Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu… Tim rečima, u pesmi Krvava bajka, Desanka Maksimović počinje opis tragedije učenika i profesora kragujevačke gimnazije – streljanih od strane nemačkih okupatora 1941. godine. Bilo je to na brdovitom Balkanu 84 godine kasnije – 2025… kada je okačen transparent – bolje ćaci, nego naci – na Niškoj tvrđavi. A, dan kasnije i kod Ćacilenda – usred Beograda. Koja je razlika – kad nekog streljate, ili mu stavite metu na čelo, da to neko drugi uradi umesto vas? U uzavreloj Srbiji, uzavreloj mladosti malo fali da taj neko – inspirisan tim napisanim i vašom podrškom, izrečenom ili prećutanom – u besu uzme oružje i opali.
Civilizovane zemlje u svetu donele su zakone protiv nacizma. Vi ste pravnik. Učili ste to na fakultetu, ili ste baš tu lekciju namerno preskakali. Svakako, bili ste dužni da po dolasku na vlast pročešljate naše zakone. Pošto niste, ili jeste – pa ih niste razumeli, pročitajte ponovo Službeni glasnik RS, broj 41/2009. kojim se u Srbiji zabranjuju manifestacije neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja, pa i zabrana upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja… Nažalost, to zabranjeno, kači se kod nas – javno. Bez vaše osude. Bez vašeg pitanja – ko je to učinio? Umesto da primenjujete zakone, vi ćutanjem ovo odobravate. Čiji ste vi predsednik kad se tako ponašate?
Ova farsa s kažnjavanjem je vaša potajna želja da ukinete državne fakultete i date prednost privatnim – koje bi osnovali vaši rođaci… Svi bliski vama, od kojih možete imati koristi
Jednima ste brižna majka – do patetične hipohondrije, pa čim kap vode padne na njega, vodite ga u Urgentni, u pratnji cele Vlade. Donosite zaključke, da je to što je učinjeno njemu bilo, u stvari, namenjeno vama. Vas su hteli da ubiju razjareni huligani. Vaša verna saradnica doliva ulje na vatru i so na ranu, pa kaže o ovom događaju – napale su ga nacističke terorističke horde, najgori nacisti. Ko? Kako? Čime? Polivanjem vodom iz plastične flaše!!! Hteli su da ga ubiju, nastavlja ona dramatično – kao što hoće da ubiju i našeg predsednika, potvrđuje vaše reči. Opet isto pitanje… Ko? Kako? Čime? Opet isti odgovor… Polivanjem vodom iz plastične flaše. I da dodam najbitnije – flašom bez poklopca! Jer, da naci nije skinuo poklopac sa flaše, ćaci ne bi bio poprskan. Štitićemo našu decu – zakukava vaša saradnica plačnim glasom punim prezira – za sve koji nisu ćaci, već su naci – spremni da vodom iz plastične flaše izazovu rat. I da vama urade – ono – što ste vi i vaša saradnica iskonstruisali. Što se toga tiče, spavajte mirno. Niko vam ne želi ništa loše. Samo da nam se sklonite s glave i sa čela države.
Dok našim nacima vaši ćaci lome vilice i razbijaju glave metalnim šipkama, dok ih gaze kolima i nose ih na haubama, vi se ponašate kao zla maćeha. Odobravate, podstičete. Prosipate priče kako to naci sami sebi rade, pijani i drogirani. Kad se desilo ovo u Studenjaku, najmračnijim rečima opisivali ste studente u blokadi. Vaš ćaci je mučen, gažen, šutiran… isprebijan u predelu vrata i kičme, jedva je preživeo linč razjarenih huligana… Brinula sam, najiskrenije. Kad je nasilje u pitanju, ne želim ga nikome. Za razliku od vas… U jeku protesta u Srbiji, vi se hvalite kako isporučujete oružje Izraelu. Ja sam jedini u Evropi danas koji trguje vojnom municijom sa Izraelom, izjavljujete ponosno. A, da li se pitate, koliko je dece od te vaše municije stradalo? Koliko ih je osakaćeno? Dirnu li vas njihove suze, zato što ih je to vaše oružje ostavilo bez braće, sestara, roditelja, drugara…? Zadrhti li vam srce na tužne prizore, zbog te vaše trgovine – kojom se ponosite? Da bi srce zadrhtalo, treba da ga imate.
Dok svoje ćacije čuvate ko oči u glavi – hranite ih, plaćate, pozivate ih na sastanke u svoj kabinet kao konsultante – prema studentima u blokadi krajnje ste surovi. Ne možete da im doakate. Oni se ne kupuju i ne žele da im prebivalište bude u Pionirskom parku
U svakom slučaju, moj strah jenjava već sutradan, nakon te večeri kad je u Studentskom gradu napadnut vaš ćaci. Dvadeset nacista je pohapšeno odmah. Na te-veu s jedne strane gledam hapšenja nacija, a s druge ćacija u invalidskim kolicima – u pratnji državnog vrha. Konferencija za štampu, prepuna patetičnih poruka. Po vašem izveštaju iz prethodne večeri i po izveštaju vaše saradnice, očekivala sam da ćaci leži nepomičan na intenzivnoj, tamo gde ponekad ušetate bez pitanja doktora. Srećom, pa voda kojom su ga naci polili nije ostavila posledice. Njena specifična težina zavisi od temperature, a napolju je temperatura bila povoljna, pa je specifična težina vode bila mala. I sve je prošlo bez povreda. S vašom bliskom saradnicom, ćaci je već sutradan raspoložen i vedar otputovao preko granice, u posetu svojoj porodici.
Dok svoje ćacije čuvate ko oči u glavi – hranite ih, plaćate, pozivate ih na sastanke u svoj kabinet kao konsultante – prema studentima u blokadi krajnje ste surovi. Ne možete da im doakate. Oni se ne kupuju i ne žele da im prebivalište bude u Pionirskom parku. Zato pretite kako ćete im ukinuti fakultete, kako se naredne godine neće upisatii, kako za njihove profesore u blokadi neće biti primanja. Neeema para. Neema… Eto. Nema para, a neće ni da bude… Tako će da ostane – uzvikujete likujući. Znaju oni da je ova farsa s kažnjavanjem vaša potajna želja da ukinete državne fakultete i date prednost privatnim – koje bi osnovali vaši rođaci… Svi bliski vama, od kojih možete imati koristi.
U jeku protesta u Srbiji, vi se hvalite kako isporučujete oružje Izraelu. A, da li se pitate, koliko je dece od te vaše municije stradalo? Koliko ih je osakaćeno? Dirnu li vas njihove suze, zato što ih je to vaše oružje ostavilo bez braće, sestara, roditelja, drugara…?
U javnom obraćanju nedavno rekoste – diplome više nikoga ne zanimaju, bitno je znanje. Psiholog, redovni profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal, na tu vašu glupu izjavu dao je pametan odgovor – diplome svakoga zanimaju kad iza njih stoji znanje, a ne slepa poslušnost vođi. Bravo za profesora, koji je potom poručio budućim studentima – zato upišite neki pobunjeni, a ne ćaci univerzitet. Zakucao vas je. Ne ulazite ubuduće u kolo koje ne znate da igrate.
Verujem da će uskoro na čelu države biti neko ko neće – blateći studente i profesore – uništavati državni univerzitet. Neko, ko neće dozvoliti da se pišu parole koje mogu da daju povod nekome, ko ima kratak fitilj, za još jednu srpsku krvavu bajku. Zbog svega učinjenog s vaše strane – ovom narodu, želim da što pre odete – daleko odavde.
