Pišu: Plenum studenata Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Iako u javnosti prezentovan kao nepolitički, studentski pokret već dugo to nije, ako je ikad i bio. Sada već izlizani termin „politička artikulacija“ stupio je na scenu i pre 15. marta, dana koji je od strane mnogih pogrešno shvaćen kao dan D. Međutim, diskretno obavljanje kompleksnih procesa, detaljna razrada svih opcija, ali i prirodna tromost jednog velikog sistema odlučivanja koji počiva na direktnoj demokratiji, sistema koji uči i greši, evoluira i stagnira, doveli su do nečega što je spolja izgledalo kao zatišje, dok je iznutra bilo sve samo ne tiho. Taj period iščekivanja otvorio je prostor za novi talas razočaranja, nestrpljivosti i kritika. Kada tražite izlaz iz situacije u kojoj smo kao društvo trinaest, a ne bi bilo pogrešno reći i mnogo više godina, suludo je očekivati da nešto kao dan D uopšte može da postoji.
Zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora uz postojanje jedinstvene studentske liste, sa kojim su početkom maja ujedinjeno izašli studenti u blokadi iz cele Srbije, u početku nije svima ulivao sigurnost. Međutim, ništa u vezi sa studentskim planom koji se toliko dugo čekao nije nepromišljeno, te je isti i nastao sa svešću o nemogućim izbornim uslovima. Uprkos izuzetno visokom stepenu malverzacija, čijom se detaljnom analizom studenti aktivno bave, procenjeno je da bi izbori u ovom trenutku bili najrealnije rešenje, jer nema naznaka da će se uslovi menjati nabolje. Vođeni pretpostavkom da je naše dosadašnje delovanje dovelo do visokog stepena mobilizacije građana koji spremno čekaju na naš znak za prelazak u aktivno učešće u neophodnim procesima, ono što možemo da garantujemo i u tako nefer uslovima je stroga, masovna i nikad organizovanija kontrola. Ta spremnost građana da se angažuju, kao i enormno slabljenje moći vladajućeg režima, nedavno su i dokazani na lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću.
Ogromna izlaznost u Kosjeriću i razlika u glasovima na nivou statističke greške, ukazale su na značaj jedinstvene liste koju podržavaju studenti i donele narodu novi talas motivacije u kontekstu parlamentarnih izbora
Redovne lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću studenti su videli kao malu, ali veoma važnu generalnu probu. U ceo proces uključili su se najpre studenti lokalci, a ubrzo i student iz cele Srbije, prvenstveno kolege iz radne jedinice „Student u svakom selu“. Studenti su dane pre 8. juna provodili na terenu i pozivali stanovnike na glasanje, isticali važnost ovih izbora, govorili o načinima borbe protiv ucena i prevara koje su uveliko bile na snazi, kao i o svim ostalim dešavanjima u društvu i iskrivljenoj medijskoj slici o istim. Građani su svesrdno pomagali studentima, prvenstveno logostički, ali i kroz lično angažovanje.
Tih dana Zaječar, Kosjerić i sva njihova sela mirisali su na slobodu i optimizam, uprkos istovremenim naporima vladajućeg režima da utiče na volju građana na već proverene, ali sada maksimalno pojačane načine. Stara praksa asfaltiranja kratkih deonica ispred kuća, koja je sprovođena do te mere da se ne zna ukupan broj asfaltiranih kilometara, u novom kontekstu dobila je ime „studentski putevi“. Organizovane su posete selima od strane predsednika Republike i drugih visokih funkcionera, ali i neukusna opštenarodna veselja kojima su najmanje prisustvovali stanovnici Kosjerića i Zaječara, a pretežno simpatizeri vladajuće stranke iz raznih drugih gradova.
Glasovi su se kupovali novcem, lažnim obećanjima, ali i uređajima i drugim potrepštinama stanovnika. Bilo je tu pegli, veš-mašina, ali i frižidera, pa čak i televizora koji su ostavljani ispred kuće kad nije bilo nikog na adresi. Prema određenim procenama, u ovako prljavu kampanju samo u Kosjeriću uloženo je 3.000.000 evra, što je skoro tri gradska budžeta. Mestima su danima vršljali automobili sa šabačkim, beogradskim, lozničkim i drugim tablicama, a u njima već prepoznatljivi simpatizeri vladajuće stranke. Okupljali su se u štabovima na više lokacija i svojim prisustvom i postupcima u narodu izazivali neprijatnost. Delovalo je kao da su sve snage i resursi vladajuće stranke usmereni ka Zaječaru i Kosjeriću, jedino od kandidata sa liste ove stranke koji su na izborima zapravo učestvovali, skoro da nije bilo ni traga ni glasa. S druge strane, lokalni studenti su svoje sugrađane obilazili samo uz osmeh, tople reči, svoje kolege iz ostatke Srbije – i bukliju.
Tih dana Zaječar, Kosjerić i sva njihova sela mirisali su na slobodu i optimizam, uprkos istovremenim naporima vladajućeg režima da utiče na volju građana na već proverene, ali sada maksimalno pojačane načine. Stara praksa asfaltiranja kratkih deonica ispred kuća, koja je sprovođena do te mere da se ne zna ukupan broj asfaltiranih kilometara, u novom kontekstu dobila je ime „studentski putevi“
Izborni dan je na obe lokacije prošao u znaku policije i njenog spornog postupanja i nepostupanja, kao i brojnih malverzacija, uspešnih i sprečenih. Sva biračka mesta su sa strane opozicije bila pokrivena kontrolorima, što nije ostavilo prostora studentima da se uključe u proces sa više ingerencija kao što će biti slučaj na parlamentarnim izborima, ali ih je bilo među posmatračima. Osim toga, u okolini biračkih mesta boravio je veliki broj građana koji su odlučili da pomognu u suzbijanju i beleženju nepravilnosti.
U Zaječaru je situacija u startu bila teža. Prijavljeno je osam izbornih lista, od toga dve razjedinjene opozicione, a studenti nisu eksplicitno stali iza bilo koje od njih. Samim tim, očekivanja su bila slabija, ali su zato krajnji rezultati – relativno mala razlika (ispod 1.800 glasova) i velika izlaznost (63,6%) – bili još veće iznenađenje. Zabeleženi su najteži oblici nepravilnosti, dok je opozicija preuranjeno proglasila pobedu. Ono što se posebno istaklo ovde je činjenica da SPS nije prešao cenzus, što je, s obzirom na višedecenijsko prisustvo ove stranke u svakoj vlasti i rigidnost njihovih birača u diskusijama kojima smo svedočili na terenu, zaista veliki uspeh.
U Kosjeriću je početna pozicija bila mnogo čistija, prvo zato što su studenti nedvosmisleno podržali opozicionu listu, a onda i zato što je postojala samo jedna takva lista. Ovo je umnogome olakšalo i predizbornu kampanju, kao i odluku birača. Zabeležena je rekordna izlaznost od 84,2 odsto, ali i niz nepravilnosti, među kojima je i nerealno visok broj glasova na adresi. Zabuna je nastala kada je opozicija proglasila pobedu na osnovu nepotpunog uzorka glasova i proračuna, dok je CRTA objavila rezultate odmah nakon pregleda svih zapisnika. Prema tim rezultatima, koji trenutno važe i poklapaju se sa zapisnicima koje su opozicioni kontrolori potpisali, SNS vodi za svega 51 glas. Dok se ovaj tekst piše, situacija u Kosjeriću je još neizvesna. Razlika u glasovima je toliko mala da bi obaranje samo jednog biračkog mesta moglo bitno da utiče na krajnji ishod. S obzirom na brojne nepravilnosti povodom kojih je opozicija podnela žalbe, postoji realna šansa da dođe do ponovljenog glasanja na određenim biračkim mestima, te da se situacija preokrene.
Ogromna izlaznost u Kosjeriću i razlika u glasovima na nivou statističke greške, ukazale su na značaj jedinstvene liste koju podržavaju studenti i donele narodu novi talas motivacije u kontekstu parlamentarnih izbora. Propusti, „miskomunikacija“ i loša koordinacija među akterima, kao i ostali problemi koje smo zabeležili, u slučaju parlamentarnih izbora biće izbegnuti zahvaljujući jedinstvu, temeljnoj analizi podataka i boljoj saradnji. Vlast je ostvarenim rezultatima na lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću, kao i izostankom tradicionalnog i očekivanog slavlja nakon „pobede“ i izjavama koje su usledile, pokazala sve svoje slabosti. Iako je spremnost režima da otima glasove preko svake mere pristojnosti, pravednosti i morala sada još snažnija, ostaje nam ohrabrenje da će biti mnogo teže resurse rasporediti po celoj Srbiji kada se parlamentarni izbori raspišu, kao i spoznaja da je nas ipak više, a sada smo bogatiji za jedno značajno iskustvo, nove podatke i povrh svega – polet, motivaciju i nikad jače zajedništvo.
