Vi ste pretvorili sudstvo u slugu moćnih

Pišu: Studenti Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta u blokadi

U zemlji gde su moćnici nekažnjivi, a obični građani bespomoćni – nema pravde, ima straha. Pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, u kojem je živote izgubilo 16 ljudi, a više njih je teško povređeno, predstavlja tragediju za koju do danas niko ozbiljno nije odgovarao. Iako je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu još krajem decembra podiglo optužnicu protiv 13 osoba, postupak je ubrzo razvučen i rasparčan, podeljen između tri različita tužilaštva – novosadskog Višeg tužilaštva, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Tužilaštva za organizovani kriminal.

Umesto da se hitno procesuira slučaj koji je uzeo tolike živote, predmet je gurnut u pravosudnu lavirintsku proceduru. Sud je pre više meseci vratio optužnicu na dopunu, iako su se pojavili novi, ključni dokazi, uključujući veštačenja i svedočenja o nestručno izvedenim radovima i potpunom izostanku nadzora. Optužnica nije dopunjena, niko nije uhapšen, niko još nije odgovarao. Sistem štiti odgovorne – ćutnjom i odugovlačenjem. Umesto pravde za mrtve, država bira zaborav.

Kada je Advokatska komora Srbije odlučila da ode u totalnu obustavu rada u januaru i u februaru kao znak podrške studentskim zahtevima i svemu što se dešava u našoj zemlji, nenadležan Viši sud je doneo privremenu meru čime je obustavljena obustava i to u roku od par sati. Ako kao građanin probate da od suda tražite privremenu meru u bilo kom predmetu, radi zaštite svojih prava i dobijanja pravde, čekaćete nedeljama. Sada je sud radio brže nego ikad. Ustavni sud, s druge strane, još uvek nije proglasio, a po izjavama nekih od sudija i neće, neustavnom uredbu Vlade kojom se smanjuju plate profesorima.

Deportovani su građani komšijskih zemalja koji žive, rade ili studiraju u Srbiji, jer su podržali proteste. Studenti i profesori su prebijani, gaženi a napadači pušteni ili im je predložena kazna smanjena. Spisak je dugačak.

VI STE PODIGLI KRIMINAL NA NIVO DRŽAVE

„Nikada neću dozvoliti da neradnicima, kriminalcima i narko-kartelima dozvole da ruše Srbiju.“ Zašto je ipak dozvoljeno, predsedniče?

Termin borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala odavno je postao floskula raznih političkih aktera u njihovoj borbi za fotelju, pet minuta slave i želju za vlašću. Dok narod radi za male plate, vi pucate u ljude sa crnih spiskova, dodeljujete tendere firmama bez radnika i skladištite novac u džepove partijskih drugova. Srbija više liči na kartel nego na državu.

Snaga organizovanog kriminala ne potiče iz pištolja nego iz veza sa pojedinim akterima, službama bezbednosti, sudovima, tužilaštvom

Slučaj Veljko Belivuk – gledali smo kako se i njegov klan obračunava sa neistomišljenicima, dok su im vrata državnih institucija bila širom otvorena. To nije kriminal van sistema – to je kriminal u sistemu.

Slučaj Savamala – zarušenje usred noći, pod fantomkama, i posle osam godina – niko nije odgovarao. Zašto? Zato što je „viši interes“ bio iznad zakona.

Slučaj „Jovanjica“ – jedna od najvećih afera u istoriji Srbije: ilegalna proizvodnja marihuane pod zaštitom državnih službi. Prvooptuženi ima fotografije sa samim državnim vrhom – i to izgleda važi više od dokaza, pogotovo kada predsednik svih građana relativizuje tonu marihuane.

Slučaj „Krušik“ – umesto da budu procesuirani oni koji su nezakonito trgovali oružjem, proces se pretvorio u progon uzbunjivača Aleksandra Obradovića.

Snaga organizovanog kriminala ne potiče iz pištolja, potiče iz veza sa pojedinim akterima, službama bezbednosti, sudovima, tužilaštvom.

VI STE UGASILI LOKAL

Opštine i gradovi su vam filijale partije. Komunalni problemi se rešavaju na vezi „kod predsednika“, a ne u institucijama. Ko nije u vašoj knjižici, taj za vas ne postoji.

U Leskovcu, Novom Pazaru, Majdanpeku, ali i svim drugim mestima – lokalne vlasti ukidaju javne rasprave, raspisuju tendere za „naše firme“ i dele funkcije po kumstvu. Lokal više nije zajednica, već plen.

Dok mi živimo posledice vaših zakona – vi ste iznad svega: iznad Ustava, iznad institucija, iznad naroda. Ali zakon koji pišete za sebe – jednom će morati da važi i za vas

Za trinaest dana ste napravili sve puteve u okolini Kosjerića, samo da biste zataškali činjenicu da tamo niste ništa uradili za sve godine vladavine.

VI STE POJELI NACIONALNI INTERES

Nacionalni interes predstavlja skup ciljeva koji država želi da ostvari ili očuva u odnosu na druge države.

Kada se definicija pročita, ona deluje mnogo ozbiljnije od jedne obične politikantske floskule koja iz usta populističkih vođa izlazi toliko često da je svoje značenje de facto izgubila.

Ovom društvu se godinama servira patriotizam sa crnim kačketima i bokserskim rukavicama, rodoljublje sa pola naučene srpske himne, lošom glumom i još gorom pismenošću. Srpska privreda, energija, resursi i institucije prodaju se po sistemu „ko da više“. Narod koji odlazi nije deo vašeg plana – jer vaš plan ne uključuje budućnost.

Rio Tinto i novi ugovori o eksploataciji litijuma vraćaju se uprkos obećanjima. Dok se narod protivi, režim ćuti i klima glavom stranom kapitalu.

Ubeđivali ste nas da KiM ostaje i da ne date Gazivode. Danas smo svedoci da sa svojom zastavom ne možemo slobodno i bezbedno hodati Kosovom i Metohijom. Pretvorili ste Srbe sa Kosova u građane drugog reda. Poklonili ste privremenim vlastima u Prištini: sud, tužilaštvo, policiju, gradske opštinske prostorije, Fond PIO, sportske hale i još mnogo toga. Na Kosovu se zbog vas danas ne živi, već preživljava.

Protivustavno donosite deklaracije o protivljenju secesiji Autonomne Pokrajine Vojvodine, koju niko iz Vojvodine, sem vas, ne želi da cepa. Usred plodne ravnice postavljate kineske fabrike guma, ubijate poljoprivredu i stočarstvo, ograničavate izvoz i cenu žitarica, tako da prvo sebi pribavite profit, pa možda nešto i ostane poljoprivrednicima.

VI STE PISALI ZAKONE ZA SEBE

Zakone donosite iza zatvorenih vrata, amandmanima u pola noći, bez rasprave, bez srama. Pišete ih tako da za vas ne važi ništa, a za ostale građane važi sve.

U novembru 2024, u samo nekoliko minuta, usvojili ste više od 60 zakona i budžet za narednu godinu – bez ijedne ozbiljne skupštinske rasprave. Poslanici vlasti su podneli stotine besmislenih amandmana na svoje predloge samo da bi sprečili opoziciju da govori. Narodna skupština pretvorena je u glasačku mašinu – bez dijaloga, bez suštine, bez demokratije.

Želimo Srbiju u kojoj se glas broji, ne kupuje. U kojoj se pravda traži na sudu, ne na ulici. U kojoj vlast služi narodu, ne privilegovanim pojedincima

Dok mi živimo posledice vaših zakona – vi ste iznad svega: iznad Ustava, iznad institucija, iznad naroda. Ali zakon koji pišete za sebe – jednom će morati da važi i za vas. Zakoni moraju da se donose javno, uz raspravu, uz odgovornost. Ne iza zatvorenih vrata, ne po hitnom postupku, ne po meri režima ili jednog čoveka.

Svaki budžet moraće da se brani – dinar po dinar – pred narodom koji ga puni. Skupština neće biti glasačka mašina, već prostor u kojem se vlast suočava s pitanjima, a ne beži od njih. Gde poslanici odgovaraju građanima – a ne partijskim dirigentima.

MI ZAHTEVAMO DRUGAČIJU SRBIJU

U Srbiji ništa od ovoga nije novo. Novi smo samo mi.

Za razliku od vas, mi ne koristimo „nacionalni interes“ kao paravan za ličnu korist i stranačke dogovore. Nacionalni interes mora biti interes naroda, a ne šačice ljudi na vrhu. Želimo spoljnu politiku koja čuva suverenitet, a ne pregovara o njemu iza zatvorenih vrata. Ekonomsku politiku koja se temelji na patriotizmu, a ne na rasprodaji. Mir u regionu, dobre odnose sa susednim zemljama i vojnu neutralnost.

Kosovo i Metohija? Naš stav je jasan – očuvanje ustavnog poretka Republike Srbije predstavlja naš imperativ. Ne pravimo se da se borimo, dok u tišini povlačimo linije predaje. Politika koja se odnosi na našu južnu pokrajinu vođena je sa previše ustupaka i prećutnih dogovora, takva politika mora da stane. Zato, ovo nije borba samo za izbore – ovo je borba za buđenje istinskog nacionalnog identiteta i početak borbe za istinske nacionalne interese, koji ne menjaju oblik u skladu sa interesima moći. Naš najveći interes jeste država koja poštuje društvo i društvo koje se ponosi svojom državom. Ne pristajemo da budemo taoci vlasti.

Želimo Srbiju u kojoj se glas broji, ne kupuje.

U kojoj se pravda traži na sudu, ne na ulici.

U kojoj vlast služi narodu, ne sebi.

U kojoj student ne ćuti, već piše istoriju.