazi da je on 6. aprila, 15 minuta posle ponoći priveden u stanicu. Zatim je saslušan u 11.30, pa je u podne izveden iz službenih prostorija da prisustvuje pretresu stana i tu je bio oko sat, kada je izveden do Brestovačkog vijadukta, gde je vršena pretraga terena, pa je po završetku vraćen u službene prostorije. Zanimljivo je da je izjavu preminulog Dragijevića Više tužilaštvo u Zaječaru koristilo u oborenoj optužnici, čiji smo sadržaj ranije objavili. On je ponovo tog 6. aprila, prema izjavama policajaca, u 18.30 izveden iz stanice kako bi se pretražio prostor kod postrojenja za vodu u potezu Smolnica kod sela Zlot, pa je ponovo vraćen oko 19.20. U stanici je bio do 21 sat kada su ga preuzela osmorica iz UKP-a.
Zavera ćutanja i u MUP-u i u nadležnom tužilaštvu
Radar je od VJT u Nišu, nadležnog za smrt Dragijevića, u martu 2025. ponovo tražio odgovore. Nisu nam odgovorili na sva pitanja, ali je zanimljivo da su konstatovali da su slali urgencije SUK-u, gde su rukovodioci promenjeni pre šest meseci. Na naša pitanja odgovor je dala glavna tužiteljka VJT u Nišu Borica Mitić. „Postupajući po Metodologiji za istragu u slučajevima zlostavljanja od strane ovog tužilaštva odmah po formiranju predmeta SUK-u je 29. aprila 2024. stavljen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, po kom zahtevu su VJT u Nišu u kontinuitetu dostavljani parcijalni izveštaji o postupanju, nakon čega je 2. septembra SUK-u podnet zahtev za prikupljanje dodatnih obaveštenja, a upućene su i urgencije SUK-u radi postupanja. Takođe vas obaveštavamo da je, postupajući po zahtevima ovog tužilaštva izveštaj SUK-a od 30. januara 2025. dostavljen VJT u Nišu 3. februara, nakon čega je 6. februara ovom tužilaštvu dostavljen još jedan izveštaj SUK-a. Imajući u vidu složenost i kompleksnost predmetnog krivičnopravnog događaja, nakon upoznavanja sa poslednjim izveštajima SUK-a i nakon detaljne analize svih prikupljenih dokaza pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti od strane ovog tužilaštva biće doneta odluka o daljem postupanju u predmetu, o kojoj će javnost biti blagovremeno obaveštena. Istovremeno vam ukazujemo da imajući u vidu činjenicu da se predmet VJT u Nišu nalazi u fazi predistražnog postupka, u ovom trenutku nismo u mogućnosti da vam pružimo odgovore na sva pojedinačna pitanja, budući da ovo tužilaštvo, kao organ postupka ima obavezu da spreči svako ugrožavanje, ometanje i otežavanje vođenja predistražnog postupka“, navodi se odgovoru glavne tužiteljke Borice Mitić.
VJT u Nišu smo 23. juna pitali šta se dešavalo u međuvremenu i šta su radili, ali do slanja ovog broja u štampu nismo dobili odgovor. Tada smo i zvanično tražili odgovore od MUP-a da li je neko suspendovan zbog smrti Dragijevića i da li je SUK dostavio sve što mu je tužilaštvo tražilo, ali nismo dobili odgovore.
Da li je ugrožena nezavisnost i efikasnost istrage
Vladica Ilić, pravnik iz Beogradskog centra za ljudska prava koji od početka prati ovaj slučaj, za Radar kaže da se istraga vodi na način koji dovodi u pitanje njenu nezavisnost i efikasnost. „Posebno zabrinjava to što je u komunikaciju sa tužiocem, kako ste mi rekli da ste saznali, uključen načelnik UKP-a Ninoslav Cmolić, koji je hijerarhijski i organizaciono blisko povezan sa potencijalno osumnjičenima za mučenje Dragijevića, možda i teško ubistvo.
Često se dešava da su mučenja radi iznuđivanja iskaza ili priznanja bila naređena i podsticana ili tolerisana od strane nadređenih, pa njihovo uključivanje u istragu na najteži mogući način podriva samu istragu. Osim torture, krivično kažnjivo je i neprijavljivanje mučenja, pomaganje u mučenju“, kaže Ilić.
Posebno zabrinjava što je u komunikaciju sa tužiocem uključen načelnik UKP-a Ninoslav Cmolić, blisko povezan sa potencijalno osumnjičenima za mučenje, možda i teško ubistvo. Na stranu što je krivično kažnjivo i neprijavljivanje i pomaganje u mučenju
Vladica Ilić
On napominje da slučaj Dragijevića već 15 meseci stoji u mestu, bez vidljivog napretka, da ni porodica ubijenog nema nikakve informacije o tome šta nadležno tužilaštvo preduzima. „Do sada dostupne informacije upućuju na to da je niško Više tužilaštvo pasivno i da se oslanja na nalaze SUK-a. Tužilaštvo je bilo dužno da odmah identifikuje i ispita osumnjičene, obavi uviđaj, naloži veštačenja i samostalno vodi istragu, a ne da je faktički prepusti policiji. U ovom slučaju, eventualne tvrdnje policijskih službenika da nisu uočili nijednu povredu na Dragijeviću i da se on nije žalio na povrede bile bi belodano nekredibilne, imajući u vidu da praktično ne postoji deo tela da Dragijević nije udaran i vidno povređen, uključujući tu i teške povrede i razaranja njegovih stopala, zbog čega verovatno nije mogao ni da hoda. Ne smemo zaboraviti i da je MUP tvrdio da je Dragijević preminuo prirodnom smrću. Okolnosti ovog slučaja ukazuju na to da su u mučenje Dragijevića bili uključeni policijski službenici koji su visoko u hijerarhiji‚ i oni koji su čuvari tajni visoko pozicioniranih policijskih službenika“, ističe Ilić.
Za navodno ubistvo Danke Ilić okrivljeni su Srđan Janković i Dejan Dragijević, brat ubijenog Dalibora, dok se njihov otac Radoslav, koji se brani sa slobode od 29. maja 2024, tereti za pomaganje izvršiocima. Jedini dokaz da su dvojica okrivljenih počinila ubistvo, a da im je Radoslav pomogao, jesu njihova prvobitna priznanja, koja su kasnije povukli navodeći da su ih dali jer su bili prisiljeni i tučeni.
Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja da li je neko suspendovan zbog smrti Dragijevića i da li je Služba unutrašnje kontrole dostavila sve što je od nje tražilo Više javno tužilaštvo u Nišu, koje još uvek vodi predistražni postupak, a ni ono nije želelo da iznosi nove detalje
Vučiću su njihova priznanja poslužila za kratkotrajnu propagandu, da prvi saopšti da je slučaj nestanka devojčice rešen, nakon čega su Dalibora ubili policajci. Posle poslednjih smena u policiji i Vučićevih javno izrečenih uputstava šta očekuje od nje u pogledu protesta, čini se da evidentno opstruisanje istrage policijskog ubistva Dragijevića može da koristi za dodatno disciplinovanje MUP-a. Za kriminalne organizacije je svojstveno da primenjuju sistem inicijacije – da neki kandidati učine neko krivično delo nakon koga se obavezuju na stalnu poslušnost.
